У БИХ ЈЕ УХАПШЕН ЈОШ ЈЕДАН СРБСКИ РОДОЉУБ

Док светски зликовци легализују убијање Срба(покољ голобрадих војника у Сарајеву у Добровољачкој улици је проглашен легалним војним циљем), а масовне убице србске нејачи ослобађају(Харидинај…) у Братунцу на дан (27.04/10.05) када славимо спомен на спаљивање моштију нашег другог спаситеља Светог Саве, ухапшен је частан Србин домаћин и родољуб Најдан Млађеновић. Хапшење су извршили потомци злог крволока Србског народа Синан Паше, који је наредио спаљивање моштију Светог Саве.

У шест часова наведеног дана представници такозване федералне полиције у БиХ СИПA, одвели су Најдана из његовог стана у затвор у Сарајеву. То је испостава Хашке инквизиције за Србе, са једном разликом што овде Србима суде они против којих су се борили бранећи Србску земљу и нејач, односно по оној народној “кадија те тужи, кадија ти суди“. Као и остале Србе и Најдана терете за измишљене злочине, а његова је једина кривица што је храбро и одлучно бранио своју земљу и свој народа од ратника џихада и усташа, односно прави разлози су нешто друго.

Први велики разлог Најдановог хапшења је што не могу да му забораве муслиманске вође у БиХ, некада ратне вође, а сада представници федералне власти, што их је спречио да од Братунца направе Сребреницу, односно да изврше покољ Србског становништва. Те 1992.године само захваљујући трезвености малог броја Срба, међу којима је био и Најдан, успели су да се Срби организују за одбрану голих живота и да их хорде Насера Орића не побију, које су биле у пуном налету (док су се Срби залуђивали југословенством, потурице су се наоружавале и правиле планове за рат). У једном таквом окршају са Насером и његовим крволоцима који су били жељни Србске крви, Најдан је тешко рањен на кућном прагу бранећи своје село Ранчу(Доњи Магашић) и кућу. То је било на дан (12/25.07) кад наша Света Црква слави спомен на чудотворну икону Тројеручицу коју ја Свети Сава донео свом народу. Тада је Најдана који је био тешко рањен (била му је изрешетено лево плућно крило…) сама пресвета Богородица спасла сигурне смрти.

Други велики разлог је што и поред свих притисака који трају од како је почео лов на Србе (од Дејтона), Најдан није пристао да буде Вук Бранковић. Није пристао да буде издајник и да лажно сведочи против Срба по налогу Хага и Сарајева. Док се неки Србски изроди, посебно је таквих било на локалном нивоу у Братунцу, утркивали како да се додворе светским зликовцима (из Хага, Вашингтона, Брисела…) и да сведоче против свога рода, Најдан ни под претњама да ће га ухапсити није пристао. Он као достојан светих Србских предака, храбро и одлучно носи свој Крст потпуно свестан речи из Псалтира:“Благо онима који држе истину и творе правду свагда (Пс.105-3); Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свијех невоља њиховијех. Много невоља има праведник, али га од свијех избавља Господ(Пс.33-17, 19).“

Трећи велики разлог је што покушавају светски зликовци заједно са поменутом влашћу у Сарајеву, да обезглаве Србски народ, да уклоне све Србе попут Најдана, који опет могу покренути и повести Србе у одбрану Православне вере и отачаства. Заборавили су само једно да смо ми Срби чудног соја, зубе ћеш поломити, али нас нећеш сломити. Најдан велики србски родољуб и ако тежак ратни инвалид, никада није престајао да се бори за своју веру, народ и земљу.

И док нам патриоте хапсе, а издајници владају, Србски народ опијен евроатланским интеграцијама и турским серијама је постао млак, уплашен, збуњен, равнодушан, а главу забија у земљу да се никоме не замери. Постајемо раја која ће пристати на свако понижење, па и на право прве брачне ноћи. Нажалост данас су ретки Срби као Најдан који мисле јасно, говоре гласно, живе часно и који су увек спремни да бране Православну веру и отачаство, сведочећи својим животом речи св.Николаја Србског:“Не може се историја србског народа писати само мастилом, него и крвљу и сузама“.

Дана 28.04/11.05.2012. лета Господњег

грешни раб Божији

Горан Живковић