Димна завеса над бедом Србије

Избори су расписани због ЕУ и промене Устава, а не политичког пуританства Александра Вучића или бољег живота грађана. Посматрано из Брисела, политичка моћ коју ће СНС концентрисати биће потенцијално употребљив нуспроизвод тог процеса, али у зрелој фази европских интеграција Србије. Мало аутократије у служби бриселске демократије, уосталом, никада није на одмет.

Ако у држави већ нема остварених обећања, нека буде изборних игара. Предстојећи избори у Србији биће редак преседан у историји демократије. Расписани су, а да се притом сви, осим неколико танушних опозиционих гласова, заклињу у добре резултате владе.

Зашто се, дакле, расписују избори у Србији? Председник Томислав Николић изјавио је да изборе расписује, свестан да је влада остварила многе циљеве, а један од најважнијих је почетак преговора са ЕУ. Та реченица председничког саопштења садржи кључ ових избора.

Следеће што је ЕУ потребно од Србије, у контексту Бриселског споразума о ком виси преговарачки процес Београда, јесте промена њеног Устава. Посматрано из Брисела, политичка моћ коју ће СНС концентрисати биће потенцијално употребљив нуспроизвод целог тог процеса, али у зрелој фази европских интеграција Србије. Мало продужене аутократије у служби европског модела демократије неће бити на одмет у годинама које долазе.

До тада, Брисел мора наћи начин да заобиђе непријатне формалности у вези озваничења независности јужне српске покрајине, по принципу: ако европски брег није могао Мухамеду, Мухамед ће морати брегу. Како ништа није било од обећаног процвата економије, размаха наменске индустрије, установљења канцеларије за брзе одговоре и коначних судских епилога скандалозних приватизација, а раст јавног дуга, партитократије, незапослености и општи пад животног стандарда је превршио сваку меру, избори су сјајна димна завеса над општом бедом Србије и очигледна куповина времена.

Напредњаци кажу да је захваљујући њима постигнут Бриселски споразум и да су, опет захваљујући њима, почели претприступни преговори са ЕУ. Сада, на основу таквог приказа стварности, захтевају кормило економије и реформи. Враћају се на почетак своје претходне кампање, када су Косову и Метохији пред гладним грађанима претпоставили управо економију.

Чим су прошле изборе добили, Косово и Метохију вратили су у први план, али уз промењен предзнак и пристајање на све захтеве Брисела. Е, промена Устава Србије је последњи део овог чина те драме. Србија је због тога осуђена на ове изборе. Њом се шире култ личности и идеологија безнађа, а да то нико не забележи или прокоментарише.

Све би то било у реду, да управо Бриселски споразум и почетак претприступних преговора нису инстант замене за поменута неиспуњена обећања, бајата још од претходних избора. Уосталом, како је неко из Поморавља ономад рекао, ни Бриселски споразум, ни претприступни преговори, не сипају се у трактор. Избори који нас очекују – понајмање.

Бранко Жујовић / Глас Русије