Удар на Републику Српску: Запад још увек није употребио своју најјачу карту

Већ годину дана у БиХ најављују се демонстрације које ће у потпуности променити политичку карту ове бивше југословенске републике. Тешка економска ситуација је многе грађане Муслиманско-хрватске федерације али и Републике Срспке довела до очајања што је створило плодно тле за избијање немира. Почетком овог месеца то се и догодило, али не онако како су се организатори надали. На улицама градова широм БиХ избили су целодневни протести. „Гладни“ су тражили „посао и хлеб“. Запаљена је зграда Председништва БиХ, као и зграде кантоналних влада у Сарајеву, Тузли и Зеници. Премијери тузланског и зеничког кантона поднели су оставке. Протести су избили и у Приједору, Бугојну, Орашју, Лукавцу итд. Повређено је више стотина људи. Међутим, уз све покушаје партија и појединаца да протесте прикажу као борбу грађана за боље услове живота, они се ипак нису проширили на Српску. У „решавање“ проблема на самом почетку су се укључили душебрижници са Запада који већ 19 година потпуно контролишу БиХ и који су узрок највећих проблема у бившој Југославији. Један за другим представници САД и ЕУ су подржали демонстрације. Неки су отишли корак даље призивајући војну интервенцију. Све је рађено према сценарију рушења Републике Српске који су функционери западних обавештајних служби усвојили  у Минхену почетком 2013. године, а на који је упозорила обавештајна служба Републике Српске. 

Бриселски споразум као модел за БиХ

Отправник послова Амбасаде САД у Сарајеву Николас Хил изјавио је да „демонстранти желе да ова земља буде функционална. САД желе то исто. То није превелик захтев.Грађани ове земље не желе да слушају истрошену националистичку реторику етничких подела, него желе да чују како њихови лидери заједно могу постићи тешке компромисе који су неопходни да би БиХ напредовала. САД знају да неопходне реформе могу и треба да дођу из институција БиХ и да се морају уважавати суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине…“[1]Ове речи су све у Србији и РС подсетиле на „тежак компромис“ који су постигли Београд и Тачијева Приштина чији је производ противуставни Бриселски споразум и укидање српских државних институција на КиМ, те подршка напредњака и социјалиста фактичком стварању велике Албаније. Из Хилових речи закључујемо да „тешки компромис“ у БиХ подразумева рушење Дејтона, укидање РС и стварање у пракси унитарне државе којом ће доминирати муслимани и Хрвати. Уосталом запредставнике ЕУ споразум између „Брисела, Београда и Приштине о европској перспективи Србије и Косова“ мора бити модел и за договор између Сарајева, Бањалуке и Мостара и то по убрзаном поступку, пре избора у БиХ.[2]

Циљ Запада је увлачење БиХ у НАТО пакт

Шеф британске дипломатије Вилијем Хејг је допунио Хилову изјаву истакавши како је циљ ЕУ да„помогнеме Босни на њеном путу ка чланству у НАТО и ЕУ, тако да може да буде окончана стагнација политике и владе БиХ“. Додао је да очекује да ће то питање добити на важности наредних месеци.[3]Дакле решење за социјалне проблеме и економску беду по Хејгу је чланство у НАТО пакту и ЕУ. Али ове две организације већ потпуно контролишу БиХ скоро две деценије!Њихов високи представник за БиХ има овлашћења без преседана, која га чине сувереним (окупационим) господаром на овој територији. Његове одлуке су јаче од одлука скупштине и владе. Он је изнад устава и Дејтонског споразума јер својим актима сужава права РС гарантована овим међународним уговором. Уосталом да је Запад желео бољу економску ситуацију у БиХ не би својевремено на место високог представника постављао функционера британске обавештајне службе Педија Ешдауна[4]већ неког виђенијег стручњака за економију.Ешдаун се у свом послу највише ослањао на трупе НАТО пакта. Дакле, прави циљ Запада није боља економска ситуација већ увлачење БиХ и целог Балкана у НАТО пакт. Хејг то ни не крије.

И данас су високи представници ЕУ склони томе да проблеме у БиХ решавају оружаном силом. Високи представник за БиХ Валентин Инцко оценио је да би, ако се стање у БиХ погорша тамо требало послати трупе ЕУ.  Инцко, бивши Словен а сада Аустријанац упозорава да ће у сваком случају “Аустрија повећати број својих војника у БиХ.“[5]Само да се појави неки Гаврило Принцип Аустријанци би одмах интервенисали. Али данас будући да су још увек војно нејаки, што је последица пораза Аустроугарске у сукобу са Србијом, то би за њих урадио НАТО пакт. После Беча своју „храброст“ и „одлучност“ демонстрирао је и „бечки коњушар“ Јелко Кацин. По њему БиХ се демонстрацијама приближила на корак до уласка у ЕУ.[6]Дакле паљење зграда и пребијања на улици су прави пут за чланство у Унији, баш као и у Украјини. Запад очигледно тражи крв на улицама. Из речи представника САД и ЕУ лако је закључити да је по њима Српска са надлежностима датим Дејтонским споразумом препрека на путу БиХ у НАТО и ЕУ.

Циљ демонстрација је укидање Републике Српске

Као иницијатор демострација у јавности се појавила неформална група „Удар“ (са симболом истоветним београдском Отпору) која је прва организовала протесте у Тузли. Обесправљени радници су тражили решавање својих социјалних и економских проблема а онда је „Удар“ на својој интернет страници позвао на рушење РС и оптужио неке муслиманске вође да слабе БиХ поштујући Дејтонски споразум.  Они су затражи и повратак ратног Устава Републике БиХ из 1992. године.[7] Вође демонстрација у Сарајеву су на интернету објавили фотографије на којима су заједно са злочинцем Насером Орићем.[8] Подршку насилним демонстрацијама пружио је реис-ул-улема Исламске заједнице у БиХ Хуснија Кавазовић који је усред протеста изјавио да су „за све проблеме криви творци уставноправног устројства БиХ“. Њему се придружио и санџаклија Фахрудин Радончић, министар унутрашњих послова БиХ и водећи муслимански олигарх, власник Дневног аваза, веома близак вехабијском исламу. Он је као министар полиције толерисао насиље како би се сукоби распламсали.[9] У Београду демонстрације уперене против РС подржала је и Наташа Кандић[10] сарадник САД која је позната по (некажњеном) шамарању прогнаних Срба са КиМ.[11] Подсетимо се да је Наташа Кандић још 2012. године пружила пуну подршку напредњацима и њиховој политици. Том приликом она је позвала на рушење великих (косовских) митова и испуњавање свих ултиматума ЕУ, а управо је тај политички брак изродио противуставни Бриселски споразум.[12]

Запад жели крвопролиће у БиХ

Политички аналитичар из Тузле Мехмедалија Нухић изјавио је да има поуздане информације да су организатори протеста у Федерацији БиХ почели да набављају оружје које би требало да употребе против грађана Републике Српске. Нухић истиче да су поједини активисти неформалне организације „Удар“ боравили у иностранству, где су им обавештајне службе ставиле на располагање магацине наоружања. Он је рекао да не постоји ни најмања сумња да је социјални бунт у ФБиХ максимално исполитизован и стављен у функцију насилне унитаризације БиХ.[13] Као што видимо Запад је изазивајући немире у БиХ применио сличну стратегију коју је користио приликом разбијања СФРЈ и коју данас користи у Украјини. САД и ЕУ прво наоружавају милитантне групе, а затим (војно) интервенишу како би „спречили“ даље сукобе. Управо је то сценарио који је призивао Валентин Инцко. Међутим обавештајна служба РС је још почетком 2013. године дошла до снимка конференције у Минхену на којој су представници неких западних обавештајних служби планирали да на овај начин разбију РС.

Западне обавештајне службе против Републике Српске

Документа до којих су дошли представници РС у јануару 2013. године а која су прослеђена појединим медијима, указивала су на то да немачки БНД и неке друге западне обавештајне службе имају намеру да изазову немире у БиХ како би укинули Српску. БНД чини све што може да ојача хрватски ентитет у БиХ. У том циљу и саветници Ангеле Меркел захтевају стварање треће изборне јединице као увод у појаву трећег ентитета у БиХ. Као и у случају београдског Отпора, Запад је имао намеру да употреби невладину организацију коју би створио (или преузео) пре почетка операције. Међу учесницима конференције у Минхену били су саветници за националну безбедност земаља ЕУ и директори обавештајних агенција. Као први корак за ову акцију предвиђено је обарање Милорада Додика.[14] Додику су ови планови изгледали као дежа ви, јер је на сличан начин рушен Слободан Милошевић, на жалост уз подршку из РС. Запад и данас окреће српске политичаре једне против других како би потпуно загосподарио српским земљама. Још прошле године појединим медијим је из „врха СНС“ јављено да ће Александар Вучић расписати изборе у марту 2014. године. Исти извор је пренео да ће се лидер напредњака укључити у акцију рушења председника РС. Вучић ће подржати невладине организације и медије у Републици Српској и Србији, чији ће задатак бити да припремају

јавност за оно што ће неминовно уследити. Медијима ће тако бити достављена опсежна документација о томе како је предсједник РС стекао огромно богатство у Србији и у Републици Српској. „Све се поклапа и са Вучићевим плановима, који се неће директно мешати у унутрашње прилике у Српској, али ће зато доливати уље на ватру, када год буде имао прилику.“[15] Знајући за планове БНД-а Додик је учинио све што је у његовој моћи да изглади односе са Вучићем за којег је „Немачка најважнији стратешки партнер Србије“[16]и који је за Немачку важан „ресурс“ на Балкану.[17]Председник РС је тако подржао противуставни Бриселски споразум и оптужио „квазианалитичаре“ да свађају њега и Вучића.[18]

Најјача карта Запада

Протести које је организовао Запад нису се проширили на РС и она се за сада с успехом брани. Исто тако су се бранили и Срби на северу КиМ све до доласка Вучића и Николића на власт. Иако су вође напредњака на предизборним митинзима у Косовској Митровици обећавали да ће поништити споразуме Борка Стефановића са Тачијевом влашћу они су их по доласку на власт прихватили и применили у потпуности. Више од тога Николић и Вучић су подржали противуставни Бриселски споразум којим се брише српска државност на КиМ. Иако се данас, пред изборе и због избора, Александар Вучић састаје са Милорадом Додиком и Младеном Босићем у „настојању да очува стабилност РС“ нико не може да гарантује да се након избора непредњаци неће односити према Србима у РС као што се односе према Србима на КиМ. Могућ је и нешто другачији сценарио. Иако је чак 82 процента грађана Српске против уласка у НАТО пакт[19]настојање Додика да „изглади сукоб“ са Вучићем и опстане што дуже на власти могу да доведу до „приближавања“ РС злочиначком Северноатлантском савезу. То би била порука Западу„после КиМ испоручили смо вамаи Додика и Републику Српску.“ Поред тога високи функционер Додикове странке Ана Тришић Бабић је већ изјавила да би „БиХ имала велике користи од уласака у НАТО.“[20]У сваком случају за Запад најјача карта у решавању српског питања и коначно стављање под контролу целог Балкана, јесу кооперативни политичари.

 Борис Алексић – ФСК

[20]http://www.nezavisne.com/novosti/intervju/Ana-Trisic-Babic-BiH-bi-imala-velike-koristi-od-NATO-a-197552.html