Зашто Русија спашава Украјину?

„Газпром“ је Украјини омогућио велики попуст на плин – цијена је смањена готово за трећину. Осим тога, Русија ће у украјинску привреду уложити 15 милијарди долара. Стручњаци покушавају схватити што ће Русија добити заузврат.

Спас за Украјину

Трошкови еуроинтеграције „већи од добити“
Одлука Кијева да причека с потписивањем споразума о придруживању ЕУ изазвала је буру негодовања у еуропским структурама, али реално гледајући постоји цијели низ економских и политичких чимбеника који су приморали предсједника Виктора Јануковича да не жури с еуроинтеграцијама.

Изјава предсједника Русије Владимира Путина о томе да ће Русија за 15 милијарди долара откупити украјинске еуро-обвезнице већ се позитивно одразила на вриједности кредитних дефаулт сwапова (посебне врсте осигурања од могућег неизвршења по јавном дугу). Вјеројатност неизвршења обвеза на темељу државних обвезница се смањила. Према посљедњим процјенама износи 53,3%.

Овим одлукама Путин је „фактички спасио украјинску економију, барем на неко вријеме“, увјерен је руски економист, генерални директор Фонда за националну енергетску сигурност Константин Симонов.

„Украјина се налазила на рубу пропасти, а сада ју је избјегла. Ми сигурно одлажемо ризик од неизвршења обвеза по јавном дугу за неколико мјесеци, зато што и 15 милијарди долара и попуст на плин представљају огромну помоћ. Попуст на плин од 135 долара на тисућу кубичних метара плина, при садашњој разини потрошње од готово 33 милијарде кубних метара годишње (за 2012.), за Украјину значи уштеду од 3 милијарде долара годишње“, закључује Константин Симонов.

По мишљењу заступника украјинског парламента Александра Стојана, помоћу новца који је издвојила Русија могу се обновити главне господарске гране у Украјини.
Руски добитак

Многе руске стручњаке с којима је разговарао „Руски вјесник““ у првом тренутку је изненадила одлука власти да уложи у еуропске обвезнице. Но, касније је објављено да ће средства бити уложена у вриједносне папире на ирској бурзи. А то значи да улагање постаје знатно сигурније. Према процјенама стручњака Центра за економске прогнозе „Газпромбанке“ Максима Петроневича, за Русију се може показати да је то доста повољно улагање. Приход по обвезницама може износити и 5 до 8 % годишње.

Међутим, остаје отворено питање попуста на плин. Конкретне количине плина које ће бити набављене по новој тарифи нису прецизиране.

Према уговору из 2009. Кијев би требао куповати 40 милијарди кубичних метара плина годишње. Но Украјина сада купује највише 30 милијарди кубичних метара плина.

„Ако Украјина буде требала набављати више руског плина, неће имати никакве користи од попуста, то јест плаћат ће исти износ, а можда и више него што сад плаћа“, сматра водећи стручњак Украјинског центра за политичка и економска истраживања „Александар Разумков“ Владимир Омељченко. „Осим тога, ниска цијена руског плина негативно утјече на украјинске пројекте везане за повратни трансфер плина из Еуропе и за експлоатацију плина из уљног шкриљца, зато што ће у том случају ови пројекти постати нерентабилни“, додаје овај економист.

Руски економист Константин Симонов увјерен је да се Путин, као прагматичан политичар, који раније није давао попусте, сигурно договорио о томе да се испоштују руски интереси. „Постоји пратећи добитак, који Русија засада свјесно оставља по страни, како би украјинском предсједнику Виктору Јануковичу пружила могућност спасити ситуацију и показати да је сурадња с Русијом ипак много повољнија него сурадња с ЕУ. Русија је, најзад, Украјини омогућила и попуст на плин и још 15 милијарди долара. Али касније ће се, по мом мишљењу, појавити двије основне предности овог улагања“, рекао је Симонов.

Украјинцима и Лењин крив
Свирепост и мржња демонстрирани приликом рушења и уништавања споменика Владимиру Иљичу Лењину у Кијеву симболично показују све апсурде позиције украјинских националиста, који у Русији виде „кривца за совјетску прошлост Украјине“. Каква је заиста била та прошлост, како је формирана данашња Украјина и зашто су против Русије најгласнији становници западне Украјине, која у најтежа времена уопће није била у саставу СССР-а?

Као прво, Симонов претпоставља да се руска страна договорила да „Газпром“ добије могућност судјеловања у изравној продаји плина крајњим потрошачима у Украјини. У том случају маржа од продаје бит ће виша и„Газпром“ ће моћи надокнадити профит изгубљен због попуста на плин, објашњава Симонов. Данас се продајом плина крајњим потрошачима бави украјински „Нафтогаз“ и приватне твртке Дмитрија Фирташа и Сергеја Курченка. Руски економист не искључује могућност да„Газпром“ оснује заједничко подузеће с једном од приватних твртки које се баве продајом руског плина крајњим украјинским потрошачима.

Други добитак Русије је у томе што она може добити украјински Сустав за транспорт плина (ГТС), претпоставља Константин Симонов. „Не искључујем ни могућност да је Јанукович преузео неке обвезе у вези с продајом ГТС-а Русији“, каже Симонов.

„Сматрам да су ове двије могућности важније од Царинске уније. Ако добијемо цјевовод, Украјина ће се из тог аранжмана тешко повући. Чак и уговор од 19. сијечња 2009., који је био дочекан с негодовањем, Украјина је ипак поштовала и није га раскинула. Зато ако за вријеме Јануковича буде потписан споразум о продаји украјинског ГТС-а Русији, чак и предсједник који дође послије њега тешко ће се ослободити те обвезе. Док из Царинске уније, као што је Украјина већ показала, није тако тешко изаћи. Тек што уђете, већ сутрадан је можете напустити“, сматра Константин Симонов.

ФСК / http://ruskivjesnik.com/politics/2013/12/20/zasto_rusija_spasava_ukrajinu_24363.html