Знали сте, а можда и нисте… (1)

– Краљ Петар Карађорђевић није бријао браду од Албанске голготе (зима 1915/1916) до краја Првог светског рата (новембар 1918. године) у знак жалости за поробљеном отаџбином.

Четири вола краља Петра http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/08/article-08.html

– Брехтова Мајка Храброст није никаква храбра мајка, већ лик жене која се током ратова богати док јој синови гину.

– У XIX веку  настао је немачки мит да је амерички Конгрес одлучио са једним гласом више да енглески постане званичан језик САД, а не немачки. Истина је, међутим, да је амерички Конгрес на седници од 13. јануара 1795. требало да одлучује о петицији Немаца из Вирџиније да се федерални закони штампају и на немачком језику. Предлог је одбачен гласањем 42:41.[1]

– Почетком XX века већинско становништво Солуна чинили су Јевреји. [2]

– Према броју становника 1913. године, Битољ је био други по величини град Краљевине Србије. [3]

– Церска битка, вођена августа 1914. године, није била прва победа Антанте у Првом светском рату, јер Краљевина Србија није била формални члан тог војно-политичког савеза. [4]

– Станислав Бинички је 1914. године компоновао марш „На Дрину“, који се касније у литератури погрешно наводио као „Марш на Дрину“.[5]

– Прва држава која је признала Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца била је Краљевина Норвешка (26. јануара 1919. године), а затим су то учиниле САД (7. фебруара). [6]

– Хенри Моргентау Јуниор (министар финансија САД 1934-1945) предложио је 1944. године план послератног кажњавања Немачке, тако што би била девастирана њена индустрија. Другим речима, Немачка је требало да постане претежно пољопривредна земља. [7]

– До педесетих година прошлог века све земље Медитерана сматране су делом Европе. Тако је нпр. Европско првенство у кошарци 1949. године одржано у Каиру са учешћем следећих репрезентација: Француска, Холандија, Грчка, Турска, Либан, Сирија и Египат. Ако је уопште битно, победник првенства био је домаћин. [8]

– У време социјалистичке Југославије на прославама дана предузећа често су гостовали оперски певачи како би радницима певали арије, а све у циљу образовања радничке класе.

– Године 1993. хрватски Сабор, којим је тада председавао Стјепан Месић (1992-1994), донео је измене и допуне „Закона о мировинском и инвалидском осигурању“ којима су припадници оружаних снага НДХ (усташе, домобрани, „Поглавникова тјелесна здруга“ итд.) третирани као „домовинска војска“. Свака година проведена у оружаним формацијама НДХ рачунала се као две године радног стажа, а идентичан критеријум примењен је и за оне који су се после 16. маја 1945. године нашли у заробљеништву. Тренутно (2013) има 13.011 корисника ове „мировине“, међу којима су и чланови њихове породице који су наследили пензију. [9]

– Председник Руске Федерације Борис Јељцин (1991-1999) одликовао је 1996. године председника Хрватске Фрању Туђмана (1990-1999) Медаљом Георгиј Констатинович Жуков за „заслуге и допринос антифашистичкој борби“. [10]

Аутор је победник 71. циклуса квиза “Слагалица” (РТС)

Дејан Бараћ / Стање Ствари