Кина се намерачила на Крим

Озбиљан скандал се разбуктава у троуглу Европска унија – Украјина – Кина. Амбасадор Кине у Украјини Чан Сијун званично је демантовао изјаву министра иностраних послова Пољске Радослава Сикорског да Пекинг захтева од Кијева склапање Споразума о придруживању са ЕУ. У међувремену, кинеска страна интензивира финансијско-економски продор у Крим.

Шеф пољског МИП је очигледано по принципу „што је баби мило, то јој се и снило“, дао јак подстицај данашњим дискусијама око интреса Кине у Украјини. Радослав Сикорски је изјавио, да је за своје инвестиције у украјинску привреду Пекинг ставио услов, да Кијев потпише Споразум о придруживању са ЕУ.

С обзиром на познату и вишевекторску спољну политику Кине, није било необично да су ускоро уследили деманти. Кинески амбасадор у Кијеву Чан Сијун је изјавио: „Делују ми сумњиво истинитост или правилност позивања на речи господина Сикорског. Можда су ове сумње у вези исправности превода“.

Треба узети у обзир, да се размимоилажења Кине и министра иностраних послова Пољске уклапају у укупан двосмислени контекст односа Пекинга и Брисела. Како је подсетио „Глас Русије“ руководилац одељења оријенталистике руског Националног истраживачког универзитета „Виша школа економије“ Алексеј Маслов, Кина је још 2011. године понудила Европској унији антикризну помоћ, уз услов да се испуни један од три три кинеска захтева: подизање статуса НР Кине у ММФ-у, пружање ширих права у систему Светске трговинске организације или да се укине ембарго ЕУ на испоруке Кини европског оружја. Тада је ЕУ окарактерисало ове понуде као „понижавајуће и опасне“. Алексеј Маслов наводи:

Сва кинеска политика и њена традиционална политичка култура је базирана на томе, да Кина веома добро процењује све своје даље кораке. Овде нема филантропије, али постоји доста јасан прорачун „уласка“ Кине у Европу. Сам по себи активан „улазак“ је почео у период кризе 2008-2009. године. Данас се Кини пружила шанса да преузме контролу над целим областима европске индустрије.

Заиста, под покрићем разјашњавања односа са представницима ЕУ, Пекинг јача активност на учвршћивању својих финансијско-економских позиција у стратешки значајним деловима Украјине – пре свега у Криму. У јануару, кинеска јавна гласила, као и Управа информативне политике Савета министара Аутономне републике Крим саопштили су о потписивању меморандума у Пекингу о реализацији пилотног интеграционог пројекта у области агроиндустрије.

Кина не крије своје намере проширења сарадње и у другим областима, пошто је заинтересована у добијању нових тржишта и простора за организацију производње. То добро разумеју кримске власти. Није случајно Управа информативне политике нагласила, да се „кинеска страна сложила са захтевима кримске владе о ангажовању искључиво кримске радне снаге и очувању статуса земље, предвиђене за коришћење, у државном власништву Украјине“.

У Криму су пожурили са повезивањем овог питања са геополитичким сценаријом. Руководилац управе спољних веза Меџлиса кримско-татарског народа Али Хамзим изнео је претпоставку, да ће услед тога источни део Украјине, посебно Крим „заувек остати у сфери руских или руско-кинеских геополитичких интереса“.

Како је изјавио за „Глас Русије“ главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко,

Русија и Кина нису чак формални војни савезници. Али у интересу партнерских узајамних односа желимо мир и стабилност на нашим границама. То, што Русија и Кина одржавају односе у војној области, одржавају заједничке вежбе, консултације – све то позитивно утиче на заједничку динамику односа.

Међутим, пошто су антируске пароле заступљене код одређеног дела политичара данашње Украјине, не треба и сумњати да ће кинеско-руска „страва“ бити активно коришћена на „Еуромајдану“ и другим украјинским „жариштима“.

Петар Искендеров / Глас Русије