БEСЕДА ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА НА ОПЕЛУ ПОСТРАДАЛОГ ДИМИТРИЈА ПОПОВИЋА
БEСЕДА ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА НА ОПЕЛУ ПОСТРАДАЛОГ ДИМИТРИЈА ПОПОВИЋА
седамнаестогодишњег младића, кога су 05. јуна 2004. године у Грaчаници убили шиптарски терористи
У име Оца, и Сина, и Светога Духа! Амин!
Ево нас поново, браћо и сестре, сабрани пред овим храмом Божијим око нашег драгог покојника Димитрија, који нас је изненада напустио и кренуо из земаљске Србије у Небеску Србију. Кренуо је не вољом Божијом, и не вољом својом, него вољом злочинаца, који су прекратили његов млађани живот, у који је тек био ступио. Није он прва жртва, браћо и сестре, на нашем распетом и мученичком Косову и Метохији. У последњих пет година многе смо их имали, многе смо их испратили одавде, али не без наде, него са вером у Господа Исуса Христа, са вером у оно јеванђеље које смо сада слушали: „Онај ко верује у Мене ако и умре живеће“. Ми смо народ који верује у Господа Исуса Христа, и ми верујемо да наши покојници нису заувек изгубљени, јер је Господ рекао као што је Он васкрсао трећи дан из гроба, тако ће и сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега и васкрснуће сви мртви у дан који је за то одређен од стране Бога.
То је утеха у нашем болу, у нашој тузи, у нашој жалости. Никаква људска реч не може да нас утеши, никаква људска обећања нису довољна да ублаже нашу тугу и наш бол, али речи Божије треба и могу да то учине. Јер, каже апостол Павле, да не тугујемо за нашим умрлима као они који немају наде, као незнабошци, него да тугујемо разумно, да тугујемо као људи који имају срце у грудима, и којима је сваки човек брат. Зато ми и тугујемо за нашим покојницима, али са надом на васкрсење и живот вечни. То је суштина наше хришћанске вере православне. Томе су нас учили свети Апостоли, томе су нас учили Свети Оци, том вером су живели сви светитељи Божији чији је данас празник, јер је ово Недеља свих Светих. Ето Господ је хтео да на тај празник приброји лику светих својих и нашега Димитрија одавде из Грачанице. Нека му је срећан и блажен пут из ове земаљске Србије у Небеску Србију. Нека му је лака косовска земља и нека никада не буде заборављен од нас, као што никада Косово и Метохија не могу и не треба да буду заборављени од било кога Србина. Јер цело Косово и Метохија су окићени нашим светињама, нашим споменицима, нашим гробовима наших драгих покојника. Зато је порука данас да, поред све туге, жалости и бола, треба да истрајемо, треба да останемо на овим просторима, треба да се име Божије помиње и слави по овим храмовима до скончанија века.
То је, браћо и сестре, порука вама, а порука међународној заједници, порука господину Кофи Анану у Њујорку је ова – да не шаље више своје изасланике, јер сваки њихов долазак овде односи животе наше деце и омладине. Када је господин Холкери долазио, тада су настрадала деца у Гораждевцу, а када сада одлази одводи са собом нашега Димитрија. Доста нам је више таквих представника и таквих помоћника! Нису достојни више да ступе на косовску земљу, јер сваки њихов долазак и одлазак њихов нас много кошта! То је њима порука, ако не могу да нам обезбеде живот достојан човека на нашим просторима, на нашим огњиштима, нека иду одавде, ми ћемо се сами борити. Не требају нам такви заштитници који сваки час дозволе злочинцима да убирају жртве невине и недужне деце и омладине!
Останимо, браћо и сестре, храбри, чврсти, уједињени у једној мисли. Косово је наше и остаће наше. Ми морамо остати на Косову, јер само док смо ми овде Косово ће бити српско и ове светиње ће постојати. Ако ми одемо одавде, онда је све изгубљено. На то немамо право ни пред Богом, ни пред Свецима, ни пред нашим славним Претцима, ни пред овом најновијом жртвом овде на Косову. Он остаје да чува косовску земљу, ми морамо остати са њим. Нека Господ дарује снаге свима нама, да стегнемо срце, да преболимо бол, а да не заборављамо наше драге покојнике, да се молимо Богу за њих, за себе, за нашу драгу омладину, да останемо на путу Божијем, и само тако бићемо достојни тога узвишеног имена Хришћанског и имена Светога Саве и наших славних Светих Предака. Нека би Господ учинио да ово буде последња жртва, коју су злочинци убрали на Косову и Метохији. Амин!