Хрватска: Римокатоличка црква бојкотовала скуп о сећању на жртве холокауста

Загреб – Тихи рат садашње владе и премијера Зорана Милановића и католичке цркве у Хрватској наставља се, па ниједан бискуп није дошао у Сабор на обележавање међународног дана сећања на холокауст.

”Очито им још треба времена”, коментарисао је у свом стилу Милановић, а одговорио му је модератор Надбискупског двора Недјељко Пинтарић, који је представља Каптол: ”Није примерено прозивање цркве на месту и догађају којем смо комеморисали”.

”До априла 1941. у Европи није било масовних егзекуција људи зато што су другачије вере и порекла. Оснивањем НДХ кренуло се с масовним убиствима, прво Срба, а онда Јевреја”. рекао је Милановић. ”Против такве државе, такозване НДХ требало је устати, и то је учинило пуно Хрвата, не хиљаду, него десеци и стотине хиљада Хрвата”.

Хрватски премијер зато је истакнуо увођење грађанског одгоја како би се развила свест код деце о различитости, праву да се буде другачији. Милановић је отишао и до инсталације на Тргу жртава фашизма, рад уметника Златка Копљара, који је поставио пет скулптура насталих из цигли које су се производиле у логору у Јасеновцу.

За разлику од Милановића који је рекао да су масовни злочини у логорима почели у Европи прво у Јасеновцу, председник Сабора Јосип Леко устврдио је да се са злочинима почело од првих дана Хитлерове диктатуре.

”У Хрватској једну од таквих застрашујућих страница прошлости, најтамнијих, најнехуманијих представља усташки логор смрти Јасеновац, настао по узору на злогласне нацистичке концентрацијске логоре”, казао је Леко.

Сукоб хрватских бискупа након што им је Милановић изделио лекцију, везану за обележавање сећања на холокауст, засигурно ће се наставити још жешће.

Ускоро би се и сам папа Фрањо могао да одреди, пре свега иницијативом да пошаље у пензију четворицу бискупа који су уједно и међу најекстремнијима. То су војни ординариј Јурај Језеринац, који ретко када изостави критику комуниста, а због њега је и бивши председник Стипе Месић молио Свету Столицу да интервенише и да га примири. Затим госпићко-сењски бискуп Миле Боговић, крчки Валтер Жупан и задарски Анте Ивас, који је имао сукоб и са бившим СДП-овим премијером Ивицом Рачаном. Када буду одређени њихови наследници видеће се да ли је тачна теза да Ватикан жели умереније бискупе у Хрватској, који неће стално долазити у конфликт са световом власти.

Колико год је Каптол незадовољан СДП-овом власти мало је шанса да ће отворено да подржи и опозицију, пре свега ХДЗ. Зато је реалније да ће на неки начин у политику ући Жељка Маркић, победница недавног референдума о браку, која много примереније Каптолу заступа црквене ставове.

Ј. Керблер / Новости