Србија (не)ће у НАТО: Сиромашне државе као топовско месо

НЕМА политичке теме која изазива толико полемика међу партијама и истовремено толико јединства међу грађанима, као што је учлањење Србије у НАТО. Између 60 и 70 одсто житеља константно се изјашњава против уласка у Алијансу, али је број организација и партија које су „за“ у благом порасту.

Прошле недеље одржана је Прва београдска недеља НАТО под покровитељством НАТО одељења за јавну дипломатију и уз подршку Амбасаде Словачке. Организатори су били Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) и Ресурс центар Стари град.

У исто време, у Црној Гори се распламсала расправа о овој теми, а повод је била иницијатива да се о чланству одлучује у парламенту, уместо на референдуму. И тамо расположење јавности не иде наруку промотерима Северноатлантског савеза, јер је скоро две трећине грађана против приступања.

Поновном стављању у фокус теме „НАТО – за и против“ допринела је и недавна изјава руског амбасадора Александра Чепурина да Русија прихвата стратешку оријентацију Београда према евроинтеграцијама, али да за Москву постоје „црвене линије“. А то је приступање наше земље НАТО пакту.

Главни аргументи оних који се залажу да се укључимо у НАТО јесу да ћемо брже стићи у ЕУ, да су све земље у окружењу чланице, да ће се повећати стране инвестиције и смањити трошкови за безбедност. Кључни аргумент противника јесте да би Србија „пљунула саму себе“ када би се прикључила пакту који ју је бомбардовао и који и даље ради на цепању земље. Чланство би нас прескупо коштало, а гро нације је за војну неутралност.

За најтранспарентније промотере учлањења важе ЦЕАС и Атлантски савет, али и ИСАК фонд се на свом сајту залаже за ервоатлантске интеграције, као и донекле Хелсиншки одбор за људска права, мада тога нема у њиховом статуту. Од политичких странака, за Северноатлантску алијансу изјаснили су се СПО, ЛДП и мађарске странке. Најдецидније „не“ рекао је ДСС, чија омладина једина није учествовала на Првој београдској недељи НАТО, у оквиру које је одржан семинар „30 младих експерата о НАТО темама“.

– Од средине деведесетих јавно заговарам чланство Србије у НАТО, а први текст о томе објавила сам још 1998. – каже Јелена Милић из ЦЕАС-а. – Мишљење нисам променила ни током НАТО бомбардовања. За мене НАТО представља политичку, безбедносну и војну заједницу стабилних, економски развијених, хуманих земаља у којима владају принципи слободног тржишта, владавине права, заштите људских права.

В. Црњански Спасојевић/Новости