ШУМАДИЈО, НЕ ЗАБОРАВИ СВОЈУ ДЕЦУ

Србија треба да подигне спомен обележје у Крагујевцу и на Миљевини  за 25 000 побијене невине деце

Пише: Златибор Ђорђевић

Писао сам у „Правди“ и на порталу „Двери“ о судбини 25 000 деце из Шумадије коју су партизани 1945. године побили и бацили у три јаме на Миљевини. Чекао сам реакцију Србије и власти, али се нико већ две године не јавља. Чекао сам и реакцију Вука Драшковића, али је о Миљевини и он сада заћутао.

Ја због тога не могу ни да спавам – ни да ћутим.

Да подсетим јавност о чему је реч…

Коста Булатовић, некадашњи лидер Српског покрета отпора каже ми: – Зове нас Вук Драшковић у Гацко.

Пошли смо колима Коста Булатовић, Милорад Хаџи Лазић и ја, Златибор Ђорђевић.
Нашли смо се у кући Видака Драшковића, оца Вука Драшковића.
После неодржаног скупа у Фочи (полиција разбила скуп), Вук каже: – Идемо за Миљевину.
Колона аутомобила скреће са асфалта ка шуми макадамским путем ка Миљевини. Стајемо и затичемо чобане.

Вук Драшковић држи говор. Цитирам Вука Драшковића:
„На овом месту 1945. године партизани су убили и бацили у три јаме 25 000 Срба из Шумадије. Нико од њих није био млађи од седам (7) година ни старији од петнаест (15) година. Партизани су их на превару заробили на мору, где су очекивали обећане бродове западних савезника. Бродови никако да стигну а онда се појавио авион и бацао летке. На њима је писало да је рат завршен и да им се гарантује слобода и повратак кући. Они су се преварили и предали.
У року од недељу дана сви су овде доведени, убијени и бачени у ове три јаме. Јаме су затим забетонирали“ – завршио је Вук Драшковић.

Био сам шокиран овим сазнањем. Питам чобане – јел истина ово што Вук каже?
Све је истина, одговарају они.

После десет година, 2000. године, зове ме из прогонства Милорад Хаџи Лазић да се нађемо у Чачку на скупу сабораца Драже Михајловића. Дошли људи са запада а Веља Илић им је дао салу Скупштине општине Чачак.

Повела се дискусија и о Миљевини. О томе шта се десило на Миљевини говорио је један од учесника и поновио готово исте речи Вука Драшковића. Али је рекао и следеће:

–          А знате ли ко је био командант те партизанске јединице? Народни херој Владо Шегрт.

–          А знате ли ко је био заменик команданта? Видак Драшковић.

Питам само Вука Драшковића – да ли је ово тачно?

Имам само једну молбу покрету Двери. Познајем те људе, млади су, знам да су образовани, да воле Србију и не припадају старим идеолошким блоковима.

Моја је молба да покрет Двери покрене широку акцију расветљавања овог нашег и људског сумрака, да Шумадија и Србија не заборави 25 000 своје деце, да им подигне спомен обележје у Крагујевцу и Миљевини, уз помоћ града Крагујевца.
Има сигурно још живих сведока који о томе знају доста, поготово свештеника.
Треба, наравно и Вук Драшковић да о томе каже нешто више и детаљније.
Мој пријатељ Милорад Хаџи Лазић из Обилића у својој књизи песама о страдању Срба на Косову и Метохији, посветио је једну песму деци из Шумадије која су убијена на Миљевини. Преносим део песме:

Миљевина

Миљевина у врх Дрине
носи старо Српско име
Миљевино јамо пуста
колика ти беху уста

Пунише те Павелићи
Наставише Брозовићи
Напунише комунисти
Душмани нам увек исти

Што прогута ти нејачи
Миљевино сад заплачи
Што прогута Србадије
Проклет да је Миљевино
Ком’ нејачи није жао

Миљевина јама пуста
не знају се њена уста
Напунише њу камена
изнад јаме пустог стења
…

_______

Златибор Ђорђевић
Косово и Метохија