Српкиња, прва инжењерка у Немачкој

380489_122916c7_f

Прва жена која је дипломирала на универзитету у Дармштату пре једног века била је Српкиња Јованка Бончић. Она је прва дипломирана студенткиња Високе техничке школе у Дармштату и 18. јула 1913. године постала је прва жена архитекта са дипломом инжењера у историји Немачке. О необичности тог догађаја сведочио је пре једног века берлински лист „Илустроване новине“, који је на целој насловној страни објавио фотографију дипломаца, где је једина девојка међу младићима била и млада Јованка Бончић.

Рођена је у Нишу 5. јула 1887. од оца Михаила и мајке Катарина. Студије архитектуре је започела на Београдском универзитету да би након седмог семестра и стечене праксе у Српским државним железницама, студије наставила у Дармштату у Високој техничкој школи, у чијим је аналима забележено да је била прва жена која је на том европском универзитету стекла диплому.

380488_122916c6_ifНа студијама у Дармштату упознала је Украјинца Андреја Катернића, дипломираног инжењера са којим је касније ступила у брак. Једно време су живели у Санкт Петерсбургу и у Кијеву, да би се 1922. године доселили за Београд у коме су остали до краја живота. Јованка Бончић Катерњић је од 1930. па до почетка рата 1941. водила сектор грађевина на Београдском универзитету и задужила Београд, многим и данас очуваним, познатим грађевинама као што су зграде Учитељског и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Ковиљачи. Након Другог светског рата је пензионисана и остала је да живи у Београду до своје смрти 1966. године.

Иначе, Јованка није била једина девојка из Србије која је у то време студирала у иностранству. Још пре ње 1879. године Драга Љочић је добила диплому медицинских наука, чиме се сврстала међу првих 10 жена у Европи које су стекле универзитетску диплому. Интересантан је податак који наводи професор др Љубинка Трговчевић-Митровић са Факултета за политичке науке да је на Циришком универзитету до Првог светског рата студирало још студенткиња из Србије.

– Само као стипендисткиње Краљевине Србије на Циришком и осталим европским универзитетима високошколске дипломе у том периоду стицало је 45 студенткиња – појаснила је професорка Трговчевић а истакнуте у Циришком кружоку биле су управо српске студенткиње Милена Бота из Крушевца, Ружица Дражић из Шапца, Милева Марић (Ајнштајн) из Новог Сада и многе друге.

Добила и улицу

Дармштат се од 1997. промовише као град науке. Познат је по центру високих технологија, а овде се налази и Европски центар за свемирска истраживања. Технички универзитет Дармштат је један од значајних техничких института у Немачкој. Од пре две године Јованкино име носи признање Универзитета Дармштат које се додељује женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке. Њено име носи и једна од улица у кампусу Универзитета Дармштат.

К. Крстић Тадић – Вести