Откуд Орић у НИН-у

Две деценије од стравичног покоља Срба у Кравици на Божић, за који нико није кажњен, када је са 49 побијених, 80 рањених и десетак несталих, уз 688 спаљених кућа, више од 1.000 људи без крова над главом и 101 сироче без оба родитеља, заокружен крвави вишегодишњи биланс злочиначке банде Насера Орића у овим крајевима од 3.267 убијених, у некада угледном српском политичком недељнику НИН зачепркало се поново по незацељеним ранама – такву шансу добио је лично крвник Насер Орић интервјуом у коме тврди да „у Кравици није било цивила“?!

Ако је до сада било уобичајено да се српске жртве у овим крајевима свесно прећуткују и минимизирају, а од Сребренице циљано прави кључни спин за коначну демонизацију Срба и дежурну направу за дестабилизацију Српске, још није забележено да је жртва добровољно омогућила џелату окрвављених руку да оправдава свој занатски чин – до интервјуа Насера Орића НИН-у.

И то усред Београда и Србије, слутимо објашњаваће, у име неког професионалног и демократског приступа, отвара се простор лицу за којим је пре две недеље београдска канцеларија Интерпола расписала потерницу, с циљем хапшења и екстрадиције дотичног господина заједно са Хакијом Мехољићем. А да би све имало одговарајући одјек интервју је изрекламиран и најављен преко домаћих агенција, како више него скромни тираж некада утицајног магазина не би био сметња за овако важну ствар.

Кога нормалног може да занима шта о својим крвавим траговима мисли и говори Насер Орић, човек који се после Божићног масакра 7. јануара 1993. године, сликао на коњу исред спаљених кућа у Кравици, о чему постоје фотографије, или који је тих дана водио по Сребреници новинара „Вашингтон поста“, показивао му снимке села које је запалио, сликовито му објашњавајући да му је радије клање него ватрено оружје. Читаоце НИН-а свакако не. А ваљда се не очекује да Насер призна злочин?

Овакав уређивачки потез представља заправо парадигму преузетог политичког задатка да се, по истом принципу и на исти начин како су то некада чинили медији из света, сатанизујући Србију агресивном пропагандом и лажним чињеницама током 90-их и бомбардовања, данас то чини ослањањем на сопствене снаге. Читај сатанизацијом свега што је српско из медија у Србији.

Логично је да у томе перјаница буде српско издање које је у власништву аустријско-швајцарске издавачке корпорације Рингиер-Шпрингер јер је из сличног шињела инжењерије свести одавно лансиран задатак о потреби да се свест Срба мења. У ком правцу, кад је реч о недужним углавном цивилним жртвама више од 100 затртих српских села и заселака, чији је Кравица најтрагичнији симбол, рећи ће нам и упутити нас међународни експерт за етничко чишћење Насер Орић.

А кад се крене у такву професионалну авантуру онда сигурно не треба очекивати да нам бивши припадник специјалних јединица МУП Србије 90-их и човек који се на дојаву из Србије спасио свог првог хапшења због злочина, говори о садистичком ликвидирању, рецимо, Јанка Савића, свештеника из Кравице. Његово тело је, према сведочењима мештана, нађено без руку и ногу, с извађеним очима, а труп постављен на земљу са филџанима испред, као да – пије кафу. Има ли у таквим зверствима места за толеранцију којом ће нам објашњавати откуд Орић у НИН-у?

Циљ читаве операције је Српска – минимизирањем срских и хиперболисањем муслиманских жртава и настојањем да све то прихвати утицајна јавност у Србији, наговештавају се будућа кретања у овом делу Балкана. Србија је као гарант Дејтонског споразума и коопертивна регионална земља, која има на Космету доказано „храбро руководство“, већ виђена за извођење братског притиска на Српску када за то дође време. Кад су тако храбро поклонили Косово, шта је онда Српска?! Орић у НИН-у, као препознатљив штос увезених спин мајстора, требало би да у томе помогне.

Др Радивоје Петровић – ВЕСТИ