Кад су Срби криви, и душевни бол је ратни злочин

Хрватско правосуђе је у случају двојице рођака Мирка и Шпире Жарковића, Срба из Хрватске, у ратни злочин убројало и наношење душевне боли једној Хрватици, иако правници сматрају да ту не постоји кривично дјело ратног злочина, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.

У рјешењу суда у Сплиту о провођењу истраге против Жарковића, до којег је дошао „Веритас“, наводи се да су њих двојица 23. септембра 1991. године, као припадници снага Републике Српске Крајине у рејону општине Бенковац пријетили оружјем Хрватици из њиховог села Јагодње Доње, извјесној Блаженки Жепини.

Мирко, који се налази у притвору у Сплиту, и Шпиро, који је у избјеглиштву у Србији, терете се да су наводно ту Хрватицу присилили да оде у сусједно мјесто Врана да пронађе 15-годишњег српског дјечака Радомира Тепшу, који је претходног дана погинуо налетивши трактором на противтенковску мину, коју су поставиле хрватске снаге.

Индикативно је, додају у „Веритасу“, да је Блаженка пријавила Жарковиће када су почели учесталије да долазе у родно село и обилазе своја богата имања.

Додаје се да је осумњичени Мирко против рјешења о провођењу истраге и одређивању притвора уложио жалбе о којима би хрватски суд у Сплиту требало да одлучује ових дана и да он и његова породица очекује да ће истрага бити обустављена, а притвор укинут.

У противном, истиче се у „Веритасу“, овај поступак ће ући у анале „правосудних глупости“, каквим је и до сада обиловало хрватско правосуђе у процесуирању Срба са квалификацијом ратних злочина.

„Веритас“ напомиње да се у овом рјешењу хрватског суда уопште не помиње како је дјечак настрадао и ко је мину подметнуо, иако се његово страдање наводи као повод за „душевне тегобе“ Хрватице Блаженке.

Додаје се да у документацији „Веритаса“ постоје подаци да је настрадали дјечак, који је избјегао са породицом из сусједног села Вране од Хрвата, у село Јагодња Доња, гдје су били Жарковићи, свакодневно одлазио трактором до своје куће да нахрани своју и стоку осталих избјеглих Срба.

Али, једног дана су комшије Хрвати на пут којим је тај дјечак свакодневно пролазио поставили противтенковску мину, која је разнијела и њега и његов трактор, за шта нико још није одговарао, а починиоци су још непознати.

Међутим, у „Веритасу“ истичу да се Хрватица Блаженка 22 године након тог случаја сјетила да поднесе пријаву против Жарковића да су је тјерали да извлачи посмртне остатке дјечака, а четири мјесеца након тога да прибави и љекарску потврду о душевним тегобама из тог периода.

Окривљени Жарковићи поричу било какав лични контакт са Блаженком, мада се сјећају да се причало да се она сама пријавила у акцију извлачења посмртних остатака настрадалог дјечака у којој је учествовало више особа и да никоме није пријетила опасност од мина, већ од наоружаних Хрвата из Вране, који су већ били обавијештени о тој акцији, која је и завршена без икаквих инцидената.

„Све да је истинита тврдња оштећене Блаженке, и лаици и правници, који су упознати са садржајем рјешења о провођењу истраге, без обзира на њихову националну и државну припадност, сматрају да у инкриминисаним радњама нема битних обиљежја кривичног дјела ратног злочина“, наводи „Веритас“.

Хрватска полиција је 21. јануара ове године на граничном прелазу Батровци приликом уласка из Србије у Хрватску ухапсила Србина Мирка Жарковића.

О његовом хапшењу и процесуирању обавијештена су и дипломатска представништва Аустралије и Србије у Загребу, од којих он и његова породица, с обзиром да посједују њихова држављанства, очекују уобичајену помоћ у оваквим случајевима, која је претходних дана изостала.

Фронтал.рс