Или светосавска свенародна саборност или партијашка разједињеност

Ко не служи Богу, не може служити ни народу.

Св. Владика Николај Србски

Много пута смо констатовали да је србски народ, па самим тим и држава Србија, на издисају, да се налази у самртном ропцу и да просто личи на човека на самрти. Такође, сагласни смо се да је Косово и Метохија срце Србије, које се храбро и истрајно бори за себе, али и за цео организам (србски народ и државу Србију), при чему остали делови (органи) овог организма (државе Србије и србског народа) не саучествују у овој борби на најбољи начин, већ су анемични, малодушни и скоро обамрли. Живо искуство говори да се много пута десило да човек има здраво срце, па, ипак, услед отказивања других органа – умре. Дакле, само срце без деловања и сарадње осталих органа не може организам одржати у животу. Такође, неупитно је да је са умирањем организма и само срце осуђено на смрт. Тако не може ни срце без организма, нити организам без срца.

И шта је свима нама дужност чинити?

Срце, које још функционише, морамо са великом пажњом да чувамо и уједно свим силама треба да радимо на буђењу, на активирању осталих органа у србском организму. Управо буђење других делова Србије је приоритетан и нимало лак задатак, који се не може обавити преко ноћи, али је, одиста, једини који цео организам звани Србија и србски народ може да остави у животу. Шта тек рећи о значају здраве душе, без које ни најздравије срце, ни најздравији организам ништа не вреде. Душа народна јесте Црква православна, која је услед конзумирања екуменизма, духовног сабрата антиправославног глобализма, тешко оболела. Екуменизам и глобализам имају заједнички задатак, да се и душа и тело погубе и баце у вечно ропство и вечни огањ.

Велики руски православни филозоф Иван Иљин каже: „Народ који није духовно слободан не може имати ни политичку слободу.“ Да је наш народ духовно слободан, био би слободан и политички и економски. Пошто смо духовно у тешком ропству, таква су нам и ова друга два ропства. Мислити о политичком и економском ослобађању без духовне слободе је апсолутно погрешно и, штавише, прелесно. Кад би се и десило политичко и економско ослобођење, оно би могло да траје само одређено краће време и опет би слобода и самосталност биле изгубљене, с тим што би следећи пад био још погибељнији. Све нам ово говори да без истинског Духа и здравог морала не може бити ни добре државне политике. А какву здраву државну политику, која треба да води ка оздрављењу србског организма (државе и народа), могу да воде они који политиканства ради, дипломатски, а, у ствари, лицемерно, не могу или не желе да се јасно одреде према болесном стању душе (Вере и Цркве православне)?!

Нама, као православним хришћанима, јасно је да Бог господари свим приликама. На таквом принципу и на том закону и ми треба да градимо своје друштвено-политичке, културно-социјалне и економске ставове. Ко год, ма ко он био, не гради политику и народни живот на овом принципу тај гради кућу на песку, а не на чврстом темељу и таква кућа је осуђена на пропаст.

То што се неко прогласи експертом, политичарем, лидером и што се постави на народну функцију није само по себи довољан показатељ да стварно најбоље и обавља задатке од народног интереса. Задатак оних који се баве пословима од народног интереса, који су у влади или који теже да буду у влади, јесте да владају приликама. Владати приликама значи да предвиђају догађаје и да унапред предузимају одређене кораке и мере помоћу којих се могу извући највеће могуће користи, тј. најмање могуће штете по народ. Да ли има таквих међу данашњим политичким вођама? У последњих двадесет година сви они су се измењали на власти, а резултати говоре да нам је данас горе него јуче и да је србски народ данас разједињенији него икада. То је стога што у држави, у Цркви и, пре свега, међу тзв. народним (политичким) вођама, странкама позиције и опозиције, нема ни минимума заједничке мисли и жеље. Сви они, уместо да следе мисао потврђену историјским народним искуством, иду за својом или споља наметнутом мишљу и жељом, прелесно уверени да је једино она исправна. Свака држава и сваки народ, без заједничке мисли и жеље, које одржавају ту заједницу, не могу да опстану и распадају се, а том распаду и неједномислију народном најбоље служе партије, партијашење и партијски интереси увезени са Запада!

Наша србска народна мисао је увек била везана за служење народу кроз служење Богу. И Немањина и Лазарева и Карађорђева главна мисао је била служити Богу и кроз служење Богу служити народу, а служити Богу и народу може се само по јеванђељском обрасцу, никако по нехришћанским западним моделима. Ми треба да се држимо мисли Немањине, Лазареве, Карађорђеве и да на њој градимо своју народну политику и своје ставове, те да кроз њу меримо и гледамо све и свакога. Ми не треба да повлађујемо онима од нашег народа који су овај јеванђељски образац служења Богу и служења ближњима заменили западњачким вишестраначким моделом, који је потпуно супротан нашем светосавском духу. Саборни дух светосавља и западни нехришћански, вишестраначки дух раздељења су у потпуној супротности и не може се дисати и једним и другим духом без последица.

Ми, морамо да се издигнемо изнад свакодневног политичког и међустраначког блата и из фазе пуког критизерства и бављења само проглашавањем издајника и издајништва, треба да пређемо у фазу конструктивног делања по светосавском образцу, које ће у народу пробудити наду да постоји боље. Да не будемо само још једни у мору оних који ће разгонити таму, већ да упалимо светло! Ми по хришћанском обрасцу и сопственој савести треба зрело да предлажемо наша решења свима, па и режиму. Ово, свакако, не искључује, по потреби, оштру људску критику, као ни организовање конкретних акција против свих који раде на пропасти наше отаџбине, Цркве и народа. Ипак, пре критике, хришћански и људски је понудити своје виђење решења одређеног проблема. Наше чињење, пре свега, мора бити Богу угодно и са поимањем да је Господ сведок и судија свих наших намера и дела, а свако нека чини по савести својој.

Све говори да овај режим одиста прави издајничке потезе. Међутим, како свуда има лоших, тако има и добрих људи, па и међу режимским структурама, у полицији, жандармерији, војсци, судству, међу лекарима – и ми и њих треба да придобијамо за народну ствар. Србски народ засигурно неће спасити Тадићева „жртва“, тј. то што ће он и његов режим пасти као жртве сопствених страшних ненародних поступака и погрешака. Србски народ може спасити само Бог због наше личне и заједничке жртва која је Њему угодна. А највећа народна жртва коју ми Срби можемо и морамо поднети је да останемо у вери Православној и да испунимо заповест остављену нам од оца нашег Светог Саве – Само Слога Србина Спасава. По тој заповести треба да буде и целокупно наше дело.

Колики год ми били и колико год трајали, не смемо дозволити да нашу политку и наше ставове градимо по принципима и по духу оних који спасење народно граде на западном, страначком, а не на светосавском, саборном искуству. Нико од нас не сме себи дозволити да на било који начин буде продужена рука било које политичке партије, организације или фигуре, ма колико они патриотски изгледали и колико патриотске реторике користили уколико не служе Богу и народу. Све треба да меримо делима, не слатким речима! Само се упитајмо, ко је од данашњих лидера спреман да положи живот свој за веру православну и слободу народну?! И све ће нам бити јасно.

Зато свако од нас треба да крене од темеља и да у својој локалној средини пронађе и идентификује људе здравог православног духа и здравог морала, те да заједнички безазлено као голубови, али мудро као змије, са добрим намерама, добрим делима и акцијама које су интересантне баш тој средини, приступимо и почнемо да градимо темељ за шире народно буђење. То свако од нас може и дужан је да чини. Разбијени народни мозаик морамо наново склапати тако што ћемо пажљиво сакупљати и састављати све разбијене делове.

Србском народу данас више него икад требају она Савина четири СССС – Србска Светосавска Свенародна Саборност и организација која ће не на дневно-политичким и страначким основама, већ по историјски потврђеном искуству нашег народа пратити и предвиђати догађаје и која ће по светосавском образцу и светониколајевским саветима роду србском градити политку, само у складу са народним интересима. Србском народу требају људи који ће да служе Богу и народу, а не својим личним и страначким интересима и то свуда треба јасно казивати. Мора се учинити све како би се ојачала веза међу растављеним деловима народним, у отаџбини, дијаспори и, пре свега, међу светосавским епархијама, које су у прошлости својим деловањем разјединили комунисти-сатанисти, а данас то настављају њихови потомци – преобучени у демократе, екуменисте и глобалисте. Поред рада на нашој унутрашњој саборности, сви треба озбиљно да приступимо повезивању са истим и сличним патриотским антиекуменистичким и антиглобалистичким народним снагама у православним земљама Балкана, а све са наслоном на православну Русију.

Да ли је све ово лако и могуће?! Човеку није, али је Богу све могуће и Он ће дати роду своме коме поручи кроз Свето Јеванђеље: „Иштите и даће вам се “ (Мт.7,7).

Како радили тако нам Бог помогао!

Мирослав Вујанић

Секретар Срби на окуп