„Срби траже више места у ткзв. косовској скупштини“

Срби и представници других мањинских заједница траже да и у наредна два сазива ткзв. косовске скупштине, осим загарантованих, имају и додатна места, јавља РТС.

На Косову и Метохији, до краја јануара треба да буду окончане изборне реформе за парламентарне изборе.

Неизвесно је да ли ће те реформе омогућити Србима и осталим мањинским заједницама да, као и до сада, имају 20 загарантованих, али и додатна места у косовској скупштини – која би добили на изборима.

Када би ткзв. парламентарни избори на Косову били одржани сутра, Срби и друге мањинске заједнице би по постојећим правилима могли да освоје највише 20 места, од 120 колико их има у скупштини.

Политички би били на маргини одлучивања. Стога је група од 25 посланика мањинских заједница покренула иницијативу да се Србима, Бошњацима, Ромима и другима омогући да имају додатна места и у наредна два сазива скупштине Косова.

„Циљ је да оно што је било да сада да се настави у таквом духу и чак када би услови били нормални ова иницијатива треба да остане заувек“, каже за РТС Ненад Рашић, шеф групе подносилаца иницијативе.

Да би ова иницијатива била усвојена потребно је да за њу у нелегалној скупштини Косова гласа две трећине, односно 80 посланика. Тренутно те подршке нема. Најбројнија опозициона странка, Демократски савез Косова је против додатних места за Србе и друге заједнице.

„Ми смо за то да се испоштује Устав, којим је наглашено да ће припадници српске заједнице завршити са два мандата и да је то по закону сасвим довољно“, каже Исмет Бећири из Демократског савеза Косова.

Иницијативу Срба и других мањинских заједница подржавају све странке владајуће већине на Косову и утицајни кругови међународне заједнице.

„Ми очекујемо да ће Косово испунити све своје обавезе у погледу права мањинских заједница. Када кажем политички лидери, мислим на све политичке лидере. Подршка мањинских заједница биће важна када се буде усвајао нови закон о изборима“, каже шеф америчке канцеларије у Приштини Трејси Џејкобсон.

О условима учешћа Срба на парламентарним изборима, предвиђеним за септембар идуће године, разговарало се и на последњим рундама дијалога у Бриселу. Београд је поставио одређене захтеве.

„Свакако да остане број резервисаних места, али да се разјасне неке нејасноће пошто смо чули да ће се ићи у правцу да се интерно расељенима онемогући право да гласају, што је за нас неприхватљово јер то би значило да се резултати етничког чишћења легализују“, каже министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин.

Расељених са Косова има око 230.000. Међу њима право гласа има најмање половина. Добијањем права да гласају, уз Србе на Косову, значило би да у нелегалној косовској скупштини Срби могу да постану трећа, а можда и друга политичка снага.

РТС / СРБИ НА ОКУП