О Божићу, о Космету, о нама!

Кажу према нашем предању да оно што радиш и започињеш на Божић, то радиш и читаве године. У том даху предања осјетио сам потребу да напишем данас један текст који ће ме усмјеравати и током године и у животу, а осим тога и који ће бити мој својеврсни омаж нашем српском народу, гдје год се данас налазио. Прије свега желим да се захвалим свима који су навратили на моје странице прошле године, а било Вас је много, на моје лично изненађење и зато Вам велико ХВАЛА. Надам се да ни ове године нећу изневјерити Ваше повјерење и своје ставове. Овај текст који сад пишем је заправо реакција свега онога што ми буја у овим празничним мислима, од оне вијести како су заустављени аутобуси са расељеним Србима из Ђаковице који су кренули да у цркви Успења пресвете Богородице у Ђаковици присуствују служби и паљењу бадњака уочи Божића. Упозоравао сам на понидаштавање нашег културног наслијеђа у свом претходном тексту и ево недуго након тога понавља се нешто слично, можда чак и горе. Колико ја знам, ово је једини случај гдје Србима није дозвољено обиљежавање Бадњег дана онако како доликује. Чак и у Борову Селу (Вуковар, ЕУ) уз сву ону причу око ћирилице и табли, православним вјерницима је омогућено да прославе Божић према својим обичајима. Наравно све ово уз неизоставну полицијску пратњу и обезбјеђење, али је обиљежено. Истог дана послије немилих догађаја у Ђаковици и понижења које су Срби доживјели премијер и предсједница тзв. Косова* су лицемјерно честитали Божић као да се ништа није десило. За мене, а вјерујем и многе друге оваква честитка је обичан инфантилизам ових самопроглашених званичника и више честитка за пеглање “међурелигијског поштовања” у очима западних покровитеља. Осим овога сама честитка са званичног* сајта је написана тако бесмислено, лицемјерно и са грешкама што је на сву ситуацију посебно срамно.

Није да ми је потребна њихова исправна честитка, ни мени ни било коме другоме, али могло је без лицемјерства и изругивања, чак би часније било да нису ништа ни написали него ово, јер ко не поштује друге, сигурно не поштује ни себе.

Издржао је наш народ много тога па ће издржати и ово, могу да нам забране Бадњи дан у цркви, али не могу да забране бадњак у срцу, а тај бадњак који нам грије срце је пуно већи и вјечнији него онај којег би запалили испред цркве. Овај у срцу је горио и прије 1389. сувишно је говорити колико он гори данас поготово код људи са Космета. Овом приликом позивам све Србе широм свијета да се бар данас запитају и замисле над судбином свог народа. Нико није Богом дан и живот је превише кратак да би га потраћили тврдичлуком моралним, духовним и сваким другим, зато народе мој врати се себи и не отуђуј се! Често ме у послиједње вријеме питају зашто баш пишем о Космету, а ја им одговарам да ако 100 пута поновљена неаргументована лаж постаје истина, онда 100 пута поновљена аргументована истина постаје дефиниција, емоција, путоказ… Немам страха и ништа не може поколебати да све оно што мислим и радим иде у складу са оним што је потребно, исправно и добро. Космет можемо изгубити само онда кад онај бадњак у срцу угасимо и кад у својим главама то прихватимо и заметнемо под тепих хипоталамуса категоризовано као “ето тако, неизбјежно, морало је…”

Сваке године жеље за Божић су нам сличне, од среће и весеља па до здравља и благостања, али за ову годину ја би хтио све своје жеље усмјерити према нашој браћи на Косову и Метохији. Желим им свом снагом да истрају, издрже и најбитније да буду сложни кад је најтеже, јер Космет је више од територије, то је наш завјет! Ви који живите на Космету сте чувари тог завјета, а самим тим и наши чувари. Упамтимо за крај да Божић није ни на столу, ни у трпези, ни у овом мом тексту већ у дубини нашег срца. У то име, Њима, Вама и свима који данас славе МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ !

Невен Ђенадија / http://nevendjenadija.wordpress.com/2014/01/07/%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0/