Небојша Малић: Откривене “истине” и страствена убеђења

Поводом текста Роџера Коена “Oдгурнути унапред дате истине”, “”Њујорк тајмс”, 6. 2. 2014.

Роџер Коен не верује у истину. “Има много истина и то је проблем”, вели он у јучерњашњем коментару у Њујорк Тајмсу, настављајући: “Памћење је варљиво, и од историје се разликује као емоције од форме. Сваки рат се води око памћења. Насилни национализам је оживљена успомена изманипулисана у откривену истину.”

Према томе, следи да ће светски мир наступити када се униште све недобре успомене, све док не остане само једна “откривена истина”, она у коју Коен верује са – да се послужим његовом синтагмом – страственим убеђењем.

Као “аргументе” за ову тезу, Коен наводи цитат из говора Слободана Милошевића на Газиместану 1989. – доказано погрешно преведен и извучен из контекста – како би за трагедију Балкана деведесетих окривио “српски национализам.” Потом се чуди “заиста невероватном призору” Ивице Дачића и Хашима Тачија на истој позорници у Минхену недавно, како “са осмесима причају како су се помирили” и цитира Тачијеву изјаву да је “најтеже било да се ослободимо прошлости.”

Једини проблем је што се Тачи није “ослобађао прошлости” извињењем, одрицањем или покајањем због албанског насиља према Србима – било под Турцима, у комунизму, или под аустро-угарском, немачком и НАТО окупацијом, Не, за њега се тај процес састојао од протеривања скоро свих Срба са територије “Косове”; разарања и скрнављења њихових богомоља, манастира, гробаља, села и градова; укидања српских имена; и противправног проглашења “независности” под скутом ЕУ и НАТО. За то време, од Србије се очекује да се одрицањем од Косова одрекне и своје прошлости и своје будућности, а српско родољубље прогласи за зли и неприхватљиви “национализам.”

Коен на сав глас хвали “магнетну привлачност” ЕУ за државе које “желе стабилност и слободу.” Хајде да питамо Грке, Шпанце, Португалце, Ирце, Талијане или Кипране колико су “стабили”. И на какву слободу он мисли? Може ли то било ко да напусти ЕУ, или чак да каже “не”? Ирци су морали више пута да гласају о Лисабонском споразуму (који су договорили комесари јер је предложени устав ЕУ пропао на француском и холандском плебисциту), све док нису постигли “прави” резултат. А кад је Украјина одбила да се потчини ЕУ и изабрала Русију, покренут је малтене грађански рат. Када би супружник у браку радио ово што Брисел ради, био би с правом осуђен за силеџијство.

Али Коен вели да Срби и “Косоварци” руку под руку скакућу пут ЕУтопије јер су “одбацили моћну симболику… зарад напретка, одбацили митологију зарад трговине, и разумом пронашли пут ван тамнице страсветних убеђења и откривене истине”.

Само што у тој изјави нема никаквих чињеница, већ само његовог сопственог, страственог убеђења у “откривену истину” транс-националног прогресивизма. Никаквог разума није било у деловању Ивице Дачића и његових коалиционих партнера Напредњака, као ни Демократа пре њих. Њихов једини принцип је власт, и сви су се отворено обавезали на уништење српске историје, идентитета и државности зарад “већег добра” – можда њиховог личног унапређења у европске комесаре, ко зна. Никако да артикулишу неку конкретну корист од националног самоубиства, можда зато што она и не постоји.

Што се Тачија тиче, он је и данас онолико страствено убеђен да је “Косова” албанска територија, и да сваког Србина који се с тиме не слаже треба убити или протерати, као што је био као вођа терористичке “ОВК” 1999.
Ставове које Роџер Коен износи у Њујорк Тајмсу лако би препознали на бечком двору пре сто година. И они су мислили да је свака Србија превелика, а једини добар Србин онај бивши. А сетимо се како је то завршило.

Аутор је председник Рајс Института

(Рајс Институт, 7. 2. 2014)

Стање Ствари