НАТО агресија на Украјину

Пред крај фебруара министри одбране земаља чланица НАТО су на састанку у Бриселу поручили да свим срцем подржавају декрет донесен 1954. године у време Никите Хрушчова[1]  којим је Крим у тајности одузет Русији и припојен Совјетској социјалистичкој Републици Украјини. На скупу је подржан територијални интегритет и суверенитет Украјине, док је генерални секретар НАТО Андрес Фог Расмунсен упозорио Русију да се не маша у украјинске проблеме и мирно прихвати етничко чишћење Руса од стране неонациста који су извршили пуч у Кијеву.[2] НАТО који је прекршио Повељу УН извршивши агресију на СРЈ и који је угрозио територијални интегритет низа земаља сада подржава целовитост Украјине. Северноатлантски савез је ипак доследан у једном. Као и у случају окупираног КиМ, НАТО је у Украјини подржао долазак на власт окорелих злочинаца и убица. Ово није ни мало случајно јер западни војни савез користи терористе у операцијама широм света. Своје „тајне армије“ НАТО је употребио и у Украјини за свргавање легално изабраног председника Виктора Јануковича.

НАТО је створио терористичку мрежу у целој Европи

Данијел Ганзер, швајцарски професор историје на Универзитету у Базелу и стручњак за међународне односе у својој књизи „Тајне НАТО армије – Операција Гладио и тероризам у Западној Европи“ открива да под контролом Северноатлантског савеза делују бројне терористичке групе.[3] Ганзер објашњава да су те оружане формације створене у целој Западној Европи: у Француској, Белгији, Холандији, Норвешкој, Данској, Шведској, Финској, Шпанији, Португалу, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Луксембургу, као и у Грчкој и Турској. Организацију и опрему су обезбедили ЦИА, МИ6 и НАТО. Основне методе ових паравојски су тзв. стратегија затегнутости и терористичке акције „Falseflags“ тј. операције подметања.[4] Професор Данијел Ганзер напомиње да „стратегија затегнутости“ и њоме обухваћена тактика „лажних застава“ подразумевају извођење терористичких акција у циљу овладавања туђом територијом.НАТО је био језгро те терористичке мреже. Ђулио Андреоти, председник Савета министара је још 1990. године признао постојање „Гладиа“ као и његове везе са ЦИА, МИ6 и НАТО.[5] Судија Феличе Касон је успешно доказао да је извршилац атентата у Петеану у Италији, 1972. године био Вићенцо Винцигера припадник „OrdineNuovo.“ Винцингера је признао да је убиства извршавао уз помоћ италијанске тајне полиције. Говорећи о Гладиу овај мафијаш је такође потврдио да је та паравојска контролисана од стране НАТО пакта и да су њене акције за време хладног рата имале за последицу убиства цивила – жена и деце. Он је рекао да огранци ове тајне армије постоје у читавој Западној Европи. Убиство Алда Мора и бомбашки напад на пијацу „Фонтану“ у Милану 1969.године повезивани су са „Гладиом“. Андреоти је тада изјавио да је тајна војска „Гладио“ била сакривена унутар Министарства одбране као пододсек тајне војне службе безбедности, италијанског Сисмија (СИСМИ).Наравно НАТО је надзирао и контролисао све наведене операције. Након објављивања ових информација у јавности уследила је политичка криза у Италији. Ганзер тврди да су овакве и сличне терористичке акције тајних НАТО армија имале за циљ да кривицу за извршене злочине свале на Москву и друге „непријатеље“ Запада. Ганзер наводи још један пример. Наиме, у Немачкој су 1990. године представници социјалдемократске партије дошли до података о постојању тајне НАТО армије у њиховој земљи, што је било у супротности са међународним правом и Уставом Немачке. Када су запретили да ће све јавно да објаве укључујући и везе паравојних формација са Демохришћанском партијом ЦДУ запушена су им уста подацима о умешаности Вилија Бранта у целу операцију. Током 1990. године у Европском парламенту је покренута иницијатива за раскринкавање улоге НАТО, ЦИА и МИ6 у стварању тајних терористичких групација на тлу Европе. Чак је и упућено писмо председнику САД Џорџу Бушу старијем. Међутим, САД и већина европских земаља су остале неме, само су у Италији, Швајцарској и Белгији спроведене делимичне истраге.Везе САД и НАТО-а са Ал каидом на Блакану су такође познате. Треба поменути да су Осама бин Ладен, Калид Шеик Мухамед, Мухамед Ата, Абу ел Мали итд. учествовали у рату против српског народа на Косову и Метохији и у БиХ као савезници Вашингтона.

НАТО снајперисти сеју смрт по Украјини

Северноатлантски савез је и у Украјини употребио екстремне групе како би срушио легално изабрану власт. Центри за војно – дивезнатску обуку прозападно расположених Украјинаца организовани су на територији Естоније. Естонија је 2004. године послата чланица НАТО пакта и активности овог војног савеза су последњих година појачане на њеној територији. Украјинске екстремне и неонацистичке групе су у Естонији прошле обуку за субверзивно деловање и извођење терористичких операција.[6] Неки од ових екстремиста су учествовали у рату против Руса у Чеченији и Срба у бившој Југославији. Они су извршили бројне злочине над заробљеним војницима и цивилима. Александар Музичко (Саша Били) један од виђенијих пучиста у Кијеву, добио је својевремено одликовање од терористе Џохара Дудајева. Он је 1994. године учествовао у мучењима и убиствима руских војника. Након повратка у Украјину 1995. године организовао је криминалну банду која је извршила бројна кривична дела укључујући убиства и киднаповања. Банда Александра Музичка је била једна од ударних песница пучиста и „евромајдана“. Америчка и британска обавештајна служба су прозападне украјинске групе користиле и у Сирији. У јануару 2013. године након успешног хакерског напада објављени су интерни подаци енглеске „приватне корпорације“ Бритам (BritamDefense) која је уговором ангажована од стране безбедносних служби Велике Британије у Ираку и Сирији. Јавност је тада сазнала да је Бритам запослио 58 Украјинаца. Према објављеној преписци двојице директора Бритама, Украјинци су ангажовани прошле године у Сирији где су требали преобучени у руске униформе да учествују у нападима хемијским оружјем на сиријске цивиле како би САД, ВБ и НАТО за тај злочин оптужили Русију.[7] Терористичка акција у Сирији је планирана у потпуној сагласности са стратегијом НАТО описаној у књизи професора Ганзера. Након што је Запад решио да изазове насиље у Украјини у циљу обарања Виктора Јануковича који је одбио да потпише неповољан споразум о придруживању ЕУ и након изјаве Викторије Нуланд да су САД уложиле 5 милијарди долара у обарање украјинске владе[8], део украјинских плаћеника пребачен је у Кијев. Они су распоређени на кровове високих зграда одакле су снајперима убијали људе на обе стране како би изазвали крвопролиће.[9] Наоружане банде под контролом НАТО пакта су извршиле агресију на Украјину. Подсетимо се да према међународном праву „упућивање оружаних банди, група, припадника нерегуларних снага или најамника да изврше акте оружаног насиља против друге државе представља злочин агресије“.

Неонацисти као ударна песница НАТО пакта

Генерал Рајнхард Гелен високи функционер Хитлерове тајне полиције је након пораза нациста и преласка на страну САД учествовао у стварању америчке обавештајне мреже у Европи. Он је своје агенте у Украјини потчинио Вашингтону да би заједно наставили „борбу против комунизма.“ САД и нацисти су се нашли на истој страни у борби против Руса. И данас тај савез сеје хаос по Украјини. Током Другог светског рата украјински фашисти – бандеровци су само у једном дану на свиреп начин убили 84 Руса. Мучили су и убијали децу од 12 и 14 година.[10] Олег Тјагнибок председник странке „Свобода“ која наставља традиције бандероваца данас је важан савезник САД и ЕУ. Као што су Вашингтони и Брисел терористу Хашима Тачија прогласили за демократу на окупираном КиМ, тако су и неонацисту Олега Тјагнибока промовисали у борца за слободу. Његове наоружане банде су палиле Кијев и пребијале људе. Још једна паралела је важна. Фрањо Туђман хрватски фашиста је почетком деведесетих изјавио да му је драго што му жена није ни Српкиња ни Јеврејка, док је Тјагнибок 2004. позвао на рат против Руса и Јевреја.[11] И један и други су имали потпуну подршку Запада.

Обама као фигура Збигњева Бжежинског

Председник САД Барак Обама недавно je заоштрио реторику према Русији изјавивши да ће Москву скупо коштати евентуална интервенција у Украјини.[12] Агресивна политика САД према Русији не треба никог да чуди. Познати русофоб Збигњев Бжежински био је ментор Бараку Обами на Колумбији. Бжежински је саветовао Обаму кога да ангажује у америчкој дипломатији. Он је за амбасадора у Москви предложио Мајкла Мекфола. Мекфолов задатак је био организовање протеста који би срушили Путина.[13] Све ове људе одликује велика мржња према јакој Русији и Владимиру Путину. Подсетимо се да је Бжежински у својој књизи „Велика шаховска табла“ предложио поделу Русије на три дела. Он је такође написао да је неопходно одвојити Украјину од Русије јер без Украјине Русија никад неће бити империја. Амерички професор Франсис Бојл истиче да је циљ Збигњева Бжежинског потпуно разбијање Русије. По његовом мишљењу Бжежински потпуно контролише приоритете спољне политике владе Барака Обаме.[14] Дакле главни идеолог Барака Обаме је Пољак и русофоб који себе види као настављача „Прометејизма“ старог пројекта пољске обавештајне службе чији је циљ био свођење Русије на московску област.

Нови Поход на Исток увелико је почео и Русија је принуђена да се брани. Веома је важно да руско руководство добро проучи историју Срба у последње две и по деценије, српске успехе и поразе. На примеру српског народа схватиће да Запада „узима све и остатак“ и да не поштује ни један договор. Само одлучна и активна одбрана, без повлачења и попуштања утире пут ка успеху.

Борис Алексић – ФСК

[14]http://www.globalresearch.ca/ukraines-brown-shirt-revolution-part-of-a-us-nato-eu-plan-to-break-up-russia/5370136