Зашто православље смета Новом светском поретку

novi_svetski_poredak

Познати амерички геополитичар Збигњев Бжежински види главну опасност за Нови светски поредак у православљу, док саветник у министарству спољних послова САД, ништа мање познати С. Хантингтон, пише да су Русија и њена православна цивилизација неприкладне за Нови светски поредак и зато ову цивилизацију треба променити.

Православље и православне цркве, посебно Руска православна црква, представљају главну препреку успостављању тоталитарне Светске владе и Новог светског поретка. Зато је главни циљ Новог светског поретка уништење православља и руске државности, заједно са физичким уништењем православних. Нови светски поредак жели да уништи постојеће религије, те да их споји у једну себи прилагођену религију, истиче јерођакон Авељ (Сименов) за портал zaistinu.ru.

Та нова религија клањаће се сатани. Све организације које раде на изградњи Новог светског поретка (Савет за међународне односе САД, Билдербег клуб, Трилатерална комисија и друге) чине људи који припадају масонским ложама и промовишу окултизам. Истовремено, само масонство је атрибут Светске владе. Њихова наднационална и надржавна позиција је основа глобализације. Масонство одређује ко је „светска елита” и ко припада „изабраном народу” у односу на остатак човечанства. Расизам, пресвучен у световну идеологију, основа је Новог светског поретка свесног да му је главни непријатељ православље, које не прихвата такав поредак.

Наиме, под плаштом демократизације спроводи се дехристијанизација света, што је најављено (и) 1904. године од стране угледног француског масона Лафера, који је рекао да су они (масони) не само антиклерикалци него су против свих догми и свих религија. Стварни циљ коме теже је сламање свих догми и свих Цркава.

Православна препрека

Познати амерички геополитичар Збигњев Бжежински види главну опасност за Нови светски поредак у православљу, док саветник у министарству спољних послова САД, ништа мање познати С. Хантингтон, пише да су Русија и њена православна цивилизација неприкладне за Нови светски поредак, и зато ову цивилизацију треба променити. Другим речима, главна препрека успостављању Новог светског поретка, који планира да заједно са Светском владом, светским министарством полиције, светским министарством војске (НАТО) светским министарством за трговину и наравно једном религијом – окултизмом, представља православље и православне цркве.

Зашто је то тако?

Главни циљ глобализма је промена свести људи, гушење њихове воље и вере, како би се променама људи довели до мржње према Богу и Истине у Христу. Нови светски поредак није атеистички, а ни пагански, већ отворено антихришћански и богоборачки поредак, те компромиса са њим нема. Светска влада предлаже једну светску религију по масонском обрасцу, а то значи сједињење не са Богом, већ са ђаволом, тврди јерођакон Авељ (Сименов). Самим тим православни хришћанин мора бити против таквог поретка и религије.

Поред овог разлога, постоји и други, а то је циљ који је себи поставио окултизам — религија Новог светског поретка. Главни циљ окултне елите је космополитизација људи, односно укидање старог религиозног и националног идентитета. Нови поредак заборавља отаџбину (ствара се јединствена планетарна цивилизација без поделе на државе) идентитет, претке, а намеће само потребе и потрошњу као основу идентитета. У том поретку о Цркви хришћанској се и не говори, она је просто институција која се мора уништити, наводи Јерођакон Авељ (Семенов).

Даље, глобализација или мондијализам је богоборачка антихришћанска идеологија створена ради унификације човечанства и уништавања (десуверенизације) држава, нација, вероисповести и са једним центром из кога се влада планетом – са Светском владом и једном религијом за целокупно човечанство.

Треће, главна карактеристика процеса глобализације са богословске тачке јесте што Светска влада присваја право да управља народима и државама (агресија на Југославију, Ирак, Авганистан, Либију, Сирију…) занемарујући права народа на самоопредељење и независност, те принудно намеће своју идеологију која лишава људе права да исповедају властиту религију и да живе по својим правилима.

Даље, дрзнули су се да буду господари живота и смрти било ког човека на планети, те примењују тоталну контролу људи уз помоћ савремене технологије. Једном речју, Светска влада присваја себи права која припадају Богу. Да подсетимо, први пут после Другог светског рата појам „Нови светски поредак” изговорио је 1990. године тадашњи председник САД Џорџ Буш.

О „неприлагођености” православља Новом светском поретку говори и доцент Олга Четверикова са московског Универзитета „Ломоносов”, за портал odnako.org. Четверикова сматра да је православље природна и вероватно последња препрека на путу стварања глобалног религиозног тржишта. Наиме, ако човек припада некој традиционалној религији, то значи да припада неком вишем трансценденталном идеалу, Истини.

Религија задаје правце развоја и тражи од човека да постојано ради на себи како би се приближио вечној Истини. Као и сваки рад, и овај тражи доста храбрости, дисциплине и здрав поглед на живот, а то је све што савремени свет одбацује јер је нашао упориште код егоиста. Уколико су све религије истините, онда Истине нема ни у једној. Све се може свести на питање естетике, који су обреди лакши и прихватљивији за просечног човека, те која религија нуди више раја и више девица. При томе је само важно да све религије прихватају либерално-демократске вредности западног света као општељудске.

Руски патријарх Кирил је 22. децембра 2013. године, како преноси портал fakti.rs, истакао да народ који је сачувао веру има критеријум истине. „Хришћанин је наоружан силом које су други људи лишени. Није довољно имати само здрав смисао, добру логику и познавање историје. Треба у срцу осећати шта је истина, а шта лаж.”

Духовност новца

Један од познатијих заговорника Новог светског поретка, члан Билдерберг клуба и бивши саветник француског председника Митерана, Жак Атали, написао је програмску књигу „Линија хоризонта” у којој истиче да је сада „ера новца”, који је постао универзална вредност, чак и духовна вредност. На том основу се успоставља један свет заснован на принципима геоекономије. За геоекономију није важно где који народ живи, каква је његова историја и култура, религија и традиција.

Све се своди на то где су светски центри берзи, где се налазе рудници драгоцености, информативни центри и велика предузећа. Геоекономија оцењује политичку реалност са аспекта постојања Светске владе и Новог светског поретка. Према Аталију, Нови светски поредак мора постати универзалним на почетку трећег миленијума, тј. у наше време. Атали открива да постоје три нова успостављања Новог светског поретка и говори о три лика тог поретка: о сакралном светском поретку, о светском поретку моћи и о светском поретку новца. Нови светски поредак значи и насилно потчињавање држава и народа са циљем успостављања диктатуре „изабране” елите над човечанством. Овоме се супротстављају само православне цркве, посебно Руска православна црква.

Суштина Новог светског поретка је опредељена 1970 – их година од стране Римског клуба у чланку под називом „Границе раста”. У чланку се истиче да на планети нема довољно ресурса за све људе, те да би Запад задржао доминацију, треба примитивизовати остатак планете, односно онемогућити његов развој и напредак. Једно од средстава за примитивизацију незападног света је радикални ислам, као противник западног начина живота и западне културе и науке.

Уколико погледате шта се догодило у Либији, шта се догађало у Сирији, Авганистану, на Космету, у Босни и Херцеговини, куда воде „Муслиманска браћа” (које подржава Запад) у Египту, јасно се види активирање радикалног ислама, који уводи предмодерне друштвене односе. Управо је радикални ислам средство Запада за примитивизацију источног, али и самог исламског света.

Доценткиња на Универзитету „Ломоносов” Олга Четверикова у Светској влади и Новом светском поретку види и окултизам, заправо, наводи да цео пројекат има окултне корене. Главни успех Светске владе у наше време је појава психолошке спремности људи да прихвате Нови светски поредак као „једино могући и безалтернативни пут развоја”. Но, тај пут представља и рушење националних држава, примену неправних форми контроле људи, велико умањење броја становника напланети, што значи да рационални и нормално мислећи човек то не може прихватити. – Још мање овај поредак може да прихвати хришћанин.

Треће преуређење света

Научни сарадник Института за источне студије Фасих Бадерхан за портал pravoslavie.ru говори о стварању Новог светског поретка или преуређењу света, као о„трећем преуређењу света”. Прво преуређење је завршено са падом Османске империје, друго са падом СССР-а, а симбол тог пада је рушење Берлинског зида. Треће преуређење је започето са тзв. Арапским пролећем.

Рокфелерова нада

Дејвид Рокфелер је још 1994. године изјавио:„Ми се налазимо на прагу глобалних промена. Све чему смо се надали налази се у светској кризи, после које ће народ прихватити Нови светски поредак”, стоји на порталу руских писаца rospisatel.ru.

Тржиште религије

Директор Института културе, религије и међународних односа Бостонског универзитета, професор социологије и теологије Питер Бергер у чланку „Религиозни плурализам и плуралистички век”, објављеном на америчком порталу project-syndicate.org, пише: „Плурализам од Цркве захтева да постоје струје, правци.

Струје имају све одлике Цркве и када се роди дете, оно је дужно да се добровољно сједини, али се васпитава да постоје и друге струје у вери и да су оне легитимне. Институционално то значи да религије не могу да рачунају на постојање традиционалних верника. Привлачење људи некој вери се одвија на религиозном тржишту. Протестанти и римокатолици су се овоме прилагодили, али не и православни. Посебно је тешко било прихватање овакве праксе код римокатолика, али су касније ипак створили теолошку базу у различитим декларацијама о слободи религија, почевши од Другог ватиканског концила. Прихватање тржишне економије код римокатолика је ишло теже, али и то се догодило са енцикликом папе Јована Павла II Centesimus Annus.”

Зоран Милошевић / Печат