Избори се не могу организовати под претњом рата

На крају последњег бриселског састанка посвећеног ситуацији насталој после првог круга „локалних избора“ на Косову и Метохији, одржаног 6.11.2013, премијер Србије Ивица Дачић је изговорио речи које се једино могу тумачити као озбиљан међународни инцидент. Да ли само у своје или, како би се могло закључити, и у туђе име, Дачић је призвао употребу силе на Косову и Метохији, територији која је још увек под мандатом Уједињених нација, сагласно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН.

Како преносе агенције, говорећи о важности да српско становништво изађе на поновљене „изборе“ у Северној Митровици 17.11.2013, као и на други круг „избора“ 1.12.2013, Дачић је дословце изјавио да би „алтернатива политичкој заштити српских интереса било једино ‘насилно војно решење на које ми не можемо да одговоримо’“.[1]

„Зато свако бира своју судбину и не може да очекује да, ако не ради онако како каже Београд, а што је одлучила Народна скупштина Србије, онда се не може очекивати од те исте Србије, Београда, да се сутра милиони људи жртвују због тога што ви имате један непромишљен став“, наставио је у истом, претећем тону Дачић, додавши:

„Ако дође до другачијег исхода, до пада Бриселског споразума, да Албанац заузме место градоначелника, до поновних сукоба, инцидената, да Србија буде поновно условљена или да јој поново буде одложен приступ ЕУ, онда нико не може да преузме одговорност за катастрофалне последице… Упозоравам грађане да имају право да гласају како хоће или да не гласају, али је ово највише што Срби могу очекивати…“

Шта се конкретно десило?

1. Председник Владе Србије је грађанима Србије који живе на Косову и Метохији јавно, преко средстава јавног информисања поручио да је једина алтернатива бојкоту избора са којима се не слажу „насилно војно решење“;

2. Председник Владе Србије је ове речи изговорио у Бриселу, административном центру Европске уније, чија мисија тренутно има мандат за деловање на Косову и Метохији, одобрен од стране Савета безбедности УН.

3. Председник Владе Србије је ове речи изговорио после састанка са Кетрин Ештон, Високим представником ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.

4. С обзиром да се ни Кетрин Ештон ни ЕУ нису оградили од речи председника Владе Србије, може се једино закључити да су оне изговорене са благословом или бар прећутним одобрењем Европске уније, односно њених представника.

5. Из овога се једино може извући закључак да, кроз уста услужног председника Владе Србије, Европска унија прети силом српском и осталом становништву на Косову и Метохији које не жели да учествује на изборима које су расписале приштинске власти.

6. Из овога следи да Европска унија и представници Владе Србије, користећи претње силом као подстицај за учешће у изборном процесу којег су креирали, тренутно представљају претњу миру на територији под мандатом Уједињених нација, што се може окарактерисати као инцидент међународних размера и са последицама по међународни мир.

7. Овакав закључак, да Европска унија и Влада Србије подстичу насиље и представљају претњу миру на Косову и Метохији, додатно је подупрет мноштвом доказа који указују на то да су снаге под контролом или повезане са Владом Србије учествовале у инциденту разбијања гласачких кутија на гласачким местима у Северној Митровици, као и чињеницом да представници Европске уније такве доказе игноришу.

8. Из овога следи да ће, уз мноштво доказа да су тзв. избори од 3. новембра били праћени низом нерегуларности – непримерених притисака и претњи усмерених ка приморавању људи да изађу на гласање, уписивања људи на бирачке спискове без њиховог знања или воље, злоупотребе личних података интерно расељених лица, наметања радне обавезе запосленима ради присуства предизборним скуповима коалиције коју подржава Влада Србије, коришћења изборног материјала који није статусно неутралан, скоро потпуне контроле медија у корист снага које су се залагале за излазак на „изборе“, нерегуларних бирачких спискова, итд. – наредни кругови „избора“ бити одржани у још нерегуларнијим условима, који не одговарају ни минимуму међународних демократских стандарда

9. Најважније од свега: на Косову и Метохији сада постоји реална опасност од избијања новог насиља, заједнички подстакнутог или одобреног од стране Европске уније, сецесионистичких власти у Приштини и Владе Србије. На првом месту, то значи да су створени неприхватљиви услови за одржавање било каквих избора. На другом месту, чини се да новонастала ситуација захтева хитну реакцију сталних чланица Савета безбедности УН.

Ко је тај који треба да спроведе то „насилно војно решење“? Снаге под контролом особе осумњичене за тероризам и трговину људским органима? ЕУЛЕКС? КФОР? НАТО? Вехабије? ОВК? Или сви заједно? Домаћа и међународна јавност имају право на одговоре на ова питања.

Нико нема право да призива насиље и рат против мирних грађана било које земље на свету, па тако ни грађана српске националности који живе на северу Косова и Метохије. Свако ко изриче такве претње представља опасност како за домаћи тако и за међународни мир. Никакви избори се не могу организовати под претњом рата, нити се њихови евентуални резултати могу сматрати валидним.

Сада је неопходна адекватна реакција одговорних међународних актера, као и свих којима су слобода избора и – најважније – мир, на првом месту.

Миодраг МАРКОВИЋ / Фонд Стратешке Културе