Мајкл Кирби: Први приоритет у Србији је реформа менталитета

КОПАОНИК – Министар финансија Србије Лазар Крстић изјавио је данас да Србији није потребно шест или седам банака у државном власништву.

Крстић је на Копаоник бизнис форуму рекао да се поставља питање која је суштина постојања толиког броја банака у државном власништву и стратегије шта радити са њима.

„Држави није потребно да у власништву има шест или седам банака и још неколико кредитних институција које имају упитну кредитну способност“, рекао је Крстић.

Држава је власник Комерцијалне банке, Поштанске штедионице, Чачанске банке, Јубмес, Српске банке, Југобанке Југ банке из Косовске Митровице, а посредно и Дунав банке.

За сада држава не планира да излази из власништва у Комерцијалној банци и Поштанској штедионици, а за остале тражи решење.

У српском банкарском сектору послује укупно 29 банака, а у последњих годину и по у стечај су отишле три банке у државном власништву (Агробанка, Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд) и једна у власништву српских привредника (Универзал банка).

Са ММФ о финансијској консолидацији

Министар финансија Србије Лазар Крстић изјавио је данас на Копаонику да се с Међународним монетарним фондом (ММФ) разговара о неопходној финансијској консолидацији и начину на који ће се она спровести.

„Аранжман са ММФ-ом је за Србију битан не зато што је нама неопоходан новац већ због политичког имиџа Србије, који мора да се промени како би се привукли страни и домаћи инвеститори, али и страни кредитори“, рекао је Крстић новинарима на Копаоник бизнис форуму.

Он је изразио задовољство што је влада баш у време предизборне кампање позвала ММФ на разговоре и да је истовремено та финансијска институција показала озбиљне знаке респекта и вере у Србију тиме што су њени представници дошли на преговоре.

Сутра потписивање кредита са Емиратима од милијарду долара

Министар финансија Лазар Крстић изјавио је данас да ће сутра бити потписан уговор са Уједињеним Арапским Емиратима о буџетском зајму од милијарду долара и кредита за наводњавање од 100 милиона долара.

Буџетски кредит од милијарду биће одобрен са роком отплате на 10 година и каматом од два одсто годишње, рекао је Крстић новинарима и напоменуо да је потребно да тај кредит ратификује нови сазив Скупштине Србије. Крстић је рекао да веома ниска камата, која је нижа од тренутних услова на светском финансијском тржишту, вреди 290 милиона долара, као да је неко то Србији дао на поклон.

Делегација Министарства финансија Србије путује у Емирате на потписивање тог споразума, рекао је Крстић.

Денио: Обавезе и шансе

Амбасадор Француске у Београду Франсоа-Гзавије Денио истакао је, на панелу на Копаоник бизнис форуму, да се слаже са оценом да је 21. јануар када је Србија отворила приступне преговоре са ЕУ историјски датум али да постоји „пре“ и „после“, а то „после“ подразумева и обавезе и шансе.

Ниједна српска влада више нема права да делује супротно вредностима ЕУ, објаснио је Денио и напоменуо да се то тиче како медија, правосудног система, тако и обавеза у спољној политици „чак и у вези са тако сложеним питањима као што је Украјина“. „То је део игре“, рекао је он на панелу „Убрзање процеса приступања ЕУ: шта је потребно учинити“ на којем је учествовала и главни преговарач Србије са ЕУ Тања Мишчевић и професор Економског факултета у Београду Иван Вујачић.

Према речима Дениоа, пред Србијом је шанса и изазов да преговори на путу ка ЕУ буду што бржи, али мора се преговарати и са својим народом – парламентом, синдикатима, послодавцима…

Девенпорт: Четири тачке

Шеф мисије ЕУ у Београду Мајкл Девенпорт указао је на четири тачке које су по његовом мишљењу приоритетне за европске интеграције Србије. То су проактивни приступ владе после избора, односно да „влада не чека да буде пристинута“ већ да сама проактивно делује, рекао је Девенепорт.

Као другу тачку навео је стручност, то јест професионализацију администрације и „много координиранији међуресорни приступ“. Према мишљењу Девенпорта, изузетно је важна и предвидивост, „где ће Србија бити за четири-пет година, постављање реалистичног курса и његово спровођење“, као и учешће грађана у „здравој дебати“, која ће дати простор за грађанима, социјалним партнерима, цивилном друштву…

Кирби: Реформа менталитета

Амбасадор САД Мајкл Кирби навео је као први проиротет „реформу менталитета“ која, по његовим речима, подразумева да се промени свест о раду ју авном сектору као богомданом и приступ стварању богатства.

Мора се променити однос према државним предузећима која су често вођена као продужене руке политичких странака, напоменуо је Кирби. Као трећи приоритет он је навео неизоставну измену закона у раду у консултацијама са синдикатима и приватним сектором.

Бета -Танјуг- НСПМ