Штрбац: Шта је то ако није геноцид!?

Шта је то, ако није геноцид, кад протерате више од 400.000 људи, колико их је нестало из Хрватске 90-тих, убијете више од 7.000, колико их је на списку „Веритаса“, када уништите приватна имања у Далмацији, Лици, Банији, Кордуну, Западној и Источној Славонији и спречавате повратак, пита директор „Веритаса“ Саво Штрбац, који сматра да ће наредну годину обележити процес пред Међународним судом правде који се води по тужбама за геноцид Хрватске и Србије и да ће српски тим показати да има довољно доказа за геноцид над Србима током и након акције „Олуја“.

„Србима из Крајине и Хрватске је после оне непоштене ослобађајуће пресуде хрватским генералима у Хагу императив да са том нашом трагедијом дођемо пред још један међународни форум, јер и то је суд УН, и да изнесемо доказе о страдању Срба 90-тих, а индиректно и о злочинима над Србима у елом 20. веку, а посебно за време НДХ“, истиче Штрбац у интервјуу Срни.

Он сматра да је потпуно извјесно да до нагодбе, односно узајамног повлачења тужби, неће доћи, и истиче да би, иако је теоретски још могуће, било крајње неозбиљно да владе Хрватске и Србију у међувремену постигну договор о повлачењу тужби.

„Већ је покренут механизам Међународног суда правде, који није једноставан. Главни претрес је заказан за 3. март 2014. године и већ се зна цели распоред. Завршне речи су 1. априла, а пресуда се очекује крајем године“, подсећа Штрбац, истичући да је протераним Србима првенствено стало да се утврди истина.

Штрбац напомиње да постоје три могућности када је у питању пресуда: да суд пресуди да је било обостраног геноцида, да је био једностран или да га уопште није било.

„Наш тим је уверен да ћемо успети да покажемо да имамо довољно доказа за геноцид над Србима почињен у току и након акције ‘Олуја’, с обзиром на број убијених, прогнаних и на то шта је све учињено да им се уништи имовина и приватна и колективна и духовна, те да им се и 18 година од завршетка рата на све начине отежава повратак у Хрватску“, рекао је Штрбац, који сматра да управо наведене карактеристике злочина почињеног у Хрватској испуњавају пун капацитет дефиниције геноцида из Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида УН.

„Најмање што очекујемо од тог суда јесте да нам одговори: а, шта је то ако није геноцид кад протерате више од 400.000 људи, колико их је нестало из Хрватске 90-тих, убијете више од 7.000 људи, колико их је на списку `Веритаса` и шта је то кад уништите, опљачкате, попалите, минирате приватна имања у Далмацији, Лици, Банији, Кордуну, Западној и Источној Славонији и кад им спречавате повратак?“, истиче Штрбац.

Говорећи у прилог потребе да се одржи процес пред Међународним судом правде, Штрбац је указао на важну чињеницу, а то је да за злочине над Србима у Хрватској не постоји ниједна пресуда међународних судова. Он је подсетио да су сви злочини против Хрвата „покривени“ пресудама и међународног – Хашког трибунала и домаћих судова.

Директор „Веритаса“ очекује да ће ЕУ идуће године коначно да се укључи у спречавање антицивилизацијског референдума против ћирилице у Хрватској и да изврши притисак на хрватско правосуђе да подигне оптужнице и заврши суђења за бројне злочине над Србима.

„Још је више од 420 ексхумираних, а неидентификованих посмртних остатака српских жртава и очекујемо више идентификација, али и ексхумација, јер има још 430 регистрованих гробних места у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци Срба убијени од 1991. до 1995. године, а на списку несталих су још 1.904 особе“, закључио је Штрбац у интервјуу Срни.

Срна