Шта је то Николић говорио о Ћурувији?

Председник Србије Томислав Николић истакао је да ће откривање осумњичених за убиство Славка Ћурувије и прикупљене информације довести до задовољења правде и представљати упозорење да се такав свиреп злочин више никада не понови. Поводом резултата рада Комисије за истраживање убистава новинара, Николић је рекао да је својевремено поручио Ћурувијином брату да ће једног дана открити убице.

“До сада неразјашњено убиство Славка Ћурувије предуго је оптерећивало српско друштво и представљало је основ за сукоб између припадника различитих политичких опција. Својевремено сам, спроводећи политику странке којој сам припадао, изнео негативно мишљење о тада већ покојном Ћурувији, што је послужило и дуго ће служити за политички обрачун са мном. Нико не помиње да сам тада поручио његовом брату да ћу једног дана открити убице”, казао је Николић.
РТС, 14. 1. 2014. године

Подсећамо какво је то “негативно мишљење о тада већ покојном Ћурувији” износио Николић.

“Брат покојног Славка Ћурувије Вас је назвао варварином…
– Разумем ја њега, јер сам и сам изгубио брата. Али, није ми падало на памет да своју срџбу усмерим на онога ко о томе рационално мисли. Он би свој гнев требало да усмери на убицу, или на полицију која убицу није пронашла. Ја са тим немам ништа. Ја нисам демагог и циник и нећу као сви остали да кажем Јови Ћурувији како умирем од жалости за његовим братом само да би то било у новинама и да ме он не би помињао по медијима. Славку Ћуривији никога није било жао. О хиљадама људи је лоше говорио. Ако бисмо тражили мотиве за многа убиства у Србији, могли бисмо да кажемо да је неке од убијених Ћурувија прозивао у новинама. И мене многи прозивају, и да ме неко убије моја породица би могла да каже да су криви сви ти који су ме прозивали. То је јавни живот и то је нормално, а кога ћу ја да жалим остаје на мени да одлучим.”
Курир, 25. 12. 2003. године

Николић је објашњавао да је казао да му није жао Ћурувије, али не и да му није жао што је убијен, тврдећи да је то “велика разлика”.

“ПЛЕЈБОЈ: Кажете да сте верник. Како човек који је рекао “није ми жао што је убијен Славко Цурувија” себе може назвати верником и хришћанином?!
НИКОЛИЋ: Нисам рекао да ми није жао што је убијен, него сам рекао да ми га није жао, а то је велика разлика. Има кога жалим, има кога не жалим. У убиству нисам учествовао и рекао сам да нема те власти, осим радикалске, која ће убицу пронаћи. Сви други нешто крију. Али, немојте да ме терате да кажем да ми га је жао, јер само то што сам хришћанин не наводи ме да сваког на свету жалим. Да се тако спроводи хришћанска вера, не би било ратова. Славка Ћурувију једино његов брат искрено жали.
ПЛЕЈБОЈ: То Ви не можете знати!
НИКОЛИЋ: То је једини човек који може да жали Славка Ћурувију! Сви остали су лицемери. Ја увек кажем оно што осећам. Пазите, можда сам могао да кажем, кад је понуђена концентрациона влада, да пристајем, али би сви остали то одбили и та влада не би постојала. Нећу да лажем!
ПЛЕЈБОЈ: Да ли је то квалитет за неког ко се бави политиком?
НИКОЛИЋ: То је позитивна људска особина. Предуго се шири прича о политичарима као о лошим људима. Покушавам да створим другачији лик, да покажем Србији да политичари имају и врлине и мане.”
Плаyбоy, 1. 2. 2004. године

Истицао је да Ћурувија “није заслужио” да га он жали.

“Б92: Али, за оно што сте рекли о Ћурувији још увек не жалите?

Николић: “Ја сам и ту потпуно јасан, само што људи неће да објаве све што кажем. Наравно да нико не треба да буде убијен. Као човеку, жао ми је што је неко убијен. Али, ја не жалим Славка Ћурувију. Ко зна колико људи још не жалим. Знам да више нису живи, али не жалим. Не могу баш свакога да жалим. Ћурувија није заслужио да га ја жалим.”

Б92: Али, није заслужио ни да буде убијен.

Николић: “Наравно, али где има мене у том убиству? Ја разумем огорчење његовог брата. Знам да је у болу, али какве то везе има са мном?”
Радио Б92, 3. 6. 2004. године

Николић је објаснио зашто не може да жали Ћурувију.

Да ли вам је жао што је убијен Славко Ћурувија?
– Жао ми је што је убијен, али не терајте ме да жалим некога кога не жалим.
Шта вам то значи?
– То значи да ми се није свиђало оно што је он радио.
Шта то?
– Кад ме већ вучете за језик, његова подлост када је у петак, уочи изборне тишине када је Војислав Шешељ био председнички кандидат и имао шансе да победи, на насловној страни својих новина објавио „Војислав Шешељ заклао жену Слободана Јовића“. Тог човека не могу да жалим. Али ако неко буде натерао полицију да открије Ћурувијине убице, то ћу бити ја.
нВи ћете учинити да се открије ко су убице Ћурувије?
– У то сам убеђен и то вам гарантујем.
Блиц, 23. 6. 2004. године

istinomer.rs