У посети најбројнијој србској породици на Косову и Метохији

категорија Вести из Србије / дана 30/12/2013 у 14:18 часова /

Димитрије Марковић: У периоду од 28. до 30.11.2013 у Србији су, као гости Иницијативе РЕЦИ НЕ ЕУ боравили представници европског фронта солидарности за Косово из Чешке. Циљ посете је заједничка хуманитарна акција у оквиру које је уручена помоћ двема породицама на Косову и Метохији.

Извор: ФБ страница Реци не ЕУ,

На Косово и Метохију смо кренули рано ујутру. О детаљима пута, заустављању од стране КПС већ на самом уласку у јужни део Косовске Митровице нећу писати. Застали смо само на тренутак да у јужном делу Косовске Митровице сликамо срушене споменике на православном, српском гробљу, а онда преко Приштине и Урошевца наставили пут према селу Сушиће у општини Штрпце, на крајњем југу Косова и Метохије.

Последњих неколико километара до села Сушиће, које се налази на обронцима Језерске планине, и породице Станојковић морали смо да пређемо пешке, пошто због временски услова, снега и леда на путу, нисмо успели да до тамо дођемо аутомобилом.

Породица Станојковић је најбројнија србска породица на Косову и Метохији. Чине је отац Радован и мајка Љиљана и њихово дванаесторо деце.

Најмађи је Јован, рођен 4 августа 2013, па онда следе Катарина (2012), Анђелија (2009), Југ Богдан (2006), Дарко (2005), Наталија (2003), Андријана (2002), Андреј (2000), Ненад (1999) рођен у току бомбардовања НАТО, када су терористи из ОВК долазили до брежуљка изнад саме куће Станојковића, па онда Јовица (1995), Зорица (1994) и Аница (1992).

Две најстарије ћерке Аница и Зорица су се удале у недалеко село Севце, на Шар-планини, и имају већ и своју децу, Аница две ћерке а Зорица сина.

Станојковићи са преосталих десеторо деце живе у малој кући коју чине свега две просторије, и као и готово све преостале куће у селу, славе Светог Пантелију, 9 августа. Међутим, они који можда очекују сиромашну, прљаву и неуредну кућу и људе са којима може да се размени тек по нека једноставнија реченица, погрешиће.

Кућа јесте мала и сиромашна, али чиста и уредна, и топла, као и било која друга кућа у селу. Радован и Љиљана су паметни и разумни људи, и истовремено пријатељски настројени и комуникативни, тако да разговор ниједног тренутка није стајао.

Иако су Станојковићи сиромашни (у оном смислу у коме се та реч уобичајено употребљава, дакле материјалном, наравно) и живе у тешким условима, дочекани смо домаћински, кафом и планинским чајем, који се кува од биљке која расте само у овим крајевима, а понуђени смо и домаћом шљивовицом. Оно што су имали, поделили су са нама.

Иако смо првобитно планирали да им из практичних разлога уручимо само финансијску помоћ, како би је они најбоље искористили за оно што им је потребно, ипак смо накнадно додали и нешто слаткиша и играчака за децу, да и њих обрадујемо.

А деца су посебна прича. Иако са понеком вири прстић из рупице на чарапицама, деца су чиста и већ на први поглед је јасно да се родитељи брину о деци и да су деца вољена. Иако и сами учествују у разговору, сви, од оних најмањих до највећих, и дају му живост, не зазирући нимало од нас, деца су истовремено изузетно пристојна.

Ни једне једине непристојне речи које су иначе уобичајене у свакодневном говору па због тога често и не примећују, од њих нисмо чули. Васпитани су у традиционалном српском духу и сви су ВРЛО ДОБРИ и ОДЛИЧНИ ЂАЦИ. У школу која је удаљена неколико километара свакодневно, и зими и лети, иду пешке.

Пошто је разговор жив, разговара свако са сваким, и ја не стижем да све преводим, старија деца се сналазе покушавају да се са гостима из чешке споразумеју на руском и енглеском. Најстарији син Јовица је у Београду где је отишао да му се изда СРПСКА ЛИЧНА КАРТА.

(Неколико дана после посете породици Станојковић стигла ми је порука да су аутобус којим је путовао каменовали Албанци приликом проласка кроз Бујановац.)

Пошто знају да користе интернет деца траже од нас e- mail адресе и бројеве телефона,
да нам се јаве

Андријана помаже мајци у кухињи и око млађе деце, Јована и Катарине која је болесна

Мала, четворогодишња Анђелија све време разговора нетремице гледа у нас и смеши се.

Осмех малог Јована Станојковића, погледајте га, и он је био пријатељски расположен…

…и после овакве слике изађе Дачић и каже да “нико не треба да буде у заблуди да Србија на Косову има нешто што може да изгуби”!?!

Па, таман да је ова беба једино што на Косову и Метохији имамо морали бисмо да се боримо!!!

Цела породица нас је испратила део пута, а Ненад и Дарко све до нашег аута, неколико километара испод нас. “Није нам тешко, навикли смо, вратићемо се пречицом”, кажу нам.
Као поклон свакоме од нас су спремили по везу планинског чаја.

Неколико дана по повратку у Србију стигла ми је порука од ове деце: “Волимо вас”.
Постоји ли већа награда од тога?

***

СРбски ФБРепортер
30.12.2013.

Наша редакција је у контакту са породицом Станојковић. И овог пута молимо све који могу да помогну – помозимо Станојковићима да не оскудевају у најосновнијем… тренутно им је храна најпотребнија!

Динарски рачун: 205-9001005976099-13
КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА
СТАНОЈКОВИЋ РАДОВАН,

Девизни рачун: SWIFT-BIC KOBBRSBG IBAN: RS35205903100399679032
RADOVAN STANOJKOVIC, SUSICE, KOMERCIJALNA BANKA

Број телефона: +37745648627

Преузето са СРБски ФБРепортер