Албанци са југа Србије траже припајање Косову

Риза ХаљимиПрешево – Скупштина свих албанских одборника општина Прешево, Бујановац и Медвеђа донела је данас декларацију којом се „тражи прикључење Косову места у којима живе Албанци – што је један од закључака референдума из 1992. године“!

Председник Партије за демократско деловање Риза Хаљими изјавио је за агенцију Бета да „програм двеју Влада (Србије и СЦГ) из 2001. године за решавање проблема у општинама у којима живе Албанци на југу Србије, у највећем делу није испуњен и да је то разлог зашто се албански политички представници позивају на резултате референдума из 1992. године“.

„На тадашње референдумско питање – ‘Ко је за политичку и територијалну аутономију у оквиру Србије са правом прикључења Косову’, више од 99 одсто учесника одговорило је позитивно. Нисмо задовољни како се и данас решавају проблеми Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, отуда и нова политичка декларација“, казао је Хаљими. Према његовим речима, данашња политичка декларација, биће упућена републичким властима и међународној заједници, од којих се тражи да се у решавању проблема Албанца на југу Србије користе исти критеријуми као и за решавање проблема других националних заједница у земљама бивше Југославије.

„Иако Координационо тело за југ Србије постоји 12 година, ситуација, нарочито економска, за Албанце тог подручја се погоршала, незадовољство је велико и у сталном порасту. Имамо масовни одлазак Албанаца из те три општине, раније на Косово а сада у земље Европске уније“, казао је Хаљими. Хаљими наводи да се „број Албанаца у те три општине на југу Србије од 2001. године скоро преполовио, да су многа села у Копненој зони безбедности уз линију са Косовом потпуно опустела, а да се ситуација са Албанцима у општини Медвеђа може упоредити са етничким чишћењем“.

„Нисмо задовољни ни интеграцијом Албанаца у државне структуре – једина стварна интеграција десила се формирањем мултиетничке полиције, а остало је симболично. Имамо великих проблема са признавањем диплома из Приштине, али и Тиране и Тетова, као и са уџбеницима на албанском, али и наставним плановима и програмима за културу и историју“, рекао је Хаљими.

Он је навео да „не верује да незадовољство албанског становништва у општинама Прешево и Бујановац може да ескалира у оружане сукобе и тешке инциденте који су им 2000. године предходили, када је започео полугодишњи оружани сукоб, јер ситуација није слична оној после рата за Косово“.

Референдум са питањем о припајању Косову организовале су 1992. године албанске политичке партије, без одобрења Владе Србије која га сматра нелегалним. У протеклих шест година Скупштина свих албанских одборника из СО Прешево, Бујановац и Медвеђа усвојила је неколико политичких декларација које су позивале на остваривање резултата тог референдума.