Пред поновљене изборе у Косовској Митровици: Бриселска трилатерала

Премијер Србије Ивица Дачић, први потпредседник Владе Александар Вучић, тзв. премијер тзв. Косова Хашим Тачи уз посредство баронесе Кетрин Ештон састали су се у среду, 6. новембра у Бриселу.Тема разговора: локални избори у јужној српској покрајини Косову и Метохији и примена Бриселског споразума. Трилатерални састанак почео је нешто после 14 часова по доласку првог потпредседника српске Владе у ЕУ престоницу. После два сата учесници трилатерале сложили су се да је остварен напредак:

„ Имали смо веома добар разговор и закључили смо да ће бити остварен добар напредак у спровођењу остатка изборног процеса. Наравно, детаљима тога бавиће се надлежне власти у Приштини“[1] изјавила је баронеса Ештон изражавајући задовољство оствареним напретком. Поводом бриселског споразума и његове примене Ештонова је закључила да ће бити „убрзан напредак како би се остварило све оно што желимо“.[2]

Српски премијерпозвао је из Брисела Србе да у што већем броју изађу на поновљене изборе на три бирачка места у Косовској Митровици: „Људи узмимо оно што нам се пружа. У овом тренутку пружа нам се власт легитимна и легална. Ако се то не деси, ако дође до другачијег исхода, до пада Бриселског споразума, до тога да Албанац заузме место градоначелника, до поновних конфликата, сукоба, инцидената, да Србија поново буде условљена, или да јој поново буде одложен приступ ка европској унији-нико не може да преузме одговорност за катастрофалне последице. Србија не може помоћи“,[3] поручио је српски премијер непосредно после састанка у Бриселу. За тзв. косовског премијера избори су успели и за њега „(такозвано,прим.аут.) Косово је положило европски испит“.[4]

Дакле, Брисел је одлучио: избори се понављају на три бирачка места 17. новембра.Та три бирачка места: у Основној школи „Свети Сава“, Техничкој и медицинској школи броје више од 20 000 уписаних бирача и полазна су основа формирања Заједнице српских општина (ЗСО) предвиђене бриселским споразумом. „Сад је најважније да Срби на Косову у што већем броју изађу на поновљене локалне изборе…Ако остане одлука ЦИК да се избори понове само на три места, а Срби из северне Митровице не изађу у довољном броју, имаће Албанца за градоначелника. То би изазвало конфликте, можда чак и оружане“[5], рекао је Дачић наглашавајући да Србија у том случају не би могла да помогне. Коликогод покушавали да пронађемо тог будућег градоначелника Косовске Митровице Албанца, нисмо успели. Да ли неко може да поверује да би Агим Дева, чије се име често помиње у „застрашујућим“ порукама Србима из Косовске Митровице могао да буде градоначелник тог града? Међутим, предикција и упозорење да би у таквом (хипотетичком) случају дошло и до оружаних сукоба забрињава. Из више разлога.

Прво, у тренуцима када је било извесно да је бојкот локалних избора успео маскирани нападачи упали су на бирачка места у Косовској Митровици и поразбијали гласачке кутије. Кандидат листе „Српска“ за градоначелника Крстимир Пантић оптужио је Марка Јакшића посланика Демократске странке Србије (ДСС) за инцидент, ДСС је одбацио оптужбе наводећи у свом саопштењу да су за инциденте одговорни они који су позивали Србе да изађу на изборе. Покрет „СНП Наши“ означили су брата смењеног командата Жандармерије (Братислав Дикић) Драгана Дикића за одговорног за инцидент[6]. Први потпредседник Владе Србије тражио је 45 минута за интервенцију на северу Космета, Приштина је овај захтев одбацила као неприхватљив. Медији који су пратили цео ток кампање за локалне изборе на КиМ, као и сам дан гласања сагласни су да су ови избори на Космету „чудо невиђено“ због свих тензија које су прерастале у озбиљне оптужбе и резултирале инцидентима. До данас није утврђено ко су одговорне особе за разбијање три бирачка места у Косовској Митровици.

Друго, дан уочи избора (2. новембар) повређен је Крстимир Пантић. На конференцији за новинаре у Скупштини Србије, уз председника српског Парламента Небојшу Стефановића  и министра без портфеља Александра Вулина Пантић је рекао да су инспиратори напада странке које позивају на бојкот избора и да је сам напад имао за циљ његову ликвидацију.[7] Потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић осудио је напад на Пантића и рекао да је сам Пантић претходних дана (30. октобар) напао двојицу активиста ДСС-а[8]: „ Пантић је дошао лично и једног од омладинца ухватио за гушу. Осуђујемо свако насиље, али осуђујемо и лично насиље Пантића према омладинцу ДСС-а“, рекао је Самарџић.[9] Српска напредна странка огласила се саопштењем у коме између осталог пише: „То што је изговорио Слободан Самарџић највише говори о њему, о странци којој припада, и о онима који су извршили хулигански напад на Крстимира Пантића“.[10] Дакле, атмосфера која је одисала тензијама, међусобним оптужбама и на крају довела до инцидената обележила је и изборе на КиМ трећег новембра. Да ли то значи да ће 17. новембар за који су заказани поновни избори на три бирачка места бити дан ескалација сукоба сукобљених страна или можда треба очекивати и горе „сценарије“? Питање је за српског премијера који је Србима са севера КиМ упутио врло упозоравајуће поруке после бриселске ТРИЛАТЕРАЛЕ.

Седмог новембра у Скупштини Србије одржала се врло бурна седница Одбора за Косово и Метохију.Тема је била локални избори одржани трећег новембра. Очекивано пале су тешке оптужбе између власти и опозиције: Марко Ђурић, саветник председника Србије за „оркестрирано насиље“ оптужио је ДСС и Марка Јакшића, упозоравајући да кампања ДСС-а за бојкот избора може да изазове озбиљне последице по јединство Србије; Посланик ДСС-а Марко Јакшић одговорио је на нападе да власт у Србији помоћу велике буке и галаме настоји да прикрије да је одговорност за разбијање гласачких кутија на Жандармерији и Братиславу Дикићу. Велики број, припадника БИА и „криминалних типова са џиповима“ виђен је на Косову, био је изричит Јакшић; Шеф посланичке групе ДСС-а Слободан Самарџић инсистирао је на формирању анкетног одбора који би требало да открије одговорне за насиље на изборима од 3. новембра; Момир Стојановић, посланик СНС Марка Јакшића је маркирао за најодговорнију особу за ситуацију на северу Космета јер је годинама одлучивао о свему.[11] Стојановић је искористио прилику да подсети Јакшића на ситуацију од пре неколико година када му је рекао у пошалици да када прође Косовом као да пролази шериф.

Први потпредседник Владе Србије изјавио је током поподнева седмог новембра  да нема шта да крије:„Сви у свету знају ко је и шта радио у Косовској Митровици. Наше службе су добро радиле и имају све информације које су им потребне и да такве информације имају сви они који и треба да их имају“.[12] Остаје још само и да јавност у Србији сазна све детаље око инцидената који су се десили у Косовској Митровици 3. новембра па да знамо: да ли Србија иде ка амбису тог 17. новембра или се још понешто може спасити. За Брисел избори су завршена ствар. Званична Србија пристала је на учешће у изборима који су имали за циљ демонтирање једино преосталих српских институција на северу КиМ, и то према косовским законима и по расписивању тзв. Председнице тзв Косова, Јахјаге. За ЕУропску престоницу то је сасвим довољно. Посао око тзв Косова је завршен. Да је то тако, показало се током целог процеса провођења изборних радњи. Није било никаквих интервенција поводом бирачких спискова у којима није било чак ни кандидата за градоначелника Косовске Митровице Крстимира Пантића уз хиљаде Срба који су покушавали да се изборе за шиптарским триковима. На гласачким листићима стајали су симболи државности тзв Косова, који су уклоњени онда када је то Бриселу и Приштини одговарало. Од огромног броја уписаних Албанаца (око 600 000) у бирачке спискове, преко немогућности члана ЦИК, Рикала да уложи приговоре јер се његово учешће у Централној изборној комисији намерно пролонгирало, до потпуне индолентности страних посматрача и припадника међународних мисија поводом разних инцидената свакоме ко је пажљиво посматрао припрему и провођење локалних избора значило је да су избори за Брисел решени и пре званичног одржавања. Све остало, што је сметало званичној Србији а односило се на њене држављане Србе који су искористили легално право на бојкот нелегалних избора на КиМ, за баронесу Ештон је техничка ствар коју ће решити, како је рекла „надлежне власти у Приштини“[13]. Да ли је потребно било шта додати на последње?

Београд се жалио Бриселу због тога што је доживео фијаско на северу КиМ. Бојкот је успео, и то се видело по инцидентима који су се „десили“ када је претходна чињеница постала јасна. Званичној Србији била је потребна излазна стратегија и добили су поништавање избора на три бирачка места. Међународна заједница, судећи према изјави шефа мисије ОЕБС-а није тражила поништавање избора: „Шеф мисије Жан Клод Шлумберже истакао је да ова организација није тражила поништавање локалних избора у северној Митровици, већ само раније затварање изборних места после инцидента“, рекао је шеф мисије ОЕБС-а на конференцији за новинаре.[14] Срби са севера Космета, свој став рекли су много раније још 4. јула ове године када су (на Дан америчке државности, сасвим намерно) званично конституисали Скупштину Аутономне покрајине Косово и Метохија.[15] За њих тзв Косово је НАТО ентитет (као и за све оне којима је Устав Србије гарант да још имају државу) довољно јак да окупира али исувише слаб да их натера да с осмехом прихвате окупацију! И у томе нису усамљени. Русија НЕЋЕ признати нелегалне изборе на КиМ. Седница Думе која се очекује 12. новембра биће упамћена и по Резолуцији којом ће Праведна Русија тражити осуду „нелегитимних избора у покрајини. Патриотске снаге Руске Федерације схватају да се Срби када се боре за територијални интегритет земље, боре и за Русију“[16], рекао је Михаил Јемељанов, заменик руководиоца фракције Праведна Русија током сусрета са представницима привремене Скупштине КиМ. Став Руске Федерације је изричит и потпуно јасан питање јужне српске покрајине може се и мора једино решавати у оквирима УН и под правним оквиром Резолуције 1244. Све остало је неприхватљиво. То наравно не значи да се Русија меша у унутрашња питања Србије. Напротив. Она може да реагује на позив у помоћ и он је дошао од стране легитимних представника Срба са севера Космета. И она изнад свега када говори о Косову и Метохији говори о целокупном међународном правном поретку који је урушен самовољом најјачих земаља западне хемисфере.

Значај избора на КиМ тако добија нове заплете и све већи значај у међународној политичкој арени. Истрајавање Срба са севера Космета на правима која им гарантује Устав Републике Србије, у ствари, су борба за опстанак целокупне Србије и чин преокрета у геостратешкој слици овог дела света. Бојкот избора, бојкот је и бриселског споразума односно у коначном може да допринесе и неочекиваним обртима у спољнополитичкој орјентацији Србије ка Бриселу. Зато толико нервозе, присиле и разних уцењивања јер су улози превелики, а за неке и коначни. Стога и није изненађујућа нервоза српског премијера који поручује: „Људи узмимо оно што нам се пружа. У овом тренутку пружа нам се власт легитимна и легална. Ако се то не деси, ако дође до другачијег исхода, до пада Бриселског споразума,…до поновних конфликата, сукоба, инцидената, да Србија поново буде условљена, или да јој поново буде одложен приступ ка европској унији-нико не може да преузме одговорност за катастрофалне последице“[17].   Ко ће како поднети терет рулета на који је поставио своју државу и свој народ, видећемо убрзо.

Марина Рагуш / Фонд Стратешке Културе