Динар је требало да се зове србљак

Крајем новембра 1873. динар је и званично постао део свакодневице Србије, али је мало познато да је предлог Владе Србије био да се валута српске државе зове – србљак.

Посланици су предлагали и имена динар, стопарац, стопар, па чак и франак, јер је француска валута била синоним за стабилност.

Пресекао је министар финансија Чедомиљ Мијатовић, који је рекао да “ако је још цар Лазар ковао новац под именом динар, можемо и ми”.

Први пут назив динар у средњовековној Србији носио је новац Вука Бранковића, последњи је искован у време деспота Ђурађа Бранковића. У другој половини 19. века у земљи су биле различите монете у оптицају (плаћало се и аустријским, млетачким новчаницама) и било је потребно да се тај монетарни хаос среди.Да би доказала државност, иако тада и даље у вазалном односу према Турској, Србија у време кнеза Милана Обреновића 30. новембра 1873. доноси Закон о ковању српске сребрне монете. Првих десетак година плаћало се кованим новцем, док 2. јула 1884. године није емитована прва српска новчаница од 100 динара.

– Становништво је било неповерљиво према папирном новцу и новчаницу су најчешће, примивши је на једном шалтеру, замењивали за „звечећи“ новац на другом, те она често није ни излазила из зграде банке, али је њен животни век потрајао готово три деценије – објашњава Светлана Миљанић, стручни сарадник за нумизматику Народне банке Србије.

Помоћ у изради првих банкнота пружила је белгијска народна банка, па је народ овај новац називао и “белгијанке”. Изглед домаће валуте креирали су и француски уметници Жорж Дивал и Данијел Дипује.

– Папирни новац је углавном настајао у иностранству, а ретка је била прилика да се неко од домаћих уметника нађе потписан као аутор идејног решења и цртежа – каже Александра Живковић, стручни сарадник за нумизматику Народне банке Србије.

Тридесетих година 20. века изглед новчаница креирају знаменити сликари тог времена. Најлепшима на овим просторима сматрају се и оне из 1934. и 1935. за које је нацрте израдио Васа Поморишац, а његову новчаницу од хиљаду динара из 1934, иако није била у оптицају, Међународна организација за банкноте уврстила је у десет најлепших новчаница.

– Нацрт за прве новчанице у послератној Југославији, које за мотив имају бисту партизана са пушком о левом рамену, дао је Ђорђе Андрејевић Кун – каже Живковићева.

Серије новца које НБС издаје данас дело су запослених у уметничком студију Завода за израду новчаница и кованог новца Топчидер.

Динар јак као франак

На новчаницама Краљевине Србије постојала је пракса исписивања података на наличју на француском, дипломатском језику Европе тог доба.

– Динар је имао пуну конвертибилност, и у то време био је у паритету са франком – сто динара било је сто франака. Ни Први светски рат није га озбиљно уздрмао и током рата за 100 динара могло се добити 88 франака – кажу у НБС.

Блиц