Куд се деде Пећка патријаршија

„Већ годинама ме растужује чињеница да студенти прве године историје, који су успели да положе тежак и захтеван пријемни испит и дошли са добрим успехом из средњих школа не знају у ком се географском простору десио неки историјски догађај. Они углавном памте године, ратове и владаре. Има и оних који око врата носе крстове и бројанице, а када их изведете пред географску карту и питате где се налазе поједини културни споменици, углавном не знају тачан одговор. Један број студената и не зна где је Косово”, каже др Јелена Мргић, доцент на Oдељењу за историју Филозофског факултета у Београду.

Међу питањима која редовно остају без одговора у географском тесту који се годинама даје бруцошима, јесу и пет притока реке Саве и пет острва у Јадранском мору. То не говори само о неадекватној настави из географије и историје, већ и о томе да деца не читају никакве књиге, нити их било шта подстиче да створе визуелну слику о свету у коме живе, закључује саговорница „Политике”.

Тако млади који вичу да је Косово срце Србије не знају где „куца” то срце, то јест где се налазе највеће светиње и задужбине Немањића, док други који немају никаквог личног искуства са ратом и избеглиштвом, нити са припадницима комшијских народа, кажу да мрзе Албанце, Роме и Хрвате. О томе сведоче овдашња социолошка истраживања, а сличан феномен у Немачкој зову „антисемитизмом без Јевреја”. Постали су ретки дербији на којим млади навијачи на трибинама не кличу „Убиј Хрвата да Шиптар нема брата”, „Нож, жица, Сребреница” или „Боже не знам шта ми је, пале ми се џамије”.

Др Драган Попадић, професор социјалне психологије на Филозофском факултету у Београду,објашњава да је код насактуелан етнички национализам који почива на нарцизму малих разлика.

„Код нас се непрестано подгрева тај идентитетски конфликт – млади о томе не причају из личног искуства, али се та прича преноси кроз генерације као „вечни пламен” и они виде да њихова околина и људи које они цене то подржавају. То је део врло кохерентне националне идеологије и прича коју сви допуњују. Зато је млади са правом доживљавају као владајућу идеологију коју подржава културна и политичка елита и себе виде као учеснике у промоцији идеје која се не сме заборавити. Водећи политичари су до јуче причали да је Косово срце Србије и млади су склони да мисле да су одрасли кукавице, јер о томе сада шапатом говоре. Себе сматрају храбрима, јер о томе причају јавно”, каже др Драган Попадић.

Др Попадића посебно забрињава чињеница да национализам често представља алиби за насиље, а повезивање насиља са националистичком идеологијом агресију претвара у„добро насиље”. Млади сматрају да национална идеологија представља алиби за многе неподопштине – ако некога пребију на утакмици у име Светог Саве мисле да су аболирани од кривице.

Социолог Марко Николић подсећа да свака економска криза погодује национализму и изражава стрепњу да ће он тек јачати, јер држава нема решење за чињеницу да је свака друга млада особа незапослена и живи са родитељима. Он истиче да своју фрустрацију због немаштине многе младе особе „померају” са одговорних на ближњег свог – њима свака улична манифестација, протестили фудбалски дерби може да послужи за вентилирање незадовољства или чак напад на особе које доживљавају као другачије или за које верују да уживају већа права од њих.

—————————————————————————————

Чедомир Антић: Млади су искрени родољуби

Историчар Чедомир Антић није изненађен чињеницом да млади који тврде да је „Косово срце Србије” – не знају где се налази Косово и каже:

„Младе генерације нису имале прилику да оду на Косовопоље или у Пећку патријаршију, али идентитет и национална свест немају везе са формалним образовањем. Млади знају да је Србији учињена велика неправда, да је 2.300.000 Срба спречено да остане у Југославији која је била међународно призната држава, док је 1.500.000 Албанаца добило етнички чисту државу.

За незнање младих треба оптужити политичке елите које су тровале народ паролама типа ’Косово је срце Србије’, а сами нису веровали у речи које изговарају и који су ишли да се клањају пред иконама српских цркава на Космету и то искључиво у пратњи телевизијских камера. Млади осећају ту врсту неискрености и раскорак између речи и дела и виде да је велики део политичке елите корумпиран, покварен и изманипулисан од стране великих сила. Виде да су политичари који су се до јуче клели у Косово, данас већи Европљани од Бароза. Због тога верујем да су млади који тврде да је Косово срце Србије искрени родољуби – неупоредиво искренији од већине политичара”, закључује наш саговорник.

—————————————————————————————

Непозната Студеница  

Када је др Јелена Мргић, доцент на Oдељењу за историју Филозофског факултета у Београду, упитала групу студената прве године за који град треба да купе аутобуску карту, ако хоће да путују за Студеницу, ниједан бруцош није знао одговор на то питање. Потом је једног од својих студената извела пред географску карту и затражила од њега да јој покаже где се налази Пећка патријаршија. Он је само слегнуо раменима.