ДРУГАРИЦЕ И ГОСПОЂИЦЕ: Сличности и разлике између лепших половина у Титовим и Дражиним редовима

У последње време поново се шири пропаганда о партизанкама, иако широј јавности ни данас није познато да је током Другог светског рата у ствари било много више равногорки. Само у женском затвору у Забели комунисти су после рата држали преко 3.000 равногорки, док у њиховим редовима у целој земљи није било толико партизанки до краја 1943. године.

Постојале су четири велике разлике између партизанки и равногорки:

* Прво, партизанке су биле другарице, а равногорке госпођице и госпође.

* Друго, партизанке су масовно биле љубавнице комунистичких руководилаца. Пример за ово дао је Јосип Броз Тито, а следили су га редом војни и партијски руководиоци. Према мемоарима Милована Ђиласа, сви партизански руководиоци су још у Ужичкој републици имали “секретарице с којима је однос био потпуно интиман”. Изузетак су тада били само Едвард Кардељ и Александар Ранковић.

– Насупрот овоме, Дража се држао српске традиције. “Видео сам да мајор Антоновић нема среће у борбама, а то је зато што народ сматра да у рату не треба јурити женске”, писао је, примера ради, четнички командант 16. новембра 1943. године капетану Николи Калабићу, команданту гарде, у вези са случајем мајора Антоновића, команданта Космајског корпуса. Антоновић је управо смењен због низа неуспеха, а Калабић је послат на његов терен да заведе ред. Калабић је покушао да одбрани Антоновића примедбом да “нема среће”, али Дража то није уважио.

– Колико је ово било строго види се по томе што Антоновић у ствари није “јурио женске”, већ је у штабу држао своју вереницу Вукицу.

* Треће, партизанке су се масовно налазиле и у борбеним јединицама, док се код четника и у овом погледу поштовала српска традиција, према којој је рат мушка ствар. Код четника је постојала само једна женска борбена јединица у Лици, а у осталим крајевима жене су изузетно ретко биле у првим борбеним редовима.

* Четврто, партизанке се помињу као актери ратних злочина, од низа појединачних случајева до Кочевја 1945. године.
Прва женска четничка организација звала се “Црне шамије”, а основале су је крајем 1941. у Крагујевцу и околним селима жене, сестре, кћерке и мајке стрељаних у Шумарицама. Главне организаторке биле су Рада Божић из Бадњевца, кћерка стрељаног проте Андре Божића, и сестре Вера и Рада Сарамандић. Веза са четничким покретом био је поручник Новица Лукић из оближњег села Шљивовац. Чланице “Црних шамија” прикупљале су и тајно односиле четницима лекове и санитетски материјал, обављале курирску службу, преносиле оружје, итд.

Прессрс.ба – Бања Лука

Извор – http://www.intermagazin.rs