Свештенство Нишке епархије поткупљивало сиротињу да гласа на шиптарским изборима

категорија Православље / дана 04/11/2013 у 18:12 часова /

Отац Богољуб Цветковић у току литургије која је служена у Нишу, у оквиру прославе “Миланског едикта”

Како сазнајемо од верујућих Косоваца, један део свештенства Епархије нишке је учествовао у врбовању прогнаних Срба са Косова и Метохије који су још увек у граду Нишу да учествују на изборима које је расписала сепаратисткиња Атифете Јахјага за локалне институције шиптарских сепаратиста. С обзиром да су у врбовању учествовали свештеници који су најблискији владики Јовану, претпоставља се да су то чинили по његовој директиви. Посебно наглашавају да је најактивнији у врбовању био отац Богољуб Цветковић, протојереј-ставрофор из Саборне цркве у Нишу.

– Многи су морали да оду. То су паћеници. Продали су веру за вечеру. -кажу људи из прогнаничког центра.

Оне које су били потенцијални кандидати за пут су најпре нахранили изузетним оброком. Кажу да никада није био бољи ручак у избегличком кампу. После тога су поделили конзерве. Сваки детаљ ове представе је био понижавајући.

– Зар карактер вреди 1000 динара? И између прогнаника је могло да дође до туче. Једни су узимали новац, а други, који су све ово сматрали за издају су били испровоцирани поткупљивањем које је чинио свештеник. -говоре прогнаници, претпостављајући да је после обелодањења свештеничког насиља могуће и да их протерају из дома.

– У свему су учествовали људи из избегличког удружења “Божур” из Ниша. Они су водали свештенике да поткупљују народ. Свештеник би се позивао на изјаву патријарха да се изађе на изборе. Зар нас патријарх Иринеј да учи да гласамо на шиптарским изборима? Ми добро знамо шта нам је чинити на нашем имању. – говоре прогнаници, наглашавајући да су задовољни што Срби са севера нису учествовали у овој превари.

-За хиљаду динара су тражили да продамо образ, част, веру и гробове родитеља, -кажу прогнаници.

“Сатана ‘ће одјенути свештенике И владике, одјенуће их у деспотске одежде и ставити им патерице да разоре Цркву“.

Сви ти свети очеви су се борили, али данас нема борбе. Свештенство се не бори. Нема борбеног духа више. Шта ће ли се догодити? Борба пада на народ. Као на жалост и све остале потешкоће као што су економија, порези, војска, крвопролиће, мучење, све пада на наш народ. Тако и тежина ове црквене борбе пада на народ.

Да одете у једну парохију где служи један побожни свештеник. Нека и не зна слова, нека и није завршио факултете и теолошке школе, али он верује. Верује у Христа, у Богородицу, у светитеље и када врши литургију дирнут је до суза. Хајде да пронађеш једно село са једним таквим попом. И видећеш да сви сељани не псују, не гневе се, не дешавају се тамо ни убиства. Зато што у томе селу постоји со. А со села је свештеник, побожан свештеник, који није студирао, који нема велика звања и плате, али у своме срцу има Христа.

Епископ флорински Августинос Кандиотис