Ајвор Робертс: Север Косова да се врати Србији, а делови Прешевске долине Косову

Некадашњи амбасадор Велике Британије у Југославији, сада председник Тринити колеџа у Оксфорду, сер Ајвор Робертс, представио је недавно у Београду књигу „Сатоу: Дипломатска пракса“, после деведесет година прво издање на српском језику. Како сам Робертс истиче, ово је својеврсна дипломатска библија која сугерише нову реалност у дипломатским односима, односно губитак националне у корист рађања мултилатералне дипломатије. У разговору за Б92 сер Робертс говори о значају дипломатије у глобалним геополитичким односима, али и понавља свој став да су границе променљиве.

У Србији данас влада мишљење да је наша дипломатија у кризи и да немамо одговарајуће стручне кадрове,  тј.  дипломате од каријере, када је на сцени смена кадрова. Књига „Сатоу: Дипломатска пракса“ појављује се у тренутку када влада, како неко духовито рече, права „несташица амбасадора“. Тако да се, изгледа, ова књига појавила у прави час. И сами кажете да је то „библија за дипломате“.

„Нисам упознат са тим да је српска дипломатија била у кризи. Српске дипломате које сам сретао, нарочито оне у Лондону, остављали су утисак веома компетентних особа. Моја књига нема намеру, ни у ком случају, да продрма дипломатске службе које можда пролазе кроз тешке тренутке, или пак имају структурне слабости. Предвиђено је да то буде практичан водич за дипломатију, који осим што нуди кратки историјат и опште савете, треба да буде главна препорука за рад, као и есенцијални приручник за дипломате у свим службама спољих послова“.

Као британски амбасадор у Београду, за време рата у Босни и Херцеговини, водили сте преговоре са босанским Србима и представницима тадашње Југославије. Истакли сте да дипломате својим вештинама директно могу да утичу на геоплолитичке токове. Какво је Ваше искуство? Колико сте Ви могли да утичете на крајњи ток преговора?

„Не бих да величам своју улогу за време мог боравка у Београду. Мој мандат се ослањао на успешне европске преговараче Лорда Овена и Карла Билта. На њиховој архитектури ја сам покушавао да градим. Што се тиче коначног исхода преговора, сматрам да је улога Европе била знатно потцењена. Свакако да је пресудна улога Америке у периоду до, и за време Дејтона, мада су камен темељац положили европски преговарачи, онда када улога Америке није увек била конструктивна. На почетку кризе, амерички државни секретар Џејмс Бејкер је рекао да ‘Америка није имала пса у овој борби’ (није имала разлог за бригу). У годинама које следе, упркос чињеници да није имала копнене трупе на терену, Америка је тврдила да треба да диктира политику. Замислите само какви би реакција могла да буде у Вашингтону да су улоге биле замењене, и да су Европљани, без копнених трупа на терену, захтевали да они одређују политику. Рат је трајао много дуже него што је то било потребно. Да је Венс – Овенов план био подржан и прихваћен, рат би се завршио три године раније, и многи ћивоти би били спасени, укључујући и све оне који су страдали у Сребреници. Дакле, поука коју треба извући је да је улога дипломатије пресудна и да је све време активно треба подржавати. Алтернатива, да се и даље кривично процесуирају ратови, је готово увек најгора опција“.

Супротно званичној политици европских престоница, познат је Ваш став да се границе могу мењати, односно да само корекција граница на Балкану може допринети трајном миру. У том контексту, које је за Србију најбезболније разрешење косовског проблема?

„Питање граница је мука двадесетог века. Помислите само какве су проблеме проузроковале арбитражно установљене границе 1916. године у Леванту, а ти проблеми и данас су актуелни. У то време двојица дипломата, Британац и Француз, Сикс и Пикот, нацртали су мапе које би представљале интересне сфере Британије и Француске по завршетку Првог светског рата. А тек кави су проблеми настали након Балканских ратова, цртањем мапа на Лондонској мировној конференцији, а у предвечерје Првог светског рата, када је формирана нова држава Албанија у којој је већина Албанаца аутоматски остала да живи изван граница те државе. Онима који тврде да циљ поновног цртања граница не би требало да буду моноетничке државе, ја бих поручио да је сва суштина у томе да се унутар граница осети сигурност. Тамо где постојеће границе доприносе осећању несигурности, нестабилности и насиљу, немају никакву корисну функцију. Коначно, чекам дан када ће границе у великој мери постати неважне, као што су у области Шенгена, када више не знате да ли сте у Француској или Немачкој. Међутим, потребно је доста времена да би се створио осећај сигурности и да би се ублажиле напетости између Француске и Немачке, које су биле неизбежне након три велика рата у једном веку. Тако се и драма ратова на Балкану не може разрешити преко ноћи. Границе које ћемо да креирамо, првенствено би требало да допринесу сигурности и стабилности, и да попут залепљеног старог фластера, временом саме отпадну, остављајући границе које ће бити знакови разлике а не поделе. То ће трајати све до момента када ће границе постати потпуно неважне. Сматрам да област северно од реке Ибра на Косову треба да се врати Србији, а неки делови Прешевске долине Косову. Не видим разлог, у догледно време, зашто се Косово и Албанија не уједине, ако је то оно што они желе“.

Док је ЕУ све непожељнија међу својим чланицама, и даље је привлачна, због свог животног стандарда, демократских вредности и економских прилика, за земље Балкана. Како Ви видите будућност Европске уније и сматрате ли да је унија решење за Србију?

„Будућност Европске уније је веома опширна тема која захтева посебан чланак. Сада, више него икада, људи преиспитују свој будући правац, нарочито у мојој земљи. Сматрам да би било добро за Србију да приступи Унији, јер ће то помоћи да се зацеле ожиљци конфликат из прошлости, омогућити стабилно окружење и побољшање животних услова, поставити више стандарде друштвеног живота и утицати на економски просперитет“.

Шта сматрате највећим потенцијалом и највећим улогом са којим би Србија могла да иде у Европску унију?

„Србија има веома образовану радну снагу, способну за напоран рад и за суочавање са свим недаћама.Тако да Србија нуди изгледе за увећање тржишта, али и изврсне прилике за директне стране инвестиције“.

Шта бисте саветовали будућим српским дипломатама? Колико неке ствари из дипломатске праксе могу да се држе као образац?

„Мој савет српским дипломатама је исти као и свим другим дипломатама. Читајте моју књигу, нарочито последње поглавље ‘савет дипломатама'“.

Сибина Кратовац / Б92