Беседа у Недељу о слепом

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1967. године у манастиру Ћелије

Ето новог сведока, врло необичног. Слепац од рођења прогледао, чули сте Ееванђеље, на необичан начин. Ничим се не може људски објаснити оно што је Господ учинио са овим слепцем. Калом (=блатом) помазао очи, и он прогледа. То је Божје чудо. Не крају крајева, Господ је дошао у овај свет да покаже да је овај свет сав чудо Божје. Од најмање стварчице до највеће у овоме свету, од најмање биљчице до сунца – све је чудо Божје. И када човек прогледа духовно, он то одмах види.

И када човек допусти да Господ отвори очи душе његове, онда он види сва чудеса Божја у овоме свету. Човек – бескрајно чудо Божје, клас од кукуруза – бескрајно чудо Божје, око једног телета – какво чудо Божије! И све у свету, браћо, свака ствар и свака твар – велико чудо Божје.

Господ је дошао у овај свет да нам заиста отвори очи, да нам да нови вид, да тим новим видом ми видимо шта је овај свет. Јер без Господа Христа очи људске су у тами. Човек не види смисао овога света, човек не зна ни себе, не види ни себе. Шта је то у мени? Шта је то што ја називам душом? Ради чега је душа у мени? Зашто ми је Бог дао? Господ је дошао да прогледамо и да видимо све то, да видимо све те тајне, да их сагледамо и да вечну корист од тога за себе извучемо. „Ја светлост, дођох у свет, вели Спаситељ, да ниједан који верује у мене не остане у тами“. А без вере у Њега, човек и сви људи су у тами. Шта ми знамо од овога света, шта ми видимо кад се налазимо у тами смрти?! И овај свет без Господа Христа сав је у ноћи и помрчини смрти. А смрт затвара све очи, и не само затвара, смрт уништава, растројава, руши и тело и душу нашу. Шта је то? Господ је дошао у овај свет да нам покаже шта је душа, шта је човек. Вера, вели Спаситељ, вера у Њега, вера у Светлост: и који верује у Њега не остаје у тами.

Ево сведока: Слепац од рођења који је прогледао, двоструко прогледао, прогледао телесним очима и прогледао духовним очима. Јер, када је Господ питао после исцелења: „Верујеш ли ти у Сина Божцјег, који је учинио чудо с тобом“! Он пита: „А ко је он, Господе, да у њега верујем?“ Ја сам који говорим с тобом“. „Да, верујем Господе“. То је прогледање душе! Прогледао је бивши слепац духовно и видео пред собом Бога, и то је било право васкрсење његово, то је било право прогледање његово. Он је себе видео као вечна, видео је себе као бесмртна, јер Господ је зато дошао у овај свет. Све Он обнавља, али како обнавља? Обнавља тако, да оно што је смртно постаје бесмртно, оно што је пролазно постаје непролазно.

Гле, тело људско, које се на наше очи мења непрекидно, а смрт га потпуно промени и расточи у блато, у земљу, у црве то тело Господ васкрсава из мртвих, и тиме Он пропућује пут и показује шта ће се десити са нашим телом, са сваким телом свакога човека.То је пут који је Господ прошао и прешао Својим телом, кроз смрт победивши смрт и васкрснувши из мртвих, даровао Живот Вечни телу људском. Ето ради чега је Господ створио тело: да му да Живот Вечни, да му да Бесмртност. А душу исто тако: да васкрсне из њене смрти, из духовне смрти. Духовна смрт – то је грех, иза греха ђаво! И Господ дајући силе човеку, ослобађајући човека од греха ослобађа га од ђавола, и тиме му даје свесавршену победу над свима непријатељима бића људског, над свима непријатељима бесмртности људске, и човек заиста постаје сав бесмртан; са Господом Христом постаје бесмртан и душом и телом, постаје заиста нови човек.

Свети Апостол Павле, када пише хришћанима о томе ко смо ми људи, он вели да смо ми по Адаму, нашем праоцу, земљани и од земље, и по новом Адаму, по Господу Христу Који је Небески човек, ми смо небески, И као што смо по Адаму земљани, тако Христом и по Христу, постајемо небески. И додаје Свети Апостол: Господ Христос је нови човек. Он је човек с Неба! Човек с Неба. И ми који смо потомци Адамови, земљани и по земљи, (постајемо) потомци Христови вером у Њега и постајемо небески људи. То је та промена коју је Господ донео Собом. Зато вера у Васкрслог Господа Христа и даје новог човека, ствара новог човека. Ствара од мене и тебе новог човека: „Гле, старо прође, све ново настаде у Христу Исусу“ вели Свети Апостол Павле. Све старо прође, ново настаде. Старо, то је смртно тело прошло, и јавља се бесмртно тело. Стара је душа човекова, стара у гресима и у смрти. Васкрсењем Господа Христа и вером у Њега, човек постаје нови човек.

Заиста, вером у Господа Христа наш вид обнавља се, наш вид добија бесмртне силе и ми видимо оно што је бесмртно; ми видимо оно што је непролазно и вечно; ми видимо у Господу Христу Бога, Спаситеља, Дародавца Вечнога Живота, видимо Вечну Истину Његову. Наш вид се продужио, наш вид се обесмртио, смрт нас више не пресеца од овога света, нити од небеског света. Напротив, вера у Господа Христа, Васкрслог Господа, сједињује нас са Њим Васкрслим – и ми као бесмртници гледамо овај свет и видимо његов бесмртни смисао и циљ. И све нас је Он створио бесмртне, јер кад поверујемо у Бога, Васкрслог Господа Христа, онда човек добија у души осећање да је он сам бесмртан.

Тако Свети Исак Сирин вели: Шта је бесмртност? Бесмртност, то је осећање Бога. Чим човек осети Бога, чим човек поверује у Бога, одмах сам поверује у своју бесмртност. Јер само бесмртна душа верује у бесмртнога Бога. А ту бесмртност души даје Васкрсли Господ Христос. Зато вера у Господа Христа – то је нови вид, нове очи; вера у Господа Христа – то је такође нови слух. Ми чујемо Вечну Истину и схватамо и осећамо је и живимо у тој Истини. То је ново што је Господ Христос донео свету. Вера у Васкрслог Господа Христа даје нам и нови живот, нови живот. Ми више не живимо за смрт, ми више не живимо за то да постанемо храна змијама. Не, ми живимо ради Вечнога Живота. Тело ће се наше распаднути у земљи, али ће васкрснути на дан Страшнога Суда и сјединити се са нашом душом. И опет ће се јавити сваки од нас, онај који јесте, преображен од силе љубави Христове и по вери нашој.

Вером у Господа Христа ми свлачимо старог човека и облачимо се у новог човека, – у Господа Христа! Не заборавите никада шта је Крштење. Свето Крштење је облачење у Господа Христа – вели Свети Апостол. Значи, облачимо се у бесмртни Живот Вечни. А до Христа, до вере у Њега, сав човек је плен ђавола. И гле, Господ је дошао у овај свет да се придигне и обнови стари, и васкрсне нови човек. Апостол пише да Христов човек, душа му је сва саткана од љубави, од милосрђа, од молитве, од поста, од умилења, од кротости, и свих других светих врлина. То је нови човек који се непрекидно обнавља, како се вели у Светом Еванђељу, по лику Господа Христа.

Ми, ми смо хришћани позвани да стално живимо Господом Христом, ми у Њему, да све што је наше контролишемо Њиме и обнављамо у себи. Ето, решио си да учиниш то и то. Провери себе Господом Христом, провери себе Светим Еванђељем: да ли би то Господ Христос учинио што ти намераваш да учиниш? Или, ти си учинио неко дело, рђаво дело. Шта ти ваља чинити? Провери себе, покај се. Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме! Господе, покај ме! Само покајање, то је оно што се тражи од тебе и од мене. Грех нас сатире, али ми грех побеђујемо вером у Господа Христа и покајањем. Да, заиста Васкрсењем Својим Господ Христос је променио целога човека, преобразио га, отворио све божанске путеве пред њим. Очима душе његове отворио сву Вечност, сву Вечну Истину.

Свети Апостол Павле пише хришћанима и вели: „Ми хришћани Гледамо оно што се не види“. А шта је то Свети Апостоле? – То је Господ Христос! „Наше је живљење на небесима“ – вели Свети Апостол. Откако је Господ Христос васкрсао и узнео се на Небо, Он је средиште нашег живота и срце нашег живота пренео са земље на Небо. И ми хришћани, иако телом ходамо по земљи, уствари ми живимо Њиме, Господом Васкрслим. „Ходите као што је Он ходио“ – препоручује Свети Апостол Јован хришћанима. У Њему да ходимо, у новом животу да живимо, у новом животу који не допушта ништа трулежно. А од свакога греха, од сваке рђаве помисли трули понешто у нама.

Васкрсна сила Васкрслог Господа, даје нам моћи да ми то што иструли у нама васкрснемо и оздравимо и исцелимо. Примера безброј. Сви хришћани за ове две хиљаде година сведоци су тога. Сваки дан, многи Светитељи сведоци су тога. Чули сте од еванђелских мученика: „Не бојте с оних који убијају тело, а душе не могу убити; него се бојте онога који може, пошто убије, да баци у пакао, у огањ вечни“. Ко је то? – То је грех. Кад човек живи у греху, не верује у Христа, ето убице, ето самоубице. Грех постепено убија човека на земљи, док га кроз смрт не припреми за пакао. Господ дошао у овај свет да нам отвори очи да прогледамо и да се не бојимо греха. Али, ми се можемо не бојати греха само онда кад га победимо, а побеђујемо грех једино Господом Христом. То је Онај Који побеђује, и Он даје бесмртност и вечно блаженство, и души нашој и телу нашем. Душу не може убити грех само онда када је човек везан са Бесмртним Васкрслим Господом Христом, Који побеђује смрт. И Он побеђује сваку смрт у нама, побеђује сваки грех, када смо ми кроз веру везани са Њим духовно, када наша душа служи Њему кроз еванђелске свете врлине: молитву, пост, љубав, кротост, смиреност. Све су то божанске силе које бране нашу душу, не дају да смрт овлада њоме, и да грех овлада нашим целим бићем, и да нас пошаље у пакао.

Васкрсење Господа Христа зато је за нас хришћане све и сва у свима световима. За нас хришћане то је најважније: да знамо и да живимо као бесмртни; да је Господ Христос створио нас ради бесмртности, ради Вечнога Живота, отворио нам Царство Небеско, и даје нам сва Божанска блага. Заиста, само Бог Љубави могао је да учини што је учинио Господ Христос нама који смо били грешни, нама који смо били растргани од безброј смрти, од безброј демонских сила. Он је сишао, постао човек, да нас спасе од свих тих ужаса. Ништа више, ништа веће није могао нико дати људима од Господа Христа, од онога што је Он дао човеку. Јер, шта је веће за нас људе, него да Бог Себе поклони човеку? А Он поклања Себе и мени и теби, поклања кроз веру, кроз љубав, кроз молитву, кроз пост, кроз Свето Причешће, кроз Свето Крштење. Ето, Господ даје Себе свакоме човеку, а тиме му даје сву бесмртност Божанску, сва Божанска блага и сва Божанска богатства.

Ми људи, ништа више и веће не можемо замислити од онога што нам је Господ даровао: даровао Својој Цркви, даровао кроз веру у Њега, кроз Своје Свето Еванђеље. Зато свако од нас, свако људско биће вером у Господа Христа – то је прво, то је најосновније, то је оно што нам осигурава Живот Вечни, што нам осигурава Блаженство Вечно, што нам осигурава Небеско Царство. Вера и са њом све остале свете врлине, и љубав, и молитва, и пост, све што је у Цркви прописано Господом Христом.

И наши Свети Подвижници српски, и сви свети хришћански Подвижници, и Мученици, и Исповедници, уче нас томе и помажу нас у томе. Сви ми живимо у једноме бесмртноме вечноме духовном телу, у једноме бесмртноме духовноме храму, сви су Светитељи око нас, сви они помажу нама с Неба, а и на земљи. Свака Црква је увек пуна њих, пуна је земља Анђела Божјих откако је Господ Христос сишао у овај свет. Сетите се речи Спаситељевих: „Од сада ће бити небо отворено и видећете анђеле Божје да силазе к’ Сину Човечијем“. Овај свет је пун анђелских Светитеља ради свакога од нас. Од нас само једно зависи: да их призивамо увек; да никад не верујемо себи; да свакога дана славимо Светитеље које Црква празнује; да се исповедимо њима; да нас они воде и руководе, а они нас воде и руководе само стазама које воде у Цркву Вечну и Царство Божије, које води Господу Христу кроз нови живот, кроз нову љубав, бесмртни живот и бесмртну љубав. То је Господ донео свету, то је донео свакоме од нас, свакоме људском бићу. Ради тога је Он створио људско биће, и вером у Господа Христа испуњујемо заиста сав смисао и циљ свога живота, смисао и циљ који нам је Господ одредио и прописао.

Да живимо по Еванђељу, да ходимо као што је Он ходио, предвођени увек нашим дивним Светитељима и свима Светитељима Цркве Христове, који су неуморни помоћници свакоме који вапије са земље њима, вапије кроз молитву, кроз уздах, кроз сузу, кроз пост и кроз сваку другу муку која га вуче ка Небу.

Нека би Васкрсли Господ дао нама свима на молитве свих Светитеља Својих, дао нам свакодневно Божанске васкрсне силе да васкрсавамо себе из свих смрти. А то ћемо учинити ако будемо побеђивали сваки грех који насрне на нас, или сваки грех који хоће да се укотви у нама, да се зачаури у нама, и да живи у нама. Увек готов Господ даје силе да ми кроз победу над гресима побеђујемо и творце греха, мрачне, црне, страшне, демонске силе, ђаволе, и да будемо увек јачи од њих, да они буду као сенка за нас. Јер Господ Бог, васкрсао са телом нашим, са телом људским, даје нам силе и моћи да побеђујемо све демонске силе као сенке.

И зато сваки од нас свако вече нека пита себе: јесам ли ја данас био са Васкрслим Господом, јесам ли ја данас васкрсао све своје мртваце, јесам ли ја данас победио све грехе што су насртали на мене, јесам ли ја заспао у некоме од грехова?! Ево сада, пре него што легнем у кревет, у постељу своју, откуда гроб ноћас мени, пре него што легнем, кајем се. Господе, опрости ми! Да не умире душа моја кроз разне грехе, помози молитвама свих Светих Твојих. Да и ја служим Теби и овога и онога света, и тиме будем (твој) све до васкрсења свог, пред свима смртнима, и пред свима Анђелима, и пред свима бићима, и створењима Твојим.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!