Хаг: Соња Бисерко сведочила као вештак Хрватске

ХАГ – Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко сведочила је данас пред Међународним судом правде као вештак Хрватске у процесу по узајамним тужбама Србије и Хрватске за геноцид на хрватској територији од 1991. до 1995. године.

Како је пренео ХРТ, поред Бисерко, исказ је дао и Франо Кожул, као сведок ког је предложила Хрватска.

Хрватска је у овом процесу предложила укупно 12 сведока, али ће само шест бити испитано пред судом док ће изјаве осталих бити приложене у писаном формату. Суд је забранио да се сведочења објављују пре завршетка усмене расрправе 1. априла.

Шеф хрватског правног тима Весна Црнић Гротић је раније најавила да ће Бисерко бити испитина о историјском контексту конфликта у Хрватској почетком деведесетих, а Кожул о злочинима у Вуковару.

Хрватски правни заступници тврдили су данас пред међународним судом правде у Хагу да је Србија имала јасну намеру уништења хрватских заједница у различитим деловима Хрватске и да није учинила ништа да спречи и казни починитеље геноцида.

У наставку расправе по међусобним тужбама Србије и Хрватске за геноцид на хрватској територији од 1991. до 1995. године, хрватски заступници тврдили су и да је ЈНА знала за деловање паравојних формација, укључујући Арканове „Тигрове“.

Како је пренела Хина, члан хрватског тима Филип Сендс оценио је да је „Србија крива јер није спречила геноцид и казнила починитеље“, а ЈНА је „знала за геноцидну намеру паравојних скупина“.
„Докази су кристално чисти“, верује Сендс.

Британски професор права тврди да су паравојне групе, које су уништиле цела хрватска села, засеоке и градове, деловале уз знање ЈНА која их је наоружавала: „Војни капацитети ЈНА били су такви да је могла контролисати паравојне јединице и требала је бити свесна опасности да ће се геноцид над Хрватима догодити“, рекао је.

Као доказ, наводи Хина, приложио је обавештајни документ ЈНА по којем је, сматра, јасно да су официри бивше војске знали за то да се Арканови „Тигрови“ око Вуковара баве криминалом и чине масовне злочине.

Говорећи о намери као конститутивном елементу геноцида, Сендс је тврдио да је за квалификацију тог најтежег злочина по међународном праву довољно доказати намеру уништења дела, а не нужно целе националне, етничке или верске заједнице. „Било које систематско уништење дела групе чини геноцид, чак и ако је број убијених мали“, рекао је професор из Лондона.

Подсећајући на пресуду у случају „БиХ против Србије“ из 2007, Сендс је истакао да је геноцид у Сребреници утврђен јер је доказана намера уништења муслимана на том ограниченом подручју, иако према пресуди није почињен геноцид у целој БиХ, пренела је Хина.

После излагања хрватског правног тима, планиране су изјаве сведока које је позвала Хрватска, али сведочења ће – по одлуци Суда – бити обелодањена тек по завршетку усмене расправе, 1. априла.

Хрватска је предложила укупно 12 сведока, али ће само шест бити испитано пред судом док ће изјаве осталих бити приложене у писаном формату. Међу сведоцима хрватског правног тима су председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко, која ће, према речима шефа хрватског правног тима Весне Црнић Гротић, бити испитина о историјском контексту конфликта у Хрватској почетком деведесетих.

Такође, изјаву ће дати стручни сведок Иван Грујић који је од рата задужен за ископавање масовних гробница у Хрватској и идентификовање жртава. Сведок Марија Катић причаће о убиствима у селу Богдановци близу Вуковара, Франо Кожул о злочинима у Вуковару, рекла је Црнић Гротић.

Сведоци Србије још нису познати.

Током јучерашњег заседања, представници хрватског правног тима представили своје су најважније аргументе у прилог тврдњи за је Србија извршила геноцид, док су преставници правног тима Србије те тврдње одбацили су као ироничне, јер је српски народ тај који је током акције Олуја претрпео геноцид у Хрватској.

Србија ће, према плану заседања суда, своје аргументе из своје контратужбе представити 10. марта, а потом позвати и своје сведоке.

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла.

Хрватска је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те републике од 1991. до 1995. године.

Десет година касније, Србија је одговорила контратужбом због кршења исте конвенције. Бројним писаним поднесцима указала је на геноцид над српским живљем у Хрватској с посебним освртом на историјиски контекст од почев од масовних логора из Другог светког рата.

Миљенић: Циљ је да покажемо шта се стварно догодило

Министар правде Хрватске Орсат Миљенић поручио је данас, после изношења првих доказа пред Међународним судом правде у Хагу о наводном геноциду који је Србија починила над Хрватима, да је циљ Хрватске да покаже шта се стварно догодило током рата 1991-1995. године.

„Наш основни циљ је да прикажемо шта се стварно догодило, ништа више и ништа мање. Суду желимо да прикажемо одређену аргументацију и да му препустимо одлуку да ли је то био геноцид који је починила Србија или не“, рекао је новинарима Миљенић.

Хрватска се, према његовим речима, држи конкретног временског раздобља у којем су се догодили злочини какви се не памте у Европи од Другог светског рата, пренела је Хина.

 Танјуг