Ваше право да знате све што Брисел пожели

Анализа РТС о Београду као чистом добитнику тобожње трампе ЕУ и Русије (Украјина за Србију) сведочи да су медијски спинови једине честице европских интеграција Србије

Иако од Нобелове награде за мир, као могућег мешанца лепоте и добрих намера Кетрин Ештон, политичке доследности Ивице Дачића и недужности Хашима Тачија, нема перверзније новогодишње теме, овај текст неће бити општа теорија балканске релативности. Одабрана тема је мање бучна, али подједнако разорна, само на нижим енергетским пољима званичне српске политике.

Радио-телевизија Србије, која никада од државног медија суштински није стасала у јавни сервис, у недељу је на мрежној страници објавила анализу дописнице из Беча. Више је то, на први поглед, шарени паноптикум снова наивне сликарке из Ковачице, него исцрпан аналитички поглед на Стари континент из Беча.

Укратко, ЕУ и Русија су се нагодиле, каже дописница. Путин је, као ваљани џентлмен, искочио на грудобран европских интеграција и спасио Европу. Одрешио је кесу, трампећи мало Србију за Украјину. Албанија је притом кажњена на самиту европских лидера,ускраћивањем статуса кандидата и ето среће за проевропску Србију: Београд ће бити мост на европском путу „Косова“, вероватно и Босне и Херцеговине, а не тамо нека криминалом и корупцијом опхрвана Тирана.

Од извора који би поткрепили овај, још од Јалте невиђен геополитички рез, наведена је бечка дипломатска заједница, кроз коју, пазите ово, „курсирају и наговештаји да унутрашња логика ад хок ситуације није тек тако створена, већ (је?) једним делом усмеравана“. Ово ни добрано шпанован евросапиенс из круга „двојке“, склон игри асоцијација, не може да свари ни уз три одобрена гранта и два прихваћена ИПА пројекта!

Ипак, овај школски изведен спин јавног сервиса више је него добар. У лиду текста, констатација да је Владимир Путин спасио ЕУ. Ето, у крајинска криза је преброђена, а необично је то да се руски председник појавио у улози спасиоца европске будућности. Од ЕУ преузео је проблем коме она није дорасла, а да се не дотетура на руб економске пропасти.

Следи још мало димне завесе: јесу ли политички стратези у Бриселу свесни ироније те ситуације? Виде ли тек сада паралелу са спектакуларно неуспешном интеграцијом Румуније и Бугарске у политички, економски и правни систем европских спојених судова? Да ли повремено помисле како би било згодно да им Москва откупи и Грчку?

А онда, након мало развлачења чињеница на средини терена, контра из очигледног логичког офсајда: Албанија је испала из игре у Бриселу, Србија је коначно постала добитник европских интеграција. Враћа се на стазу утабану још на Берлинском конгресу 1878. године. Нервозни коментари у косовској штампи, каже се даље, доказују да је Приштина рефлексно схватила све политичке последице формуле „Албанија напољу“.

Преко Београда у Европу – то свакако има своју цену, пише у анализи РТС. Из београдског угла, тај се модус зове „са Приштином у Европу“ и такође има своју цену. Добра ствар по Србију је да је она ту цену већ платила. За свега четири године, ето је у ЕУ!

Шта више, наставља своју луцидну анализу дописница, формула „Албанија напољу“ показује елементе преседана и у случају Босне и Херцеговине. При томе је дејтонска Босна у ситуацији да бира пут према ЕУ или преко Загреба, који је већ у ЕУ или преко Београда.

Искрено, више несувислости на једном месту одавно нисам прочитао. Па ипак, знам да већини, која инстиктивно очекује неки коперникански обрт, сва ова шарена лажа лепо изгледа. Нити је Србија једнако значајна као Украјина, нити је Кијев дао своју последњу реч, нити је Србија још платила своју европску цену.

Напротив, све говори да ће Србија плаћати све више, онолико колико ЕУ буде фрустриранија због унутрашњих проблема и немоћи да их реши. Услова ће, закономерно томе, бити још. Ако је Украјина била превелик залогај за Брисел, Србија му је камен у дотрајалој ципели.

Отуда ове анализе за под јелку. Само још да поверујете да ће Деда Мраз заиста да дође, када већ не можете да се телепортујете у медијски простор јавног сервиса европске Србије у коме вас једино са нестрпљењем очекује, како дописница рече, дисфункционална породица звана ЕУ, али блиско повезана културом, историјом и релативним благостањем, барем у односу на добар део света. Е, у 2014. години желим вам да постанете ближи део тог доброг света.

Бранко Жујовић / Глас Русије