Зашто је бојкот најбољи избор?

Различита су размишљања по питању предстојећих парламентарних избора у Србији и никако не бих желео да некоме намећем своје мишљење, али ми се чини да као човек могу имати свој став и тај став пробаћу да објасним. У саопштењу које смо као организација објавили на следећем линку http://srbinaokup.info/?p=27395, све је јасно као дан. И разлози бојкота и због чега је бојкот најбољи избор. Ја бих у овоме чланку само подсетио на неколико чињеница које нису садржане у саопштењу, а које поткрепљују нашу констатацију, да на изборе не треба изаћи. Да ли сам ја у прави и да ли смо ми као организација „потрефили“, показаће време које долази. Живи били па видели

О чему се ради? Када су били одржавани последњи председнички избори, а да подсетимо такмичили су се Борис Тадић и Томислав Николић, ми Срби са Косова и Метохије смо углавном гласали за садашњег председника Томислава Николића (да се одмах разумемо ја лично „не“, али статистика каже да је КиМ углавном гласао за њ.) и то из више разлога. Као прво, сматрали су Срби са КиМ Томислава Николића за родољуба, „четничког војводу“, који се клео пред 500.000 људи да „се неће смирити док Приштину не стави под контролу Београда“. Онда је дојурио у Косовску Митровицу и са трга Шумадија поручио окупљеним Србима да ће „са њима стати на барикаде да би заштитио свето Косово и Метохију“, па одатле отишао у Нови Пазар и са муфтијом Зукорлићем дефинисао „заједничку стратегију“ деловања итд., итд. Можда ће неко рећи: зар сте толико наивни да сте му поверовали? И ја се исто питам, само још додајем, да је то била реална опција победе над Борисом Тадићем, а обећавала је поништење „бриселских договора“. Учинило се могућим и прихватљивим и погрешисмо. Изађосмо на те председничке изборе и дадосмо у руке легитимитет човеку да нас боље сатре.

Један мој пријатељ, иначе члан ДС, после победе Николића, рекао ми је: правићемо ми Тадића од блата, јер сада не постоји реална опозиција која ће укочити Николића и „компанију“ да нас до краја продају шиптарима. Не постоје идеолошке разлике, сви су за ЕУ, а на терену нема опозиције, тако да ће нас „напредњаци“ са легитимитетом који сми им ми дали, предати шиптарима у руке. Рекох, ваљда неће и погрешио сам.

За оне који су мање упућени у ситуацију на Косову и Метохији, СНС је била странка која се залагала свим силама да заустави Србију на путу ка ЕУ и на томе је и озбиљно радила и то баш преко Косова и баш користећи народну енергију на барикадама. Поред народних барикада, као отпора наметању шиптарске државе на северу КиМ, постојала је и СНС барикада, која је била инсталирана у међузони, зони која је раздвајала пункт УН у Јарињу и пункт српских служби финансија и полиције у Рудници. Тада је то изгледало као једини прави отпор шиптарској држави, НАТО-у и ЕУ. Они који су обезбеђивали да ова барикада функционише, а било је неколико младих Срба из централне Србије, Косова и Црне Горе, вероватно су то радили из родољубља, али не могу то да гарантујем за све. Углавном су се представљали да су чланови СНП 1389, а сем оних које лично познајем са севера КиМ, ови остали питање је ко су и шта су били. Да додам и то да сам и сам учествовао и логистички помагао опстајање барикаде у међузони. Мислио сам да тиме браним своју породицу и да браним своју државу. Са ове дистанце посматрано то није било тако. Барикада у међузони, без обзира што ће можда звучати ово што кажем помпезно, обезбедила је пад ДС-а и долазак СНС-а на власт. На барикади у међузони „пао“ је у очима запада ДС, а уздигао се СНС. А онда смо им ми сами, својим гласом дали легитимитет за даље издајничке потезе. Да се опет разјаснимо, кад кажем издајнички потези ја мислим да кад је територија једне суверене државе у питању не постоје политички потези, већ државотворни или издајнички. Ови потези који су до сада повлачени од стране људи на власти, свакако су издајнички.

Ово кратко евоцирање догађаја од пре неког времена, служи као поштапалица да пробам да дочарам, а и себе да подсетим, да је „пут у пакао поплочан добрим намерама“, или другачије речено да некада и нисмо свесни у чијим смо рукама инструмент. Мерило које увек важи, по мом скромном животном искуству, јесте универзално мерило из јеванђеља – „препознајте духове“, а дух људи којима евентуалним изласком на изборе требамо дати легитимитет у континуитету рушења државе, сигурно није од Бога, а сигурно је против Србије.

Сада долазимо и до још једне значајне чињенице, а то је да су ови су избори добро одмерени, тако да нема промашаја (мислим за Вучића и остале). Медији су под апсолутном контролом, народ је у страху, просто омађијан, тако да изборе није потребно ни одржавати, јер победник се већ зна. Сви остали, који јесу патриотски блок и у чију љубав према отаџбини ја и не сумњам, само поново дају легитимитет рушиоцима државе и Устава да посао одраде до краја. Дакле, да ли ће СРС заједно са Образом, и СНП Наши прећи цензус? Тешко, а и да пређу биће само декор у Скупштини Србије. Да ли ће Двери прећи цензус? И да пређу, биће исто тако само декор у Скупштини. Да ли ће ДСС ући у Скупштину? Вероватно хоће, као странка која има развијену инфраструктуру, чланство итд. А њихова борба ће се сводити на саопштења и неслагања са одлукама власти, примаће буџетске плате и ништа се друго неће дешавати. Уосталом, сем њихових истакнутих чланова са КиМ, остала борба била је борба саопштењима. Конкретне акције, иако је за њих било простора, су изостале. Дакле сви горе поменути политички субјекти ће својим учешћем на предстојећим изборима само дати легитимитет рушиоцима да рушење доврше до краја.

У другом случају, ако не пређу цензус (а неки сигурно неће прећи), у Србији се приликом расподеле мандата, примењује Донтов систем, који гласове странака које не пређу цензус, као и неважеће гласове, распоређује најјачим странкама, те је такав глас, у ствари, глас дат СНС-у. Дакле, гласови се преливају. Бојкотом избора, ваш(наш) глас се неће прелити.

Ипак, најбитније што треба навести јесте да је Устав премијеровим парафом на „бриселски споразум“ и даљим деловањем представника власти у демонтирању државе Србије на КиМ, суспендован и да би свако давање легитимитета људима који су до тога довели и који би даље водили државу, био допринос даљем пропадању. Овакав пут, пут бојкота јесте тежи, али једини спасоносан.

Треба бити реалан и схватити да ми тренутно не можемо даље да добацимо и да је немогуће да се ујединимо. Једноставно је немогуће, а то потврђују и странке, покрети који су начелно патриотски, а који не желе заједничко деловање. Уосталом то потврђују и већ предате листе РИК-и. Из којих разлога је то тако, не знам и не желим да нагађам, само сматрам да је бојкот реална опција, јер бојкотом, зло не стиче легитимитет, а оваквим учешћем какво је на помолу, зло ће стећи легитимитет. Избори су добро осмотрени, организовани, тако да су шансе да се изласком на изборе зло победи – минималне, док бојкот сваког „бојкоташа“ ослобађа одговорности и пред својом савешћу и пред људима и пред Богом, а и његов глас „преливом“ не одлази СНС-у.

Наравно, зло ће опет узети ресурсе у руке, али не са мојим „благословом“, а треба се удостојити помоћи и благослова Божијег, па онда зло обрисати са политичке сцене Србије. До тада, како рече руски генерал Леонид Решетњиков, „Само чудо Божије може спасити Русију, али Руси тога морају бити достојни“ и ми исто кажемо да „Само чудо Божије може спасити Србију, али Срби тога морају бити достојни“.

И речи св. Јована Кронштанског упућене руском народу примењиве су и на наш, српски народ, кога парају слична искушења: „Заборавили сте Бога и оставили сте Га, па је Он вас лишио Своје Очинске Промисли и предао вас у руке необуздане и дивље самовоље“.

Но, да крај остави наду, овај исти светитељ нас учи: „Уколико саберемо вољу свих нас у једну вољу – одолећемо. Ако саберемо савести свих нас у једну савест – опстаћемо. Уколико саберемо љубав према Русији, а ми додајемо Србији,  свакога од нас у једну љубав – одржаћемо се“

Милан Јездић, портал СРБИ НА ОКУП
_______________________________________________

http://srbinaokup.info/?p=27395

http://srbinaokup.info/?p=26576

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/da-zlo-ne-stekne-legitimitet.html