Сенка Сатурна над Косовом

Није тајна да су пропали локални избори од 3. новембра, које су расписали сепаратисти у Приштини имали „кључни значај“ за САД, ЕУ и НАТО. Крајем октобра представници ЕУ и САД су оценили да су предстојећи локални избори на Косову и Метохији од посебног значаја, јер се „први пут одржавају у свим косовским општинама, у складу с косовским законом, и позвали грађане из свих делова Косова и све заједнице да изаберу своје општинске лидере за наредне четири године.“ У саопштењу је оцењено да ће успешни избори представљати веома важан корак ка спровођењу Бриселског споразума и нормализацији система општина широм Косова.  „Процена успешности ових избора зависиће од тога да ли су у свакој косовској општини лидери изабрани легитимно, у процесу у којем нема неправилности и недостатака, као што је био случај у прошлости„, нагласили су представници мисија. Одржавање избора у складу с међународним стандардима и стандардима ОЕБС-а, као и финализацијом изборних реформи, значајни су елементи који ће помоћи напретку Косова ка ЕУ, оцењено је у саопштењу.[1]

И представници НАТО пакта су говорили о изузетном значају који ови избори имају за њих. Генерални секретар Расмусен је поручио да су локални избори на Косову кључни елемент у нормализацији односа Београда и Приштине и да ће НАТО „остати на опрезу у овом кључном моменту„.[2] Али због чега је ово кључни моменат за моћни Северноатлантски савез? Након што су средства јавног информисања објавила да је у Косовској Митровици поломљено пар гласачких кутија Расмунсен је пожурио да осуди насиље. „Снажно осуђујем нападе на бирачка места у северној Митровици. Насиље и застрашивање не могу да се толеришу“, рекао је Расмусен на конференцији за новинаре у Бриселу. Након ове театралности генерални секретар НАТО ће изговорити најважније речи. Упитан у вези са ранијим планом НАТО-а да смањи број својих војника на Косову, Расмусен је рекао да „за сада не постоји намера да се смањи присуство Кфора“. „План је “стављен по страни“ јер сматрамо да је важно да дамо свој допринос дијалогу (Београда и Приштине), а последњи инциденти указују на важност тог задатка“, закључио је генерални секретар НАТО.[3] Дакле, инциденти су добро дошли НАТО пакту да оправда свој останак и даљу окупацију Косова и Метохије. Пар сломљених гласачких кутија су за НАТО добар изговор да задржи своје присуство на кључној геополитичкој тачки Балкана.

Сада треба видети како је уопште дошло до „насиља“ на којем НАТО заснива свој останак у Јужној српској покрајини. На локалне изборе 3. новембра који су расписани по законима сепаратиста изашао је мали број Срба. Према јавно објављеним подацима у сeвeрнoj Косовској Mитрoвици ниje изaшлo 90 oдстo грaђaнa, у Зубинoм Пoтoку 88, Звeчaну 95 и Лeпoсaвићу 84 прoцeнтa уписaних грaђaнa. Сви који су се залагали за бојкот шиптарских избора имали су разлог за задовољство јер су Срби у кључним срединама одбили да гласају. То није било у интересу Вашингтона и Брисела који су желели да на овим изборима устоличе Хашима Тачија и његове трговце људским органима као демократе и нај Европљане чије законе и власт прихватаји и сами Срби, потврђујући то својим изласком на изборе. Као што смо видели и НАТО пакту је требао инцидент. Упади на бирачка места у северној Косовској Митровици су се догодили око 17 часова када је већ свима било јасно да су избори пропали. На дан избора на КиМ боравио је бивши командант Жандармерије Братислав Дикић који је данас помоћник проамеричког директора српске полиције Милорада Вељовића. Дикић је том приликом позивао на ломљење гласачких кутија. „На бирачком месту код Медицинске школе некадашњи командант Жандармерије Братислав Дикић нашим посматрачима испред школе рекао је ‘зашто сте ви пасивни, требали сте да разбијете ове гласачке кутије, ми ћемо у томе да вам помегнемо'“, објаснио је Марко Јакшић.[4] Јакшић је касније додао да је Дејан Јоксимовић из Велике Плане, бивши припадник антитерористичке јединице, разбијао кутије у Косовској Митровици, што показује ко стоји иза насиља”.[5]

Да је прави циљ локалних избора одржаних 3. новембра био укидање Србије на Косову и Метохији потврдила је Кетрин Ештон. Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност је упозорила Београд да до следећег месеца мора да распусти „паралелне институције власти“ на северу КиМ, уколико жели позитивну одлуку Европског савета о почетку преговора о прикључењу ЕУ. Распуштање безбедносних и судских структура показало као највећи изазов приликом примене споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине, после локалних избора. Од Приштине ЕУ тражи конструктиван однос према формирању српске заједнице општина и других институција које ће омогућити интеграцију северног дела Косова.[6] Управо по овом програму раде Александар Вучић и Ивица Дачић. Они интегришу север КиМ у Тачијеву независну и криминалну творевину. Ивица Дачић је зато истакао да републичка влада неће жртвовати будућност Србије због 10000 Срба. Он је позвао српски народ да изађе на поновљено гласање на три бирачка места у Косовској Митровици, и поручио да је то питање опстанка и да ће им бити – онако како одлуче. „Како будете урадили тако ће и бити. Немојте да кажете сутра да смо криви ми у Београду“, рекао је Дачић и истакао да су Срби сада у предности јер знају колико њих треба да изађе на изборе да Албанац не би био градоначелник Косовске Митровице.[7] Међутим Дачић је „заборавио“ да помене да ће сваки Србин који буде изабран на неку функцију морати да ради по шиптарским законима и да ће му надређени бити Хашим Тачи и други злочинци. Извршавајући налог ЕУ о ликвидацији Србије на КиМ шеф тајних полиција Србије Александар Вучић затражио је од међународне заједнице да му да само један школски час – 45 минута да среди ситуацију у северној Косовској Митровици.[8] Вучић овде моли Запад да му дозволи да примени силу против сопственог народа. На овај начин он се јасно сврстао на страну НАТО пакта, САД и ЕУ који предано уништавају Србију и српски народ већ више од две деценије.

Чувени шпански сликар Франциско Гоја је у „црној фази“ насликао Сатурна како прождире своју децу. То уметничко дело данас сасвим прикладно може да покаже право лице политике коју званични Београд води према својој деци на КиМ.

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе