КФОР мисија на Косову: Срби напоље? Интервју са јеромонахом О.Ксенофонтом – ЕРП и КМ у егзилу

У наставку доносимо превод интервјуа са енглеског језика који је О.Ксенофонт дао редакцији Гласа Русије (превод на српски језик – Инфо служба „Срби На Окуп“)

Што се тиче догађаја од прошлог петка и током викенда на северу Косова, шта је црквa учинила да помогне жртвама насиља?

Па, ја могу да говорим као свештеник-монах Епархије рашко-призренске, а не са становишта целе цркве. На жалост, догађаји које смо видели последњих неколико дана нису изненађујући, јер то је само наставак политике тзв. међународне заједнице коју је предводио НАТО на Косову борећи се за омогућавање функционисања независног Косова. Иако је мандат КФОР-а од самог почетка утврђивао суштинску аутономију Косова, Србија, од самог почетка су урадили велики посао у помагању албанској националној мањини на Косову, одвајајући Косово од остатка Србије. Мали део северног Косова (Срби) и даље се бори у складу са резолуцијом 44 не дозвољавајући Албанцима да их прогутају и да етнички очисте чак и ове последње делове Косова (где Срби живе са осталима). Не треба заборавити да је у северном делу Косова има доста Албанаца, Срба и других етничких мањина. И КФОР се ставља на страну Албанаца помажући им у томе.

Хоћете да кажете да су они мање или више укључени у етничком чишћењу на Косову?

Па, да, мисија КФОР-а на Косову, мисија међународних организација на Косову требало је да успостави мирно окружење. Нажалост, цело Косово је етнички очишћено од Срба. А данас – то је парадокс – нико не поставља питање: зашто је Косово скоро потпуно очишћено од Срба? У сваком граду на Косову, наћи ћете само прегршт Срба који живе у неким енклавама.

Сви они су у гетима, кажете?

Већина Срба са Косова је отишла у остатак Србије. Има неких енклава на Косову, неких српских села, где још живе Срби. Срба има око 130 до 150 хиљада. На пример, ја сам један од људи који живе у енклавама овде са људима у селу које се зове Брезовица.

Можете ли да нам испричате мало о историји рашко-призренске Православне Цркве у изгнанству?

Не знам колико су ваши слушаоци упознати са историјом самог Косова, Историјом Српске Православне Цркве на Косову, посебно у последњој деценији или две. Али многи од њих cy сигурно чули име владике Артемија који је био епархијски епископ рашко-призренски. Он је изузетан човек који је у последње две деценије успео да направи прави ренесансни препород монашког и духовног живота на Косову. Пре неколико година било је више монаха и монахиња у његовој епархији него у остатку Српске Православне Цркве. С друге стране, владика Артемије је веома принципијалан човек што се тиче учења православне цркве која је некако последњих година била веома угрожена утицајем eкуменизма. Владика се борио против тога. С друге стране он је био бранилац заштите међународног права на Косову. Нажалост, развој догађаја у Србији последњих година којима смо били сведоци, да је режим у Србији прeдвођен Демократском странком и председником, био веома прихватању многих уцена које су долазиле из западних земаља. Владика Артемије био је критичан према тој политици. 2010 нажалост поједини делови Српске православне цркве прихватили су чињеницу да владика Артемије представља велику препреку идеји коначног реализовања независности Косова. Уклонили су владику Артемија са Косова и пронашли финансијске проблеме унутар епархије. Морам да нагласим да ове финансијске оптужбе ни данас нису доказане, иако су на суду последње две године. Владика Артемије је уклоњен са свог положаја, многи од нас смо одлучили да следимо епископа у његовом духовном изгнанству супростављајући се овој неправди и подижући наш глас. Многи од Срба у Србији – а из дана у дан и све већи број – разумеју и следе курс од владике Артемија.

Који проценат становништва у Србији и на Косову су следбеници православне цркве?

Рекао бих да око 80%. Косово представља део Србије са великим бројем средњевековних манастира и цркава. У Cредњем Bеку Косово је било центар српске државе и мора се напоменути да је од доласка међународних такозваних мировних снага на Косову уништено више од 150 цркава. Трећина ових цркава и манастира су средњевековни споменици, неки од њих чак и драгуљи средњовековне српске православне архитектуре. Српска Православнa Црквa је друга православна црква у свету и поседује многе хришћанске реликвије укључујући, мислим, десну руку Јована Крститеља. Да, рука Јована Крститеља чува се у епархији Црне Горе, а постоје и многе друге (светиње) наравно. Српска православна црква има веома стару историју и веома богату духовност. То је управо разлог зашто морамо да се боримо и yлажући све, укључујући и наше животе.