Кандидат под фантомком

Тадићева дипломатија успешно су, дугим цевима и оловком, у само два дана заокружиле државност независног Косова.

Какви су тајни договори у Београду претходили двострукој издаји, награђеној наставком ЕУ интеграција за обе суседне „државе“, Србију и Косово?

Гледајте их. Борис Тадић подигао браду, истурио вилицу и надмоћно се смешка, напокон задовољан. Ивица Дачић весело и са микрофоном у руци, с виолином уз увце и прстом уздигнутим високо, у Бриселу пева љубавну песму Халида Бешлића. Испред бине, уз свог председника, њишу се Вук Јеремић и Душан Петровић, министри.

Општа радост, тек осенчена сетом Бешлићеве „Миљацке“; али сарајевски љубавни јади, јер других јада они сада немају, губе се у општој ЕУфорији. Предложили су их, наиме, за кандидата за члана Европске уније!
Ову радост немамо право да им заборавимо, ни да им опростимо. Јер српски је државни врх, ове недеље у Бриселу, песмом прослављао плодове свог прошлонедељног напада и на Србе и на Србију.

Славили су зато што је српска Жандармерија учинила оно што РОСУ Хашима Тачија нису успеле, растуривши српске барикаде независном Косову; славили јер је Борко Стефановић, у име Србије, истовремено независном Косову подарио државност и међународно признање.

Распевана издаја. Тако да, заиста, права на заборав и опрост немамо ни ми, ни они.

ТАЈНИ ДОГОВОР СА ЕУЛЕКС-ом

А још колико прошле среде председник Борис Тадић био нам је утучен. „Не могу да искажем оптимизам“, казао је док су бриселски преговори о регионалном представљању Косова још трајали, а српске барикаде и даље блокирале путеве који воде ка Тачијевим цариницима на Јарињу и Брњаку. „Али боримо се“, додао је. Већ у ноћи између среде и четвртка сазнали смо против кога се то, тачно, председник Србије бори…

Те је ноћи, маскирана мраком и фантомкама које су им покриле лица, али су разоткриле њихову праву, бандитску природу, српска Жандармерија ударила на Србе на барикади код Јариња. Следећег јутра уклоњена је и барикада код прелаза Брњак.

Српска је полиција затворила алтернативне, шумске путеве којима је српски Космет заобилазио Тачијеву „републику Косова“, инсталирану јесенас помоћу ЕУЛЕКС-а и КФОР-а на Јарињу и Брњаку. Север Косова одсекла је од остатка Србије.

Тачијеве фантомке с југа, Дачићеве и Тадићеве са друге стране, северни косовски гето затвориле су херметички. Једини излаз: прихватање независног Косова, оличеног у цариницима и полицајцима под командом велетрговца људским органима.

Истовремено, у четвртак ујутру цариници и полицајци почели су да контролишу и воз Краљево-Звечан. Звечан и Зубин Поток, Лепосавић и Косовску Митровицу окружило је независно Косово, вољом Тадићеве и Дачићеве Србије, и такву реалност има да призна сваки Србин који хоће да напусти простор ове четири општине.

Није нам ова срамна српска издаја Срба, ово гурање косовских несрећника у раље Тачијеве државе, стигло ниоткуда или неочекивано и одједном.

Реч је о континуитету државотворне политике Тадићевог Београда; државотворне, у смислу његове помоћи у изградњи државе Косово.

Подсећамо: бриселским споразумом о „слободи кретања“ – када се Борко Стефановић изборио да косовски Срби више не смеју да користе српске аутомобилске таблице косовских градова, већ „статусно неутралне“ КС таблице – сваки је наш суграђанин из јужне покрајине осуђен да постане држављанин „републике Косова“, будући да су му за те статусно неутралне таблице неопходна статусно сасвим јасно одређена документа независног Косова. Од њихове личне карте надаље.

Она мала, а тако бестидна ноћна акција српске Жандармерије увертиру је имала у уторак и среду, када је у Београд допутовао Гзавије де Марњак, шеф ЕУЛЕКС-а. Разговарао је са председником Србије Борисом Тадићем, са министром полиције Ивицом Дачићем, са министром за Косово и Метохију Гораном Богдановићем.

Бележимо занимљиву појединост: да се Де Марњак састао са Тадићем и Дачићем сазнали смо тек из (неопрезног?) саопштења ЕУЛЕКС-а, пошто  председников и министров кабинет о тим састанцима нису ни обавестили јавност.

А обавештени смо, рецимо, да се председник тих дана састао са генералним секретаром Светске туристичке организације (зове се Талеб Раифаји, ако је то икоме битно), и да су разговарали о развоју туристичких потенцијала Србије…

Да ли ћутање председниковог Кабинета о његовом кудикамо важнијем састанку, са шефом ЕУЛЕКС-а, сведочи о покушају да се сакрије оно о чему су разговарали? И о чему су се, у потаји, договорили.

Јер, како је саопштио ЕУЛЕКС, разговори су били „плодоносни“, а разговарано је о „трајној и безусловној слободи кретања на северу“ и подршци ЕУЛЕКС-а у спровођењу онога што је договорено у Бриселу. Међу ониме што је договорено је и ИБМ споразум о успостављању границе између Србије и Косова, којем су препрека (биле) српске барикаде пред Јарињем и Брњаком.

Па је баш после тог плодоносног разговора српска Жандармерија насрнула на Србе, чуваре тих барикада…

Де Марњак је приде, у интервјуу „Тањугу“, открио и да се разговарало и о (не) функционисању суда у северном делу Косовске Митровице још од проглашења косовске независности, и да ће се „видети шта ће бити у наредним данима и недељама. Наши тужиоци и судије спречени су да уђу у суд. Надам се да ћемо ускоро моћи то да променимо. Разуман сам оптимиста да ћемо ускоро моћи да наставимо наш посао тамо.

То је важно за људе и свакодневни живот, а наши тужиоци и судије су спремни“. Узмемо ли у обзир и да је Волфрам Мас, амбасадор Немачке у Београду, ових дана злослутно поновио да „имамо одређена начелна очекивања која се односе на локалне изборе и паралелне структуре, које је канцеларка Ангела Меркел формулисала, и то се није променило“, разложно је претпоставити да ће „у наредним данима и недељама“ ЕУЛЕКС – уз договорено, тихо мирење Београда са реалношћу – покушати да и на северу Косова успостави владавину права. Односно, да и ту инсталира тужиоце и судије који ће спроводити устав и законе независног Косова.

А томе ће, по логици ствари, претходити уклањање преосталих барикада, оних које су ван домашаја Дачићевих и Тадићевих жандара под фантомкама. Београд је, тврди београдски дневник „Правда“ позивајући се на свој извор у ЕУЛЕКС-у, дао „зелено светло да КФОР, косовска полиција и ЕУЛЕКС специјалци предузму мере на уклањању барикада са косовске стране“.

Наводно, „Београд се сагласио да стоји по страни током акције уклањања барикада, уколико их у наредних највише десет дана Срби сами не уклоне“.

Мада би, с обзиром на показане резултате, можда и најпробитачније било да Хашим Тачи и ЕУЛЕКС ангажују маскиране српске жандаре, да они разбију барикаде косовских Срба. Тиме би и Резолуција 1244, део који говори о повратку српских снага безбедности у покрајину, била испуњена, и сви би могли да се похвале својим успехом…

Никола Врзић / Печат