Запис на зиду: Србија као зли Вавилон!

На свом блогу peacefare.net Данијел Сервер (главни експерт ЦИА за Балкан и остатак света) написао је пре три дана занимљив чланак под насловом „Запис на зиду“ (The handwriting on the wall). Поред оних ствари које су, мање више, свима у Србији познате, он се ту осврће и на упорно понављане тврдње српских водећих политичара да Србија „никада неће признати Косово“.

Сервер нас подсећа да је Европски савет (на нивоу председника влада) прошлог петка одлучио да се преговори са Србијом о чланству у ЕУ формално отворе 21. јануара 2014. године. Процес усаглашавања са стандардима Европске уније трајаће, како тврди овај агент ЦИА, најмање једну деценију, односно, барем онолико колико су трајали преговори ЕУ са Хрватском – дакле до 2024. године. Биће то, каже Сервер, изузетно тежак пут. Ипак, Србија може да очекује известан прилив средстава из европских фондова за финансирање процеса „прилагођавања“.

Ето, упркос озбиљној депопулацији и економској стагнацији, констатује Сервер, Србија и даље „игра важну улогу на Балкану“. Сервер овде правилно смешта Србију у средиште Балкана (Централни Балкан), а не онако како наши политичари и медији неосновано и насилно желе да Србију углаве у западни део Балканског полуострва (Западни Балкан).

Следеће што Сервер примећује, јесте чињеница да би процес придруживања Србије Европској унији био незанимљив да није „занимљивог“ односа Србије спрам статуса „независне државе Косово“. Српски председник и Влада Србије одбијају да прихвате независност и суверенитет Косова и поред тога што истовремено потписују споразуме који јасно потврђују то што они негирају. Дакле, и Сервер се нашао у чуду, јер му није јасно како неко негира нешто што на другој страни недвосмислено прихвата.

Како се може тврдити да Косово није независна држава, ако су између Србије и Косова ударене чврсте државне границе, уведена царина, а институције Србије на северу (некадашње?) јужне српске покрајине расформиране и интегрисане у уставноправни поредак натовско-шиптарске парадржаве Косово? Није могуће да неко истовремено буде и удата жена и девојка!

Неминовно долази време у коме ЕУ (без обзира на пет својих чланица које још нису признале Косово) неће бити спремна да и даље толерише такву „двосмисленост“. Успостављање „добросуседских односа“ са Косовом један је од кључних захтева Европске уније. Ту је и опредељење да Косово и Србија, свако на свој начин и својим темпом, независно наставе свој пут ка чланству у ЕУ, тако да један другога у томе ни на који начин не ометају. Тиме се јасно ставља на знање да су Косово и Србија суверене и независне земље, јер само суверене и независне државе могу да аплицирају за чланство у Европској унији.

Отуда, нимало није случајно да ЕУ тренутно инсистира на „законско обавезујућем споразуму о нормализацији односа“ између Косова и Србије. Другим речима, Европска унија инсистира на томе да Србија одмах индиректно призна Косово, а да право (де јуре) признање уследи касније, током преговора о чланству у Унији.

Српским политичарима, констатује Сервер, сада остаје да се определе, то јесте, да нађу погодан тренутак у коме ће српској јавности саопштити истину која је одавно ’исписана на зиду’: „Косово је суверена и независна држава!“ Они више не могу да поричу оно што свако види.  Морају да знају да их посматра 28 чланица Европске уније. А свака од тих чланица може да блокира улазак Србије у ЕУ због тога што Србија није нормализовала односе са Косовом. И јасно је да ће један број чланица ЕУ управо тако поступити, уколико Србија и званично не призна Косово као суверену и независну државу и ако не отвори своју амбасаду у Приштини.

Сервер на овом месту „добронамерно“ саветује Србе и Србију, да је за њих далеко боље да признају Косово одмах, јер ће тако много пре постати део „цивилизоване Европе“ и чланица ЕУ. Уосталом, додаје Сервер поспрдно, Србији је судбина „записана“, слично оној у Књизи о Данијелу (Стари завет). Ту он цитира оно што је Белшазар читао на „старозаветном зиду“: „Мене, мене, текел, упхарсин.“ Алузија је јасна: Србија је прошла (или пролази) као злехуди Вавилон и њихов владар Белшазар (Слободан Милошевић), убијен је, а његово краљевство подељено између Меда и Персијанаца (Срба и Албанаца).

Наравно, тешко је очекивати да српске власти на било какав начин реагују, а камоли да изразе протест на овакво поређење Србије са „библијским злом“. Данијел Сервер  је потпредседник Америчког института за мир (Унитед Статес Институте оф Пеаце – УСИП), којег је основао  амерички Конгрес 1984. године. Институт за мир финасиран је од стране америчке владе и служи за остваривање америчких „националних интереса“ широм света. Заправо, реалније би било да се Амерички институт за мир именује као Амерички институт за изазивање ратова. Према томе, све оно што каже Данијел Сервер, истовремено је и мишљење америчке владе.

За www.koreni.rs

Д. Гостељски