Комунисти у Панчеву стрељали 72 пилота Краљевине Југославије!

Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног од убијених пилота, нада се да ће формирање Владине Комисије за проналажење масовних гробница допринети да се коначно сазна истина о судбини његовог оца

Крајем октобра 1944. године у селу Јабука код Панчева партизани су стрељали 72 пилота ваздухопловства Краљевине Југославије. Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног од убијених пилота, нада се да ће формирање Владине Комисије за проналажење масовних гробница, у којима се налазе жртве комуниста из времена Другог светског рата, допринети да се коначно сазна истина о судбини његовог оца.

Након капитулације Краљевине Југославије, Иса Мандарић, старији водник И класе пилота ловца краљевског ваздухопловства, успео је после многих перипетија да се настани у Земуну, само дан пре него што овај град постао део Независне државе Хрватске.

Само три дана касније, 23. октобра 1944. године, партизанска команда је позвала све старе пилоте краљевског ваздухопловства да се јаве у команду у Панчеву и помогну у ослобађању земље од окупатора.

– Као човек који је читав живот посветио авијацији, отац је био пресрећан. После четири године поново му се пружала прилика да лети. Био је 25. октобар када смо га мајка, брат и ја испратили за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су отац и још 71 пилот у ноћи између 29. и 30. новембра са рукама везаним жицом одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле, 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини – сећа се Душан Мандарић, који је тада имао осам, а његов брат десет година.

Душанова мајка Десанка три пута је одлазила у Панчево, али за партизанску команду пилоти као да никада нису постојали, а онда је у кућу Мандарића дошао један човек и рекао: “Немојте више трагати за мужем. Те ноћи кад је одведен на стрељање, био сам с њим у соби. Био је уплашен и уплакан јер код куће има жену и двоје мале деце. Ја сам се преко везе спасао“.

Више од шест деценија касније, јула 2007. године, Душан Мандарић је посетио Историјски музеј у Панчеву и поднео захтев да му се омогући увид у сву документацију из октобра 1944. године. Речено му је да Музеј о случају стрељаних пилота краљевске авијације не поседује никакву документацију.

Након формирања Комисије, која треба да прегледа архиве и утврди спискове убијених без суђења од 1944. до 1946. године, државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен изјавио је да одређени спискови и подаци за око 80 одсто локација на којима су вршена стрељања у овом периоду већ постоје.

Једна од гробница, засигурно, налази се на Стратишту, на истом месту где је од 1941. до 1944. године , у време док је село Јабука носило име Апфелдорф, по наредби шефа полиције Панчева убијено више од десет хиљада Срба, Рома и Јевреја. Жртвама фашизма одавно је подигнуто спомен-обележје, док стрељани пилоти још чекају јавно признање да више нису међу живима.

За утврђивање пуне истине о судбини 72 пилота залаже се и председник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић.

У књизи “Између српа и чекића“, Срђан Цветковић, сарадник Института за савремену историју, наводи да бројни подаци показују да је од 1944. до 1946. године без суђења ликвидирано између 60.000 и 80.000 људи.

Цветковић наводи и књигу бившег официра краљевске војске Милоша К. Аћина “Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945″ (објављена у Вашингтону 1975. године) у којој пише да су крајем 1944. године официри краљевског ваздухопловства позвани да се јаве на дужност у Команду ваздухопловства у Земуну, одакле су пребачени на помоћни аеродром Лисичји јарак где су саслушавани и стрељани у близини Јабуке код Панчева.

(Д. З. / Извор: Видовдан.орг; Фото: авијација.цом)