Космет пре ЕУ

У једном изборном рову „Европска унија по сваку цену“, а у другом „Косово пре Европске уније“/ „Косово је Србија“ (овим, превентивно, патентирам и сопствено кумство!) – то је оно што нас, јавља ми се, чека на увелико надирућим ванпарламентарним изборима.

У средини ће остати остаци остатака Демократске странке, у неприкладном костиму приличном негдашњем „свачијем, значи – ничијем“ Коштуници.

Прва листа би била, некоћ фанатична „патриЈотска“, Господарева, данас ултраевропска.

Друга, пак, патриотска, без „ј“ између „и“ и „о“, у којој су њени лидери намерно у сенци поруке из имена листе.

Само нека „неочекивана сила које се изненада појављује и решава ствар“ може да спречи Вучића да – пошто претходно за мезе прогута Дачића, Палму, пензионере, Динкића и Чеду Јовановића – постане самодржац реинкарниране „Друге Србије“.

Мене овде, међутим, више занима ко ће да покрије аутентичну националну, дакле, у западном смислу речи, праву грађанску Србију, ону којој су, од ЕУ на дугом штапу, важнији опстанак, макар дела, Косова у Србији, економска и војна независност ове земље, широм отворена „сва четвора српска врата“ у свет.

Ако Коштуница, ипак, на наредне изборе, изађе сам, то ће значити да је и коначно „продао веру за вечеру“, да је изневерио националну политичку идеју и издао најмање четвртину бирачког тела у Србији које би гласало за „Косово пре ЕУ“! Јер, ако за репер узмемо Вождовац који као тренд у бирачком телу истичу и напредњаци, види се да су тамо странке којима је Косово у Србији прече од ЕУ освојиле око 15 одсто гласова! Дода ли се томе и да најмање петина бирача СНС-а гласа за ову странку јер су убеђени да је Николићу и Вучићу Космет пречи од Брисела; да најмање половина Дачићевих бирача, по инерцији, гласа за покојног Милошевића, ето цифре од најмање 25 одсто потенцијалних гласача. И све то, чак и без неке бучне кампање.

А да ли међу 64 одсто грађана с бирачким правом који, на пример, уопште нису гласали на Вождовцу постоји већи резервоар оних који би гласали за чисту натполитичку коалицију „Косово пре Европске уније“ / „Косово је Србија“ пре него за два политичка „Брута“ у садашњој власти? Апсолутно, јер је лако доказиво да је апстиненција увек већа међу онима који су незадовољни резултатима актуелне власти.

Ко би све могао на листу „србољуба“ која би, с великим шансама на успех, стала на црту „еврољубима“? ДСС, Двери, СРС, СНП 1389, плус, рецимо, група грађана под именом „Привремена скупштина Косова и Метохије“, плус неке личности из ДС из времена кад је то била партија националдемократског центра, плус опинион лидери (сетимо се Депоса из 1992-1993), првенствено они са скупова подршке опстанку Космета у Србији или они предводници јавног мишљења који су имали куражи да јавно дигну глас против факта да Шешељ 11 година чами у Хагу без пресуде, плус део црквених великодостојника, плус плус…

За овакву коалицију потребно је само мало: да Коштуница напокон изађе из свог чадора, па да, чак и по цену да му пропагандни штаб из Главног чардака спинује неку „аферу“ из времена његовог премијеровања, престане да узурпира право да он једини, а дозлабога млитаво и неефикасно, „брани“ Космет. Да, ако је заиста искрен у своме родољубљу, истога трена, прогласи перманентне „Дане отворених врата“ ради формирања листе „Косово пре Европске уније“.

Цвијетин Миливојевић / Данас / НСПМ