Монструозна је тврдња да било ко осим терориста „ОВК“ стоји иза Злочина у Пећи

kafic-panda

„Подјармити народ значи заменити му парадигму.“

Никола Тесла

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић је шокирао јавност када је изјавио да иза убиства српских дечака у кафићу „Панда“ у Пећи не стоје шиптарски терористи. Вучић је ове речи саопштио новинарима, а да претходно није обавестио родитеље убијених Срба који годинама чекају, чини се недостижну правду. Вођа напредњака је такође демантовао да иза убиства у Пећи стоје САС и британска обавештајна служба са којом како каже има одличну сарадњу.[1] Иако није изричито навео као у случају Ћурувије да иза ових убистава стоји држава Србија, тај закључак се лако изводи из Вучићевих речи. Вучић је још крајем 2013. године изјавио да ће Србија морати да се „суочи са много страшних ствари“ наводећи као пример и масакр у Пећи.[2] Ове речи су покренуле лавину инсинуација.

Најпре је српски дневни лист који ужава подршку Амбасаде САД у Београду [3] објавио да иза злочина у кафићу „Панда“ стоји Државна безбедност Србије! „Извор близак Влади Србије тврди да је Радомир Марковић, бивши начелник ДБ, понудио надлежнима конкретне доказе да је напад на кафић `Панда` 14. децембра 1998. изведен у организацији Милорада Улемека Легије!Циљ овог злочина био је, према речима нашег извора, да се у очима међународне јавности ОВК прикаже као терористичка организација и оправдају акције српских снага на подручју Косова“ објавио је лист и додао да са друге стране Улемек оптужује Марковића за тај злочин. Неименовани извор (учестала пракса овог листа) закључује „чињеница је да је за тај злочин одговорна држава, то јест ДБ.“ [4] Марковићев адвокат је све демантовао, али то нико није ни приметио.

Најпре треба истаћи да је бесмислена тврдња да је „ОВК“ требала да се прикаже као терористичка организација јер је те 1998. године Роберт Гелбард специјални изасланик САД за Балкан изјавио да су припадници „ОВК“ терористи. [5] Исто тако на Западу су већ увелико имали доказе да је „ОВК“ повезана са Осамом бин Ладеном, који је и боравио на КиМ помажући шиптарске терористе. [6] Поред тога постоје јасни подаци „да је Београд био уверен да је агресија неизбежна“ [7] и да САД већ увелико наоружавају и обучавају Шиптаре као претходницу те операције. Што се тиче оправдавања акција српских снага, зар за то нису била довољна дотадашња убиства полицајаца, војника, и бројних цивила?

Као подршка пропаганди да су Срби криви за злочин у Пећи на сцену је ступио компромитовани Вук Драшковић оптуживши Србију за тероризам на КиМ и истичући (опет преко истог дневног листа) да је ДБ имала ескадроне смрти у Јужној српској покрајини. [8] Са друге стране бивши начелник Обавештајне управе ДБ-а Драган Филиповић је још раније оптужио Вука Драшковића да је као сарадник САД имао задатак да заједно са шиптарским терористима изазове крвопролиће у Србији и насилно преузме власт почетком деведесетих година прошлог века. [9]  У судским процесима је такође наведено да се Драшковић сусретао са високим функционером америчке обавештајне службе Николасом Хилом. [10]

Све ово је подсетило на „мали рат“ из 2002. године у Хагу између председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића и британског обавештајца генерала Кароља Џона Древенкијевича помоћника Вилијама Вокера (агента ЦИА и режисера „масакра цивила“ у Рачку). Тада је Вокеров помоћник (који је иначе покушавао да спречи излазак српских истражних органа на лице места у Рачку) узео у заштиту „најважнијег агента САД и НАТО“ на КиМ за време агресије на СРЈ, који је осумњичен и за злочин у кафићу „Панда“ у Пећи. Слободан Милошевић је том приликом изјавио да је монструозна тврдња да је било ко осим терориста „ОВК“ извршио злочин у кафићу „Панда“ у Пећи. На самом суђењу Милошевић је неколико пута „ухватио“ Древенкијевича у лажи, највише по питању „масакра“ у Рачку. [11]

Древенкијевич је 2002. године неуспешно покушао да уради оно што поједини медији у Србији покушавају почетком 2014. године –  да „опере“ Рамуша Харадинаја злочинца који је одговоран за „долину лешева“, терористичке нападе на Русе и којег официри УН (из западних земаља) описују као „психопату.“ О упадима маскираних терориста у куће и кафиће његових противника извештавао је и ОЕБС, а такође је познато (према западним изворима) да је он организовао и већи број операција подметања које су за циљ имале да се кривица за злочине припише српским снагама безбедности.  Међутим Харадинај је био кључни агент САД и НАТО у Јужној српској покрајини током агресије на СРЈ, а како су јавили британски медији америчка обавештајна служба је на КиМ уништавала доказе о његовим злочинима. Он је и један је од највећих наркодилера у Европи, а данас и партнер власти у Београду на путу у ЕУ и НАТО. Прецизније речено данас и Београд и Приштина служе истог господара.

14. децембар 1998. године уписан је црним словима у историју Пећи. Тог дана двојица терориста, обучених у црне униформе са капуљачама на глави су у пећком кафићу „Панда“ убили шесторицу српских дечака и побегли у Капишницу део града са јаким упориштем „ОВК“. Животе су изгубили Иван Обрадовић, Зоран Станојевић, Светислав Ристић, Драган Трифовић и Вукосав Гвозденовић, сви одлични ученици пећке Гимназије “Свети Сава” и студент Иван Радевић. Шиптарски терористи су киднаповали Богдана Радевића, оца убијеног Ивана Радевића, док су његову мајку и бабу пребили. [12] Тела Ивана Обрадовића и Светислава Ристића родитељи су пренели у Београд и Бар. Тела преостале четворице младића су остала на православном гробљу у Пећи, али локални свештеник не може да их пронађе јер су их Шиптари затирући све трагове Срба уништили. “Тражили смо место где су сахрањени младићи који су погинули још 1998. године, али никако не можемо да их нађемо, јер су споменици поломљени, полупани, тако да место где су сахрањени не знамо”, рекао је свештеник Слободан Марковић. Убиство шесторице младића у Пећи било и увод у погром после кога у Метохији готово да није остало Срба. [13] Како је пренео Вашингтон пост, према подацима америчких обавештајаца Шиптари су чинили све што је у њиховој моћи да нападима на српске снаге испровоцирају њихову реакцију и „увуку“ НАТО у сукоб.  „Побуњеници“ су организовали атентате на политичке вође Срба у покрајини а „верује се да су одговорни за масакр шест српских дечака у кафићу ‘Панда’ у Пећи.“ Амерички лист преноси и изјаву неименованог званичника Владе САД који је у вези злочина у Пећи рекао да су га извршили „лоши Албанци.“ [14] Међутим масакр у Пећи је био само један злочин у читавој серији терористичких напада које су у том периоду извршили шиптарски терористи. Претходно је нападнута кафана „Чакор“ у Дечанима. Звонимир Бојанић потпредседник Скупштине општине Косово Поље, био је следећа жртва терориста. Његово унакажено тело, на коме су били видљиви трагови мучења, пронађено је 18. децембра ујутру у 5.30 сати, на магистралном путу Приштина – Пећ, код места Царева чесма. Бојанић је, иначе, отет из своје породичне куће у Великој Слатини надомак Косова Поља 17. децембра 1998. од стране петорице припадника терористичке „ОВК.“ [15] На мети терориста, на Бадње вече, 6. јануара 1999. нашао се кафић „Кул“ у Приштини, када су рањена четворица српских младића. Месец дана касније бачена је бомба на угоститељски објекат „Алиби“, такође у Приштини. Истог дана, око 19 часова, од последица експлозије испред једне пиљаре у овом граду страдало је троје људи. У подне, 13. фебруара, на пијачни дан, у центру Урошевца активирана је експлозивна направа. Повређено је 13 особа. Тачно месец дана касније, 13. марта, на пијаци у Косовској Митровици извршен је бомбашки напада у коме су три особе погинуле, а 48 задобило теже и лакше телесне повреде. Готово истовремено, у центру Подујева, где је такође био пијачни дан, подметнуте су две експлозије. Погинула су три, а теже и лакше повређена 24 лица. Бомбе су експлодирале и испред Фолозофског факултета у Приштини, а посебна „специјалност“ било је постављање експлозива у контејнере. [16] Шиптари су тачно знали шта раде. Како је и пренео Вашингтон пост њихов циљ је био да испровоцирају реакцију српских снага безбедности. На лицу места је била верификациона мисија ОЕБС-а предвођена агентом ЦИА Вилијамом Вокером чији је задатак био да режира повод за почетак агресије НАТО пакта на СРЈ, што је Вокер и учинио у Рачку где је ликвидиране и до зуба наоружане терористе „ОВК“ представио као цивиле. Шта је био циљ Вилијама Вокера и САД од почетка појашњавају речи овог агента ЦИА који је 2010. године изјавио да подржава идеју стварања велике Албаније. [17] Овај пројекат који подржава Вокер, данас има и практичну подршку челника Владе Србије који су прихватањем Бриселског споразума и локалних избора расписаних по законима сепаратиста у Приштини, олакшали посао Шиптарима.

Још док се Александар Вучић залагао за Велику Србију, представници УН су се жалили да САД блокирају њихове истраге покренуте против вођа терористичке „ОВК“ због трговине дрогом, ратних злочина и убистава. Како су јавили Обсервер и Гардијан, Рамуш Харадинај има потпуну заштиту америчке обавештајне службе (АОС) јер је био њен кључни сарадник на КиМ у време сукоба са Србима. Полиција УН се жалила да су припадници Војске САД и АОС из базе Бондстил, уклањали форензичке доказе о злочинима Харадинаја. Како су навели у УН након међусобног обрачуна Шиптара („ФАРК“ против „ОВК“) у селу Стреле на западу КиМ, Американци су Харадинаја превезли хеликоптером у Бондстил иако је то место било далеко изван њихове зоне одговорности. Шиптара су из Бондстила хитно пребацили у Немачку где је био на лечењу због рана задобијених од шрапнела. Инспекторима УН је ускраћен приступ терористи. Харадинај је пре овог сукоба учествовао у нападу на руске миротворце близу КФОР-овог пункта. Приликом обрачуна са Русима Харадинај је успео да блокира цео град. [18]

Рамуш Харадинај је радо виђен гост Конгреса САД где је често боравио како би прикупио новац за терористичку „ОВК“. Међутим британски официри га описују као „психопату“ који често „бије своје војнике и локалне становнике“ како би их дисциплиновао. „Његови противници су често завршавали у каналу“ преносе британски листови. ОЕБС је у свом извештају навео да су седморица маскираних људи које је предводио Харадинај упала у кућу Албанаца који су раније пустили српске полицајце у своју кућу. Они су двојицу укућана пребили а трећег су одвели у јарак и ликвидирали. [19] Харадинај је све своје активности координирао са Американцима и био је на дневној вези са НАТО и АОС. Поред Конгреса САД његови финасијери су и моћни наркокартели које воде Насер Кељменди и Екрем Лука, објашњава Обсервер.

Харадинај је одговоран за многобројне нападе на полицију, војску и цивиле. Најстравичнији злочини догађали су током 1998. године. Поред канала којим се вода Дечанске Бистрице преноси у Радоњићко језеро стрељано је најмање 40 људи. У атарима села Рзнић и Глођане, где се налазио Харадинајев штаб, коју су новинари назвали „долином лешева“, септембра 1998. пронађено је шест масовних гробница. Напад на кафић „Панда“ у Пећи, ресторан „Чакор“ у Дечану, више напада на полицију – само су неки у низу злочина Дукађинске групе „ОВК.“ [20] Како је Радио Приштина јавио у марту 1999. године Рамуш Хајрединај је одговоран за киднаповање, мучење, убиства и масакрирање цивила. Сурово се понашао према такозваним непослушним Албанцима и својом руком ликвидирао више десетина цивила чија су тела нађена на путевима Метохије. Истрагом је утврђено да је лично наредио напад на кафић „Панда“ у Пећи када је убијено шест српских младића и више њих је рањено. [21]

На крају, свако би се запитао који је прави циљ најновије антисрпске кампање и сатанизације Срба тј. због чега је српски народ поново као у Хашком трибуналу (колективно) оптужен за злочине које није починио? Враћајући се из САД Зоран Ђинђић и после њега Борис Тадић су као мантру понављали реченицу „потребно је променити свест и начин размишљања Срба“. Било је потребно наметнути кривицу Србима како би трпели и прихватили сво зло које им намећу прозападне власти. И данас ту мантру изговарају у републичкој влади. [22] У недостатку доказа о српској кривици они ће се ослонити на јаку медијску пропаганду.

Као што је Никола Тесла објаснио, заменом парадигме народ пада у ропство много теже од оног у ланцима јер му се мења модел понашања и свест. Тај народ се одриче својих светиња, вере, традиције, територије и предака али и будућности. Зато је промена парадигме најважнији задатак свих прозападних влада које столују у Београду. Задатак Срба са друге стране је да одбране своју традицију, веру и Отаџбину.

Борис Алексић / ФСК
_______________________________________________________

[9] Види: Драган Филиповић, Анатомија глобалистичког смрада, Принтмедиа, Београд 2008. године.
[10] blic.rs
[11] Види: МКСЈ Суђење Слободану Милошевићу, 15.04.2002. године.
[12] Исто.
[17] blic.rs
[19] Исто.
[22] nspm.rs