Да ли ће Запад ради Украјине „истрести све сламарице“?

Европа и САД могу да пруже значајну финансијску помоћ Украјини. О таквом могућем развоју догађаја говорила је шеф европске дипломатије Кетрин Ештон. По њеним речима, већ се разрађује сценарио не само директних финансијских дотација, већ и читавог комплекса мера. Представници украјинске опозиције говоре да стабилизација ситуације у земљи захтева најмање 15 милијарди долара.

Западне дипломате настављају да јачају сарадњу са украјинском опозицијом. Пошто су се америчке и европске допломате среле на маргинама Минхенске конференције о безбедности, у штампи су се појавила саопштења о томе да је Запад спреман да пружи Украјини финансијску помоћ. Али о реалним корацима за сада је тешко судити, коментарише доктор политичких наука Владимир Штољ.

Од обећања до реализације – прилично је дуг пут. И није чињеница да ће ова обећања бити испуњена. У данашњој сложеној ситуацији то је више пропагандни корак, усмерен на то да бар пружи додатну моралну подршку евромајдану. Али на рачун реалне помоћи тешко је расправљати, пошто сада за то нема реалних претпоставки.

Још пре Минхенске конференције председник Русије Владимир Путин је изјавио да ће Русија сачувати договор са Украјином о смањењу цена гаса и пружању кредита, ако на власт тамо дође опозиција. То је повезано са неопходношћу и жељом да се подржи не нека конкретна влада, већ украјински народ, изјавио је Путин. Заинтересованост руске владе за стабилизацију ситуације у Украјини изгледа убедљивије него код западних политичара, истиче Владимир Штољ.

Председников став да помоћ треба да се пружи био је потврђен много пута. Пошто нас за Украјину везују не само неки коњуктурни моменти, већ и заједничка историја, заједнички интереси и погледи.

Симболично је да од Запада украјинска опозиција тражи управо 15 милијарди долара. Управо такву суму Русија планира да уложи у украјинске хартије од вредности. О томе су се Владимир Путин и Виктор Јанукович договорили у Москви 17. децембра. Таква подударност није случајна, сматра саветник Руске академије наука Вилен Иванов.

Помоћ Запада треба да изгледа ништа мања од актуелне помоћи која долази од Русије. Вероватно, управо тиме је условљена количина милијарди.

У међувремену, финансијски проблеми у самој Европи нису решени до краја. Тако је Грчкој још увек потребна финансијска подршка. Задуженост у милијардима евра Грци обећавају да затворе тек 2016. године. У сложеној ситуацији остају земље као што су Шпанија и Португалија. И док тројка кредитора одбија буру критике на свој рачун, европски политичари траже додатних 15 милијарди за Украјину.

Глас Русије