Вазнесењска тмина

Manastir VaznesenjeБраћо Срби и сестре Српкиње,

Данас су задушнице.

Задушнице су дан када се сећамо наших упокојених и када се за њихове душе молимо. На задушнице се посећују гробови наших драгих, обављају се парастоси или помени, освећује жито, преливају гробови вином, пале свеће за покој душа…

Данас је духовној деци оца Саве вазнесењског као и свима чији упокојени почивају на манастирском гробљу овчарског Вазнесења (прогнаној игуманији Јелени на том гробљу почивају телесни отац и сестра, монахињи Хионији мајка) – дакле, свима њима је вољом епископа Хризостома коју је исказао нови игуман Герман, уз асистенцију полиције, био забрањен улаз на вазнесењско гробље.

Поучени „Мисионарским писмима“ светог владике Николаја, деца

Божја знају да где год дотакну земљу Господњу, дотакли су ивицу раке својих у Господу уснулих рођака, родитеља, духовника… Зато су духовна чеда оца Саве Вазнесењског и прогнане монахиње испред затворене капије, у друштву полиције, спустила жито и вино на траву, попалила свеће и обавила, са свештеником, парастос, приневши тако молитве своје Господу, за покој душа раба Божјих међу којима почива и њихов духовни родитељ и учитељ отац Сава Вазнесењски.

Бивало је још зла и мржње које извиру из озлобљеног срца епископа жичког Хризостома и његових сарадника. Међутим, овај догађај зла, нечовештва, мржње… је превазишао вазнесењску ноћ, ноћ таме.

Помолимо се Господу за епископа Хризостома и игумана Германа, јер заиста не знају шта раде.

Браћо Срби и сестре Српкиње,

Пред данашњим злочином господина Хризостома Столића човек здравог разума остаје без даха. Занеми. С тога ћу и ја ућутати. А вашој пажњи препоручујем апостола Господњег:

„Не упрежите се у исти јарам са неверницима, јер шта има праведност са безакоњем, или какву заједницу има светлост са тамом?“

„Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог и ја ћу вас примити.“ /2 .Кор. 6.14,17/

Браћо Срби и сестре Српкиње,

ми смо суочени са издајом Православља. Ми се налазимо пред избором:

„ Бирајте Срби, живот или смрт; част или срамоту; светлост или таму; правду или неправду; Бога или ђавола, бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тога избора зависила вам је сва ваша прошлост. Од тога зависиће и сва ваша будућност. Амин.“ /Св. Владика Николај/

Бирајмо, Срби, хоћемо ли за онима што учинише гроболомље у Жичи, што срушише иконостас у Студеници, што новотаријама испоганише свете олтаре, што се наругаше Предању отаца наших, што прогоне истинољубце, што навлаче проклетство и казну Божју на народ – земљотресе, пожаре… што у светиње улазе са наоружаним кордонима…

Или ћемо тим безаконицима рећи оно што им рече Остоја Дражић у Бачкој Паланци: „Напоље! Напоље!“ И учећи се од Господа испревртати столове онима који од наше Свете Цркве праве пећину разбојничку. /Мк.11.15,17./

На задушнице, 2. јуна 2012.

Нада Обрадовић