Украјина: Да ли је могућа војна интервенција НАТО-а?

Председник Украјине Виктор Јанукович дао је ванредно саопштење на телевизији, позвавши стране на мирно тражење компромиса. Да ли је то могуће у насталој ситуацији или су потребне крајње мере? Ово питање поставили смо српском војном аналитичару Мирославу Лазанском.

Време да се ситуација разреши мирним путем је прошло, и прилично давно. Ако се дешава ситуација да улица заузима државне зграде и да напада на зграду неке друге странке, ако се дешавају сцене као оне што имамо прилику да видимо на Интернету или на неким телевизијама да се полиција брутално напада камењем и сама чињеница да је велики број полицајаца повређен, а један број полицајаца је погинуо показује да држава Украјина није употребила оно што би свака друга држава учинила, а то је да се уведе ванредно стање на територији Кијева, а можда чак и на целој територији Украјине. Ја не знам како то председник Јанукович не види и зашто он није повукао одлучујуће потезе много раније. Ако ви тражите да председник који има већину у парламенту и који је изабран на легитиман начин расписује избори превремено само зато што то улица тражи онда је то, бојим се, врло опасан сценарио. Јанукович више нема маневарског простора. Он може сад само да поднесе оставку или да употреби снагу полиције или војске, да уведе ванредно стање и да спречи то што се догађа на улицама. Ако улица сад победи ви немате гарант да за пар месеци неће да нека друга улица да победи. У следећој фази ако сад опозиција однесе победу сутра могу на улицу да изађу они који су против опозиције и да по истом том принципу, по истој логици, тражи такође да се ствари мењају на улици. Није то начин на који Украјина може да иде у будућност. Мислим да је Јануковић превише комбиновао. И уколико данас или сутра не употреби оно што мора као председник Украјине онда ће за њега бити јако лоше, а биће лоше и за целу Украјину. То је заправо пут у грађански рат у Украјини.

Мирослав Лазански упоредио је ситауцију у Украјини са дешавањима у Босни и Херцеговини, где је на карту такође стављено ступање земље у ЕУ.

Ради се о двоструким критеријумима. Истовремено букнули се социјални и политички нереди у Босни и Херцеговини. И онда се добило од ЕУ у неким градовима у Федерацији БиЈ да се не сме ништа силом преузимати, да не смеју упалити зграде, да се не сме ићи силом на полицију, и тако даље. Када је у питању Украјија таквих захтева да се ништа силом не сме на улици дешавати нема. Значи, с једне стране има став да се у БиХ насилно не сме ништа радити, а с друге стране има став да се у Украјини сме насилно радити. И ја сад питам да ли би оваква врста догађања на улици била могућа у било коме европском граду? Не би било могуће сигурно да три месеца држи један трг опсадом и да се полиција напада оваквим средствима, на овакав начин. Кад су букнули немири у Паризу и у Француској поводом ревизије пензионог система у Француској. Кад је сто хиљада француза изашли на улице француских градова око решавања питања пензионог система, председник Француске је рекао да неће улица решавати законодавне проблеме у Француској. Да будемо јасни цела ствар око Украјини јесте настојање Запада да се што више приближи границама Русије и да на један начин дође још јачег опкољавања Русије. Цела прича је битка за постсоветски простор, да би се Украјина једном нашла у НАТОу и да НАТО буде што ближе Москви, што ближе границама Русије, да се Русија на неки начин опколи. То је по мени суштина. Све остало су приче за малу децу. У Украјини се не ради нити о демократији нити о људским правима.

Мало ко још сумња да демонстранте у Кијеву подржавају западне земље. Тим пре што је један од узрока нереда одустајање власти од потписивања споразума о сарадњи са ЕУ. Многи памте како су САД и земље НАТО-а поступиле са непокорним земљама зато што су оне одустале од такозваних демократских вредности. О томе сведоче бомбрадовања Југославије, Либије. Умало нису започела бомбардовања Сирије. Да ли је могуће понављање сличног сценарија у Украјини?

Ја не верујем да може да дође до војне интервенције НАТОа у Украјини зато што НАТО данас, 2014. године, и НАТО 1999. године то јије иста ствар. Интервенисати у Украјину која директно граничи са Русијом и која има јаке економске везе са Русијом, где живи доста Руса, није једноставно питање. Мислим да чак не би било ту и сагласности унутар НАТОа. Украјина није Либија и није Југославија 1999. године. ТАко да тешко ми је уверовати да би било који лудак наредио војну интервенцију од стране НАТОа у Украјини. Са друге стране, Украјина има своју војску, свој систем одбране. Мислим да је то практично немогуће. Ако неко мисли да би Русија мирно гледала да НАТО војно интервенише у Украјини то нема шансе.

Такав је поглед на ситауцију у Украјини српског војног аналитичара Мирослава Лазанског. У студију Гласа Русије био је извештач Григориј Соколов.

Григориј Соколов – Глас Русије