Борко – најомраженије србско име

Да ли данас постоји макар једна српска душа која се мири или која се помирила са политиком и медијском пропагандом владајуће структуре у Србији – „да Косово преда шиптарима, а да очи замаже Србима“? Да ли су Срби данас у Србији поверовали Борку, да Косово није независно, а да сви видимо да он све чини да оно то буде?

Тешко је одговорити у име народа, али је лако претпоставити да оно што ја мислим и осећам то мисли и осећа онај део мог народа који себе назива Србима.

Никада у својој историји Срби нису одустајали од борбе, никада. Чак и када се чинило да је све изгубљено, уздајући се у помоћ Божију, Срби су као птица феникс устајали из пепела и побеђивали. Шта се то данас дешава са нама Србима? Где су ти потомци славних Срба? Да ли се то семе затрло, или само пуши и тиња и чека моменат да се разбукта и разгори? Превише компликованих питања за један тако прост и непросвећен ум као што је мој, али ум који не трпи вређање, да га неко гледа у очи и да га лаже. А Борко то чини. Он гледа у очи и лаже не само мене, он гледа у очи целу Србију и лаже.

Данас најомраженије име међу нама, Србима са Косова, а надам се и међу Србима у Србији. Најомраженије србско име. Име које је издало моје и твоје претке. Име које је издало све србске мученике, од светог Кнеза Лазара па до светог Харитона новомученика Косовског. Ето то ради тај „фамозни Борко“, ратује против своје душе и нека га, али ратује и против моје душе и против твоје. Е, ту морамо да устанемо и да кажемо: доста, нисмо ми европски Срби, нити смо ми Срби без идентитета, ми смо Срби светога Саве и светога Кнеза Лазара и светога Николаја Србског. Ми смо народ заветован Богу, а не Европи или некој другој накарадној идеологији. Ми смо народ који Косово да сачува мора, јер ако Косово изгуби изгубиће себе.

Многи данас говоре да је Косово изгубљено или да је реално стање на Косову такво да је за Србе и Србију неповратно.

Да ли је та „реалност“ статички или динамички процес?

Учествујемо ли ми у креирању те реалности или смо само неми посматрачи процеса који се одвијају око нас?

Управо мислим, знам, осећам и тврдим да ми ту реалност кроз своје деловање и кроз своју акцију и креирамо. Сами смо ми створили оно што сада називамо реалношћу, а и даље је стварамо. Ако као народ Божији не устанемо и не зауставимо оне који желе да нам отму оно што нису платили, ни крвљу ни новцем, и ако не устанемо да их у отимању светиње спречимо, онда ћемо се стидети не само своје деце, него ћемо се стидети и себе самих. Ни свети Сава нас неће препознати, ни свети Владика Николај србски нас неће препознати. Бићемо изгубљени и за овај и за онај свет.

Зато браћо Срби и сестре Србкиње, узмимо се у памет, погледајмо у свете претке своје и погледајмо у „светиње“ своје и не одустајмо од онога што је крвљу предака наших плаћено. Убедимо успаване Србе да се од одустајања од Косова одустати мора. Јер ако одустанемо од онога што преци наши крвљу својом залише и платише, онда достојни нисмо имена њихова да носимо.

И као што сви знамо да човек без срца живети не може, опет и опет поновимо да Србија без Косова опстати не може.

Уредништво „СРБИ НА ОКУП“