Грађани траже: Уставни суд да утврди неуставност 3. мандата Бориса Тадића

14 05 2012

Добар дан!

Данас око 13 часова сам поднео Уставном суду Предлог да Суд оцени уставност и законитост изборне листе кандидата за председника Р. Србије за изборе 20. маја пошто се по тој листи Борис ТАДИЋ кандидује за свој трећи председнички мандат. Цео допис је у додатку.

Предлог је потписало 239 држављана Р. Србије.

Овде следи писмо Борису ТАДИЋУ.

Љубомир Т. Грујић

Господин

Мр Борис ТАДИЋ, председник Демократске странке

Крунска бр. 69

11000 Београд

Поштовани господине Борисе ТАДИЋУ, председниче Демократске странке,

Достављам Вам допис Уставном суду по предмету:

Предлог Уставном суду да без одлагања покрене поступак оцене уставности и законитости изборне листе кандидата за други круг председничких избора по којој је Борис ТАДИЋ кандидат за трећи председнички мандат

Слободан сам да Вам изнесем своје мишљење. Ваша добровољна превремена оставка на положај и функцију председника Републике је довела Републику Србију у ситуацију да буде без председника Републике најмање два месеца. Ви сте објавили да сте је поднели да би се кандидовали за свој трећи председнички мандатни период ради ефикаснијег остваривања до краја онога што сте започели у претходним мандатним периодима. Нисте рекли да тиме спречавате да нови сазив Народне скупштине ради у току Вашег другог мандатног периода што би Скупштини омогућило да спроведе уставни поступак Вашег разрешења због Вашег непрекидног досадашњег кршења Устава. Тиме би се аутоматски поставило питање Ваше одговорности. Ваша превремена оставка је не само покушај да избегнете одговорност за непрекидно кршење Устава већ показује како Ви подчињавате углед, меродавност, ауторитет, значај, обавезе, дужности и права председника Републике својим личним интересима и својој амбицији.

Београд, 14. мај, 2012. год.

У наставку су сва документа које је професор Грујић поднео

УСТАВНИ СУД

Немањина 26

11000 Београд

Доставља се, без додатка, ради обавештености:

Господин Борис Тадић, председник Демократске странке

Народна скупштина Р. Србије

Републичка изборна Комисија

Средства јавног информисања и јавност

Предмет: Предлог Уставном суду да без одлагања покрене поступак оцене уставности и законитости изборне листе кандидата за други круг председничких избора по којој је Борис ТАДИЋ кандидат за трећи председнички мандат.

На основу (Чланова 1 – 3, 18, 19, 21, 23, 25, 43, 46, 50 – 56, 97, 114, 116, 166, 168 и 194) Устава и (Чланова 12, 34 и 35) Закона о председнику Републике подноси се Уставном суду

П Р Е Д Л О Г

да Уставни суд покрене и спроведе поступак оцене уставности и законитости изборне листе кандидата за председника Републике за поновљено гласање 20. маја 2012. године по којој је Борис ТАДИЋ кандидат за свој трећи председнички мандатни период.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

I. Надлежност Уставног суда

У преамбули овог дописа цитирани први став Члана 166 Устава Републике Србије, као и т. 1, т. 3, т. 5 Члана 167 Устава јасно обавезују Уставни суд, и дају му пуно уставно право, да штити уставност и законитост, људска и мањинска права и слободе, и равноправност пред Уставом и законом, те да провери уставност и законитост изборне листе кандидата за председника Републике по којој се прихвата кандидатура Бориса ТАДИЋА за његов трећи председнички мандат.

II. Изборна листа кандидата за председника Републике за гласање 20. 5. 2012. г.

Републичка изборна комисија је јавно објавила на http://www.rik.parlament.gov.rs/cirilica/propisi_frames.htm

следећу изборну листу кандидата (краће у даљем тексту: изборна листа или листа кандидата) за председника Републике за поновљено гласање 20. маја 2012. године:

„На основу чл. 14. и 20. Закона о избору председника Републике („Службени гласник РС“, бр. 111/07 и 104/09 – др. закон) и тачке 3. Одлуке о понављању гласања за избор председника Републике 02 Број 013-891/12 од 10. маја 2012. године,

Републичка изборна комисија, на седници одржаној 10. маја 2012. године, утврдила је

ЛИСТУ КАНДИДАТА

ЗА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ НА ПОНОВЉЕНОМ ГЛАСАЊУ

20. МАЈА 2012. ГОДИНЕ

I

За кандидате за председника Републике на поновљеном гласању 20. маја 2012. године, утврђени су:

1. БОРИС ТАДИЋ, кога је предложио Избор за бољи живот, и

2. ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ, кога је предложила Српска напредна странка.

II

Ова листа објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

02 Број 013-893/12

У Београду, 10. маја 2012. године

РЕПУБЛИЧКА ИЗБОРНА КОМИСИЈА

ПРЕДСЕДНИК

Предраг Гргић“

III. Државност Републике Србије и њена непрекидност

Република Србија је демократска држава свих грађана који у њој живе, заснована на слободама и правима човека и грађанина, на владавини права и на социјалној правди.

(Члан 1 Устава Републике Србије из 1990. године.)

Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.

(1. Члан Устава Републике Србије, 2006. година)

Оба Устава утврђују да је Република Србија држава, да је демократска држава и да њен темељ чине слобода и права човека, владавина права и социјална правда. Они показају њену непрекидност као државе и непрекидност начела на којима је она установљена од 1990. године до сада.

Територија Републике Србије је јединствена и неотуђива.

О промени границе Републике Србије одлучују грађани референдумом.

(Члан 1 Устава Републике Србије из 1990. године.)

Територија Републике Србије је јединствена и недељива.

Граница Републике Србије је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава.

(8. Члан Устава Републике Србије, 2006. година)

Границе, територија, и основа начела државности Републике Србије су остала иста као и 1990. године. Од 1990. године су држављани директно бирали председника Републике. Основни атрибути државности су остали непромењени.

Република Србија је део својих ингеренција пренела Савезној Републици Југославији. По оснивању Државне заједнице Србије и Црне Горе, Република Србија је одлучила да поврати своју меродавност по питањима за које је своју компентентност пренела СР Југославији. Република Србија је била самостална у одлучивању по питањима која њу интересују.

Државна заједница Србија и Црна Гора је постојала од 4. фебруара 2003. године до 21. маја 2006. године. Компетенције Савезне скупштине и Владе Савезне Републике Југославије (која је постојала до 4. фебруара 2003. године) су скоро све пренете на републичке Скупштине и Владе Републике Србије и Републике Црне Горе. Уместо савезног Уставног суда је створен Уставни суд Србије. Савезна Народна банка је подељена на републичке. Степен самосталне државности Републике Србије је достигао близу 100%. Република Србија је суштински деловала као самостална држава.

Потпуну самосталност (100%) Република Србија је остваривала од 21. маја 2006. године до подношења пријаве 2009. године за учлањење у Европску Унију.

Ново смањивање самосталности Републике Србије настаје добијеним статусом кандидата ове године за члана Европске Уније. Њена несамосталност је постала дубља него у Државној заједници Србија – Црна Гора,

У току свог првог мандата (27. јуни 2004. године до 15. фебруара 2008. године) је председник Републике Србије Борис Тадић, у име Владе Републике Србије, потписао 7. септембра 2006. године међудржавни споразум са Владом Сједињених Америчких Држава. То показује самосталност државе Републике Србије пре доношења Устава 8. новембра 2006. године. Тај споразум Република Србија и сада поштује и признаје. Самим тим признаје и тај мандатни период Бориса Тадића за његов први председнички мандатни период.

Садашњи Устав Републике Србије је донет на основу Устава Републике Србије из 1990. године. Републику Србију по Уставу из 1990. године је правно наследила Република Србија одређена по Уставу из 2006. године. Прва је била темељ за другу, а друга је надградња прве и представља даљи развој прве. Друга је свој интегритет, своју територију, своје држављане наследила од прве. Република Србија од 1990. године до данас нема државну идеологију (док је Социјалистичка Република Србија имала социјализам као државну идеологију истакнуту у самом имену државе). Многа битна опредељења држављана важе непрекидно од 1990. године до сада, као што је опредељење за број председничких мандата једног лица да може да буде бирано највише два пута за председника Републике. Борис ТАДИЋ је био председник држављанима Републике Србије у два мандатна периода, од 2004 до 2008 и од 2008 до 2012. године

IV. Носилац суверенитета и његова непрекидност

Народ Републике Србије је непрекидно извор и носилац њеног суверенитета:

Cyвepeнocт припада свим грађанима Penyбликe Србије.

Грађани остварују сувереност референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.

Члан 2 Устава Републике Србије из 1990. године.

Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.

Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.

Члан 2 Устава Републике Србије из 2006. године,

Ове одредбе оба Устава утврђују да су држављани извор и носилац суверенитета Републике Србије. У томе се огледа непрекидност носиоца њеног суверенитета од 1990. године до данас.

V. Непрекидност народног опредељења

Држављани Републике Србије су референдумским одлукама усвојили Устав Републике Србије и 1990. године и 2006. године и тада јасно, недвосмислено и изричито, без икаквих изузетака одредили следеће:

Исто лице може бити изабрано за Председника Републике највише два пута.

(3. став Члана 86 Устава Републике Србије, 1990. година)

Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике.

(3. став Члана 116 Устава Републике Србије, 2006. година)

Закон о председнику Републике искључује сваку дилему о томе да ли неко под неким околностима или према неким тумачењима може да буде и трећи пут изабран за председника Републике.

Нико не може више од два пута да буде изабран за председника Републике, без обзира на то колико су му трајали први и други мандат.

(Члан 12 Закона о председнику Републике, 2007. година)

Ово доказује непрекидност народног опредељења да једно лице може највише два пута да буде председник Републике Србије.

У првом кругу текућих председничких избора Борис ТАДИЋ је добио подршку само од 14,62 % од укупног броја бирача. То је убедљиво мање од референдумске подршке. Држављани Републике Србије нису дали референдумску подршку Борису ТАДИЋУ да по трећи пут буде председник Републике Србије. Другим речима, 85,35% од укупног броја бирача нису за трећи избор Бориса ТАДИЋА за председника Републике. Само би референдумска већина бирача својим гласовима за трећи избор Бориса ТАДИЋА могла да оправда прихватање његове кандидатуре за трећи председнички мандат. Убедљива већина држављана Републике Србије није да Борис ТАДИЋ по трећи пут буде председник Републике Србије. Његов трећи председнички мандат би било дубоко огрешење о непрекидно опредељење држављана Републике Србије и тиме би било драстично деловање супротно Уставу Републике Србије, супротно демократском опредељењу. Такво кршење устава и омаловажавање народне воље и народног опредељења до сада није себи дозволио ни један председник ни Србије ни Југославије.

VI. Непрекидност статуса председника Републике

Председник Републике коме је престао мандат има право на почасни назив „бивши председник Републике“ и право да присуствује државним свечаностима у складу с протоколом.

(Члан 34 Закона о председнику Републике, 2007. година)

Право на почасни назив „бивши председник Републике“ имају сви председници Републике Србије бирани почев од 9. децембра 1990. године, односно од одржавања првих вишестраначких избора, као и председници Савезне Републике Југославије и председници заједнице Србија и Црна Гора који су били из Републике Србије.

(Члан 35 Закона о председнику Републике, 2007. година)

Ове одредбе Закона о председнику Републике јасно показују непрекидност статуса председника Републике од 1990. године и само од 1990. године. Она показује да Република Србија поштује и признаје председнички статус, значи и сваки председнички мандат, од 1990. године до данас. Република Србија даје иста права председницима Републике Србије од 1990. године до данас као и председнику Републике Србије по важећем Уставу. Из тога следи да је обавезно да се при примени 3. става Члана 116 важећег Устава председнички мандат Бориса ТАДИЋА стечен по Уставу Републике Србије из 1990. године поштује, признаје и цени као његов први председнички мандат.

Први пут је Борис ТАДИЋ био изабран за председника Републике Србије 27. јуна 2004. године, а други пут је председник Републике био од 15. фебруара 2008. године до 4. априла 2012. године када је својевољно и добровољно поднео оставку пре истека председничког мандата. У току свог првог мандата председник Републике Борис ТАДИЋ је, у име Владе Републике Србије, потписао 7. септембра 2006. године, у време важења Устава из 1990. године, међудржавни споразум са Владом Сједињених Америчких Држава. Тај споразум и сада важи, што доказује непрекидност, не само државности Републике Србије, већ и статуса председника Републике. То показује да Република Србија признаје и прихвата деловање председника Републике Бориса ТАДИЋА из његовог мандатног периода 2004. – 2008. као пуноважног председника самосталне државе Републике Србије. Зато је то његов први мандатни период који признаје Република Србија данас.

Иако је садашњи Устав био донет још 8. новембра 2006. године, Борис ТАДИЋ је остао председник Републике Србије све до 15. фебруара 2008. године. Његов први мандат је трајао још 15 месеци после усвајања новог Устава. Ово такође потврђује да је Република Србија први мандат председника Бориса ТАДИЋА стеченог по Уставу из 1990. године уважавала као пуноважан председнички мандат. Република Србија прихвата и признаје тај мандат за први његов председнички мандат и када је у питању примена 3. става Члана 116 Устава.

VII. Доказ противуставности и противаконитости изборне листе кандидата за председника Републике за председничке изборе 20. маја 2012. године

У претходном тексту је доказана непрекидност државности Републике Србије од 1990. године до данас, непрекидност статуса председника Републике и да Република Србија поштује и признаје мандатни период Бориса ТАДИЋА од 2004. до 2008. године за његов први мандатни период када се примењује наведени 3. став Члана 116 Устава Републике Србије из 2006. године

Цитирани:

– 3. став Члана 86 Устава Републике Србије из 1990. године,

– 3. став Члана 116 Устава Републике Србије из 2006. године,

– Члан 12 Закона о председнику Републике из 2007. године

јасно и изричито утврђују да нико нема права да по трећи пут буде биран за председника Републике. Оба Устава, претходни из 1990. године и сада важећи из 2006. године, као и Закон о председнику Републике из 2007. године изричито исказују јасну вољу и опредељење народа да нико не може да буде више од два пута биран и изабран за председника Републике Србије. Никакав изузетак није учињен. Ни под којим околностима.

Садашње кандидовање господина Бориса ТАДИЋА за његов трећи мандат је противуставно и противзаконито. Такође је противуставно и противзаконито прихватање те кандидатуре.

Решење 02 Број 013-221/12 од 7. априла 2012. године Републичке изборне комисије да прихвати његову кандидатуру је противуставно, противзаконито и ништавно (3. став Члана 116, 2. и 3. став Члана 194 Устава Републике Србије из 2006. године и Члан 12 Закона о председнику Републике из 2007. године). Зато је Уставном суду био поднет предлог још 3. маја 2012. године, пре првог изборног круга, да оцени уставност и законитост изборне листе с 12 кандидата за председника Републике за изборе одржане 6. маја 2012. године.

То Решење Републичке изборне комисије потпуно игнорише Устав Републике Србије и Закон о председнику Републике. Изборна листа кандидата овде цитирана под II за председника Републике је зато противуставна, противзаконита и ништавна јер је и само то Решење противуставно, противзаконито и ништавно. Акт, у овом случају то Решење и та листа, који су супротни Уставу и закону не могу да постану пуноважни после 24 часа од тренутка њиховог доношења само зато што нико није у том року ставио приговор. Њихова противуставност постоји докле год важе садашњи Устав и Закон о председнику Републике. Републичкој изборној комисији није упућен приговор јер она није меродавна да оцени уставност и законитост свог акта. За то је меродаван и позван Уставни суд.

Свако давање подршке овој трећој кандидатури господина Бориса ТАДИЋА за председника Републике Србије је противуставан акт, дело против суштинског народног опредељења, против државе, против слободе и против равноправности пред Уставом и законом.

VIII. Однос према правима и слободи држављана, социјалној правди и демократији

Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.

(1. став 3. Члана Устава Републике Србије, 2006. година)

Људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно се примењују.

(1. став 18. Члана Устава Републике Србије, 2006. година)

Јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права.

(19. Члан Устава Републике Србије, 2006. година)

Пред Уставом и законом сви су једнаки.

(1. став 21. Члана Устава Републике Србије, 2006. година)

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.

(1. став Члана 166 Устава Републике Србије, 2006. година)

Укључивање кандидатуре Бориса ТАДИЋА у изборну листу председничких кандидата за његов трећи председнички мандат поражава права других кандидата, омаловажава начело равноправности пред Судом и законом, делује против људског достојанства и слободе држављана, против непрекидног слободног народног опредељења. Задатак Уставног суда је да заштити уставност, законитост, равноправност пред Уставом и законом, и слободно изражено опредељење народа.

Трећи председнички мандат Бориса ТАДИЋА би био суштинско остваривање социјалне неправде чиме би се деловало супротно 1. Члану садашњег Устава Републике Србије.

IX. Однос Члана 18 Уставног закона према Уставу и народу

Члан 18 Уставног закона из 2006. године гласи:

Избор председника Републике из члана 3. став 2. овог закона сматраће се првим избором у смислу члана 116. став 3. Устава.

Тај Члан не утврђује нити поштује истину већ захтева да се сматра да је први мандат председника Републике по 3. ставу Члана 116 Устава мандат који је започео после доношења Устава 8. новембра 2006. године. Истина је да је први мандат Бориса ТАДИЋА као председника Републике трајао од 27. јуна 2004. године до 15. фебруара 2008. године. Истина је да је Државна заједница Србија и Црна Гора постојала од 4. фебруара 2003. године до 21. маја 2006. године. Истина је да је Република Србија вратила себи све своје ингеренције после 21. маја 2006. године. Истина је да је од тада њена самосталност била 100% што илуструје и потписивање међународног споразума с Владом САД 7. септембра 2006. године. Истина је да је споразум потписао председник Републике Борис ТАДИЋ. Истина је да је то све било пре доношења садашњег Устава 8. новембра 2006. године. Истина је да је то све било у току првог председничког мандата Бориса ТАДИЋА. Истина је да је тај његов мандат трајао и после усвајања Устава све до 15. фебруара 2008. године. Истина је да је Република Србија и после доношења Устава поштовала и признавала први председнички мандат Бориса ТАДИЋА стеченог по Уставу из 1990. године. Зато је захтев Члана 18 Уставног закона из 2006. године супротан истини и самим тим неодржив. Тај члан представља запањујуће подешавање одредби Уставног закона да би се задовољавала амбиција Бориса ТАДИЋА да продужава свој председнички статус и положај супротно опредељењу народа исказаном јасно и изричито, без икаквог изузетка, 3. ставом Члана 116 Устава.

Устав је највиши правни акт Републике Србије.

Сви закони и други општи акдти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.

(2. и 3. став Члана 194 Устава Републике Србије, 2006. година)

Пошто је Члан 18 Уставног закона из 2006. године супротан 3. ставу Члана 116 Устава из 2006. године зато је према 2. и 3. ставу Члана 194 истог Устава Члан 18 Уставног закона ништаван. Члан 18 Уставног закона је супротан народном опредељењу.

X. Стварање култа личности

Прихватање кандидатуре за трећи председнички мандат би омогућило господину Борису ТАДИЋУ, а касније и сваком другом Председнику, да у свом другом или трећем мандату спроведе промену Устава тако да би могао да буде Председник још 2-3 или више мандата. На пример, Р. Србија постане члан ЕУ. Мења се њен државни статус и Устав и зато би се тумачило да претходни мандати господина Бориса ТАДИЋА не треба да се рачунају. Тако би он могао да буде Председник Републике Србије још најмање 3 мандата, па да се не бисмо много мучили око његовог реизбора, онда би, као 1974., могло да се деси да се донесе одредба да он може доживотно да буде Председник. Као Јосип Броз по Уставу СФРЈ из 1974. године.

Подешавање Члана 18 Уставног закона да би се омогућило треће кандидовање господина Бориса ТАДИЋА, прихватање те кандидатуре и његово званично, службено, увршћавање у изборну листу кандидата за председника Републике за његов трећи мандат представљају почетак стварања култа личности Бориса ТАДИЋА.

XI. Однос према европским вредностима и начелима

Немањичка Србија је била европска перјаница у поштовању правде, слободе људи и равноправности пред законом. Од тада се у Србском народу посебно поштују те опште људске вредности, које људски род издвајају од осталог животињског света. Природно је што су то и садашње европске вредности и европска начела.

У следећим европским државама једно лице може највише два пута да буде Председник те државе: Албанија, Аустрија, Бугарска, Грчка, Естонија, Ирска, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Македонија, Малта, Молдавија, Немачка, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Србија, Финска, Француска, Хрватска, Црна Гора и Чешка Република. У свим тим државама, осим Србије, се поштује и спроводи та уставна одредба и тиме се уважава опредељење свог народа. Од одлуке Уставног суда зависи да ли ће и у Републици Србији да се поштује Устав по овом питању.

Кандидатура за трећи председнички мандат и евентуални трећи избор господина Бориса ТАДИЋА за председника Републике Србије су супротни начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским начелима и вредностима на којима се заснива Република Србија (1. Члан Устава Републике Србије, 2006. година).

XII. Деловање Уставног суда

Друга етапа председничких избора је заказана за 20. мај. Молим да Уставни суд без одлагања покрене и спроведе поступак оцене уставности и законитости изборне листе кандидата за председника Републике Србије за председничке изборе 20. маја ове године.

НАПОМЕНА

Јавно потписивање је трајало три дана. Почело је у петак 11. маја и завршило се у недељу 13. маја ове године. Укупно је 239 држављана Републике Србије потписало овај Предлог Уставном суду. Овај допис је састављен у четири истоветна оригинална примерка. Уз сва четири се прилаже списак потписника. Три примерка се подносе Уставном суду с тим што се оригиналан списак потписника прилаже уз један од њих, а копије списка се прилажу уз друга два. Четврти примерак оверен у Уставном суду, заједно с копијом списка потписника остаје код потписника овог дописа.

ДОДАТАК: Цео списак потписника.

Београд, 14. мај, 2012. године

Др Љубомир Т. Грујић

ЈМБГ 2910939710225

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд