Биланс „избора“ на КиМ: Неколико претучених, много уцењених, неки приведни, сви понижени

Најупечатљивији утисак у изборима на северу КиМ, а које је расписала председница такозваног Косова, Атифете Јахјага, биле су претње, уцене и физичко насиље. Слоган оних који су заговарали излазак на ове изборе, могао би бити „гласај да не изгубиш посао“, а ако то не упали „гласај или ћеш добити батине“, а ако и то не упали, онда заиста добијеш батине.

То је и био случај са двојицом радника ЈКП „Стандард“ који су одбили да гласају и који су брутално претучени од стране обезбеђења кандидата Пантића. Да подсетимо да је ово насилничко понашање Пантића током задњих месец дана, најмање треће по реду.

Прво су од стране Пантића и његовог обезбеђења нападнути дечаци који су лепили плакате за рок концерт и о томе су јавно, пред нашим камерама и другим новинарима сведочили. Реакције није било ни са једне стране, ни од стране МУП-а Србије, ни од стране КПС-а, ни од стране страних мисија.

Следећи пут г. Пантић је показао насилничко понашање према Драгану Дашићу и то тако што је упао у његову кућу, физички насрнуо на њега, вербално га малтретирао и када су се његови укућани појавили, он је напустио њихов дом. У току напада на Пантића, његово обезбеђење је блокирало сва врата његове куће. И господин Драган Дашић је о овоме случају говорио за нашу инфослужбу и обавестио и друге новинаре. Опет нема реакције ни МУП-а Србије, ни КПС-а, ни страних мисија.

Дакле, оно што господин Вулин приписује заговорницима бојкота, заправо је одлика његових кандидата за сепаратистичке изборе и о томе нема извештаја у званичним медијима. Нико није нигде објавио напад г. Пантића на дечаке у Косовској Митровици, нико нигде није објавио напад г. Пантића на г. Драгана Дашића и нико нигде није објавио напад Пантићевог обезбеђења на раднике ЈКП „Стандард“ који нису хтели да гласају. Част медијима у интернет простору. И још нешто, г. Вулин у свом обраћању новинарима каже да су групни одласци запослених на гласње, само начин самоорганизовања, додуше досад невиђених ни на једним изборима у Р. Србији и ако смем да тврдим чак и против свих правила гласања. Јер ако идемо заједни сви из неке фирме на гласање, под вођством директора, не значи ли то да ћемо послушати и препоруку (наређење) тог истог директора кога да заокружимо. Само се питам.

Новинара портала новинар.де, ухапсила је КПС полиција. Новинар Иван Максимовић је један од ретких новинара који је са територије КиМ извештавао у складу са новинарским кодексом, а то значи истинито и тачно. Иван Максимовић је нарочито био активан на дан квази избора 3. новембра и од кадрова које је направио тога дана, касније је настао документарни филм “Бојкот народа”, који је показао шта се уствари дешавало овог дана у Косовској Митровици. 17. новембра се неко уплашио од његове камере и Иван је приведен без икаквог разлога.

Да ли се оваквим насилничким понашањем може некоме променити став или мишљење? Сигурно је да не може и да је ово политика пораза и кратке памети. Насиље рађа насиље и на овоме се неће зауставити. Северно Косово је мала област и готово да се сви познају. Чак и када су медији блокирани, људи на терену знају о чему се ради. Ови избори унели су додатни раздор међу Србима на КиМ, а поготову на северу, јер мањина која следи политику опште пропасти, а у корист личне добити, носи само даље пропадање. Није мали број који говоре да на КиМ више живота нема и да своју будућност замишљају негде другде. Ко је за то кривац и ко је доприноси таквом ставу људи који живе на КиМ није тешко закључити.

Могу да наведем много примера, али то није потребно јер је дух одласка Срба са КиМ почео, после ових „спасоносних“ избора, да лебди над свима нама. Поруке кандидата и представника власти из Београда да коначно добијамо институције признате од Приштине и целог света, намеће питање: ко је овде конститутивни народ, а ко мањина, ко је овде Аутономна покрајина, а ко држава у оквиру које та АП постоји? И на крају да се изразим банално: ко је овде луд, чије интересе и у оквиру које државе ми Срби на КиМ бранимо, ко смо ми и коме припадамо? Да ли је народ носилац суверенитета и интегритета једне земље или га (зло)употребљавамо само по потреби? Да ли је ово једна држава, два система или две државе и два система?

Ако и прихватимо изборе као некакву тековину демократије за избор „најбољих“ људи који ће водити неки народ, онда овакви избори, на које се људи „одводе“, а не иду сами на гласање, јесте напад на личну слободу избора. Ако не гласаш, десиће ти се то и то, ако не гласаш, укинућемо ти то и то, ако не изађеш на изборе, можемо и да ти физички наудимо. Заиста не знам каква је ситуација у афричким земљама у времену постколинијализма, али за овакве случајеве нисам чуо.

И још ми нешто није јасно. Шта се десило са познатим српским инатом? Зашто Срби нису пројавили ову своју особину онда када је то било најпотребније? И поред свих претњи и уцена, Србина је увек красио овај „инат“ и бунт против оних који угрожавају човекову слободу, а зар то није једна од најдивнијих наших особина као народа. Или је барем то била до сада.

Милан Јездић, уредник портала „СРБИ НА ОКУП“

__________________________________________________________________

http://srbinaokup.info/?p=19959

http://srbinaokup.info/?p=19300

http://srbinaokup.info/?p=20572

http://srbinaokup.info/?p=20489