Гњилане: Срби из околних села продају дедовину Албанцима

Срби из Косовског Поморавља масовно продају своја имања, а у селима у којима никада нису живели Албанци, доселиле су нове комшије, што ће у наредних неколико година довести до потпуне Албанизације и овог дела Косова и Метохије.

У селима око Гњилана у 2013.-oj години продато је више од 30 хектара српске земље. Целокупна имања продају Срби који су Косово и Метохију напустили пре или након 1999. године и данас живе у градовима широм Србије.

Куповина што веће површине земље од стране Албанаца има за циљ промену катастарске карте која је и даље у већем проценту припада Србима.

У општини Косовска Витина комплетно је промењена структура становништва. У самој Витини све до седамдесетих година прошлога века није било ниједног становника албанске националности, а високо плодне оранице припадале су искључиво Србима. Данас је супртно, у Витини живи тек неколико српских породица и неколико десетина хиљада Албанаца који су купили готово сву српску земљу, куће и станове Срба.

Плодним ораницама крај магистралног пута  Витина(Урошевац)-Гњилане промењена је намена  у грађевинско земљиште. На продатим имањима, косовски Албанци зидају модерне грађевине. У селима попут Клокота, Могила или Врбовац, забележене су и продаје српских кућа.

У Гњиланском подручју највише продаја прошле године је забележено у селима  Шилово, Коретиште и Горње Кусце (у предграђу Гњилана).

У Гњилану је до 1999. године живело више од 15000 Срба, а данас их има једва десетак породица. Готово све, куће, земља и станови су распродати локалним Албанцима или онима који су се доселили из Прешева и Бујановца.

Према паушалним проценама у наведена три села у 2013-ој години продато је више од 30 хектара земље. Главни посредници приликом продаје српских имања су поједини Срби који су у тесној вези са Албанским агентима за некретнине и проналазе Србе који желе да „наплате“ своју остављену дедовину, а према незваничним информацијама, поменута три села више нису етнички чисто српска.

Тежња Албанаца усмерена је ка куповини искључиво у српским селима, а јавна је тајна да и данас на списковима агената за некретнине у понуди има десетак српских кућа.

Претварање пољпоривредног земљишта у грађевинско готово је остварени циљ косовских власти и на овом подручју.

У новобрдској општини промењена је структура земљишта на више десетина хектара, па је на продатим имањима Срба изграђено стотину велелпних вила и викендица. Већина Срба се из Новог Брда одселило се у седмдесетим и осамдесетим годинама прошлога века, а данас се враћају једино да распродају дедовину.

У селима Косовске Каменице продаја српских имања је мање заступљена. Албанци купују имања Срба само на атрактивним локацијама за бизнисе.

Проблем продаје српских имања никада није разматран од стране српских политичара из Београда, који „упорно“ покушавају да задрже народ на Косову и Метохији.