Робија за одбрану земље
Жалбено веће Хашког трибунала јуче је симболично смањило казне српском државном, војном и политичком врху због догађаја на Косову 1999. године потврђујући да је постојала командна одговорност и удружени злочиначки подухват унутар тадашње СРЈ и Србије. Некадашњи потпредседник савезне Владе СРЈ Никола Шаиновић је уместо првобитних 22 године добио 18, полицијском генералу Сретену Лукићу је казна са 22 године смањена на 20, а команданту Приштинског корпуса Владимиру Лазаревићу са 15 умањена за годину дана. Некадашњем начелнику Треће армије и касније начелнику Генералштаба ВСРЈ Небојши Павковићу потврђена је првостепна пресуда којом је осуђен на 22 године затвора.
Међутим, ако је судити по закључку из сажетка пресуде коју је прочитао председавајући Жалбеног већа судија Лиу Дагун, сва четворица осуђених су добро прошли јер су сва петорица судија утврдила да су криви и за сексуално злостављање у циљу депортације Албанаца, због чега су у првостепеној пресуди били ослобођени кривице, али су их ове судије „частиле“, односно одлучиле да их не осуђују додатно за ово кривично дело!
|
Такође, у овој одлуци Жалбеног већа направљен је и значајан преседан пошто је апсолутна већина судија дошла до закључка да је недавна ослобађајућа пресуда генералу Момчилу Перишићу у Хашком трибуналу сасвим погрешна.
Наиме, генерал Лазаревић се у једној од ставки своје жалбе позвао управо на ту пресуду, а Жалбено веће је оценило да та жалба нема основа зато што је сама пресуда Перишићу била погрешна!
Дугогодишњи адвокат Бранислав Тапушковић оцењује да су пресуде заправо само потврдиле да су постојали удружени злочиначки подухват и командна одговорност политичког, војног и полицијског врха тадашње СРЈ и Србије.
– Након ослобађајуће пресуде Анти Готовини и Младену Маркачу било је за очекивати да ће се истоветни критеријуми применити и у случају српских генерала, али ово је само доказ да се у Хагу од почетка судило по двоструким аршинима, где су Срби по природи ствари криви – истиче Тапушковић.
И некадашњи саборци генерала Павковића и Лазаревића нису превише изненађени оваквом коначном пресудом уверени да се у Хагу и није водило рачуна о правди и истини.
|
Некадашњи командант РВ и ПВО Војске СРЈ, генерал Спасоје Смиљанић каже да се „Хаг баш претргао“, јер суштински ова смањена казна за већину њих не значи ништа.
|
– Да су се у случају генерала Лазаревића примењивали најминималнији судски стандарди примењивани у пресудама Готовини или Перишићу, онда он ни у првостепеној пресуди не би био осуђен. Али, мерила нису иста и Срби су у Хашком трибуналу криви и зато што су живи. Заправо ми смо као народ криви зато што живимо на овим просторима који су велике силе предвиделе за неке своје циљеве – оцењује Смиљанић.
И некадашњи командант ПВО на Космету, а касније сведок у Хашком трибуналу, генерал Милан Ђошан слаже се са овом оценом, али и додаје да су казне биле очекиване.
– Ваљда је сада свима јасно о каквој правди се ради у Хагу. По мени је ову пресуду, заједно са судијама, мојим саборцима изрекао и сваки онај политичар који нас вуче у Европску унију. Тешко да ћемо, ако и постанемо њихов члан, очекивати бољу правду од ове коју нам деле у Холандији – закључио је Ђошан.
Олга Лазаревић: Чекам мужа крајем лета
Са великим ишчекивањем чекали су чланови породице генерала Владимира Лазаревића одлуку Међународног суда у Хагу. Били су у друштву најближих комшија. Када је коначно саопштена правоснажна пресуда Трибунала да се генералу раније изречена казна у првом степену од 15 година затвора смањује за једну годину, Олга Лазаревић, генералова супруга, одахнула је и реаговала овим речима:
– Добро је, бојала сам се, јер смо имали информацију да постоји захтев тужилаштва да се казна повећа. Ипак, веровали смо и у правду и у Владину добру одбрану – рекла је Олга.
Недуго потом, после само неколико минута касније, израчунали су синови и супруга генерала Лазаревића када ће он на слободу:
– Требало би да, као у случају генерала Ојданића, буде пуштен на слободу после две трећине одлежане казне, односно након девет година и четири месеца. Очекујемо, с обзиром на то да се добровољно предао почетком фебруара 2005. године, да се у Ниш врати крајем пролећа или најкасније почетком лета ове године. Најважније је да га здравље добро послужи – рекла је она.
Ђ. Баровић – Вести